* Domaća i svetska istraživanja pokazuju da su žene uglavnom inicijatori prelaska sa konvencionalnog na biološki način proizvodnje, ali da bi se ubrzao ovaj proces, neophodne su veće subvencije i njihova redovna isplata

 

Tereza Skenderović je doktor mikrobiologije životnih namirnica, a u organskoj proizvodnji u našoj zemlji učestvuje od samih početaka njenog razvoja. Veliki deo svog profesionalnog angažmana posvetila je upravo tome da široj javnosti objasni koliko je organska ishrana važna, najpre za samo čovekovo zdravlje, ali i za čitavu životnu sredinu.

U razgovoru za “Poljoprivrednik” prisetila se kako je počeo razvoj organskog sektora kod nas.

– Krajem osamdesetih godina Subotičani su imali sreće, jer je na čelu Privredne komore bio gospodin Stanislav Singulinski, doktor agronomije, i on je pratio razvoj organske poljoprivrede u svetu. Tako se jeseni 89. godine, u novembru, održavala Međunarodna konferencija o organskoj poljoprivredi u Budimpešti i on je smatrao da je to neizostavna i izuzetno dobra prilika da se i naša zemlja priključi tom pokretu. Ja sam imala tu čast da, kao predstavnik naše zemlje, učestvujem u radu te međunarodne konferencije i rekla bih da je bila sudbonosna za našu zemlju. Nepunih tri meseca nakon tog skupa, mi smo 17. februara 1990. održali osnivačku skupštinu i osnovali Udruženje za organsku hranu TERRA’S, kao prvu nevladinu organizaciju, koja je u celosti usmerena na širenje i razvoj organske poljoprivrede u našoj zemlji. Od tada je prošlo više od tri decenije. U razvoju te organizacije bilo je značajnih događanja, jer smo multidisciplinarni i stručni tim sastavljen naročito od, moram da naglasim, žena agronoma, tehnologa, nutricionista, ekonomista – navodi naša sagovornica.

 

Edukacijom do boljih rezultata

Tereza Skenderović objašnjava da su razradili čitavu paletu projekata za učenje i upoznavanje organskih proizvođača i prerađivača, jer se smatralo da je to najznačajnije za dalji napredak. Takođe, važno je obrazovati i potrošače organskih proizvoda, jer edukovani potrošači su zapravo pokretačka snaga razvoja organske poljoprivrede.

Godina 2003. bila je značajna jer se služba za inspekciju izdvojila u zasebnu, samostalnu i nevladinu organizaciju za kontrolu i sertifikaciju kompletnog procesa proizvodnje organske hrane. Bila je to Organika, a nešto kasnije promenila je naziv u ORGANIC CONTROL SYSTEM, pod kojim je poznata i radi i danas, kao jedna od nacionalnih organizacija koje imaju dozvolu od resornog ministarstva.

– Osnovne i glavne aktivnosti našeg udruženja su usmerene na širenje i razvoj organske poljoprivrede. Od 1990, po modelu TERRA’S udruženja – od njive do trpeze, širilo se i na druge delove naše zemlje. Osnovana su nova udruženja za organsku poljoprivredu i firme za preradu i plasman organske hrane – priseća se dr Skenderović.

 

Žene u organskoj poljoprivredi

 

Udeo žena je definitivno veliki u celom procesu proizvodnje, u sektoru za inspekciju i sertifikaciju 70 do 90 odsto su žene. Dobar primer za ovo je Organic control system, subotička organizacija, u kojoj je jedino direktor muškarac.

– Žene savesno, precizno i profesionalno obavljaju sve procese kontrole i sertifikacije. Takoreći od njive do trpeze. Ja smatram da bez žena, bez njihove inovativnosti, kreativnosti i upornosti organska poljoprivreda ne bi dosegla nivo na kojem se danas nalazi – tvrdi naša sagovornica.

I domaća i svetska istraživanja pokazuju da su uglavnom žene inicijatori prelaska sa konvencionalnog načina na biološki način proizvodnje. 

– Žene su te koje donose odluke, pošto smatram da one nikad nisu zadovoljne postignutim. Uvek teže ka nečem boljem i inovativnijem i inicijatori su razvoja i iskoraka u ovoj oblasti – navodi dr Skenderović.

Krajem devedesetih godina, kako priča naša sagovornica, na čelu najrespektabilnije i najstručnije međunarodne organizacije za organsku poljoprivredu IFOAM, nalazila se žena – Linda Bulard. 

– Ona je bila izuzetno sposobna i stručna žena. Čak je po pozivu Udruženja TERRA’S posetila Suboticu i učestvovala u radu sedme centralne istočnoevropske konferencije IFOAM-a. To je bila međunarodna konferencija koju su organizovali TERRA’S i subotički Otvoreni univerzitet. Nakon te konferencije posetila je prvi organski vinograd u tadašnjoj Jugoslaviji “Fruškogorac” u Petrovaradinu.

 

Vitezovi bio-vina

 

Veoma mali broj ljudi zna o začecima organskog vinogradarstva u našoj zemlji, ali još manje je poznato u javnosti da je tu inicijativu pokrenula grupa žena iz Vojvodine. Ideja je potekla od magistra Vesne Robotić iz firme “Navip”. 

– Ideja stručnog tima žena sa Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta iz Novog Sada, vinarije “Fruškogorac” i Vesne Robotić pretočena je u praksu i realizovana. Ova inicijativa krunisana je prvom bocom sertifikovanog ekološkog vina – rizling italijanski. I danas se sećam da sam kao predsednik udruženja TERRA’S sa velikim zadovoljstvom i ponosom potpisala sertifikat koji je izdala TERRA’S inspekcijska služba i dodelila pravo korišćenja zaštitnog znaka TERRA’S, kao garanciju da je i grožđe i vino zaista proizvedeno po međunarodnim IFOAM standardima – priča dr Skenderović. – Naše prvo vino nije ostalo nezapaženo, pa je red vitezova bio-vina iz Baje u Mađarskoj 1997. godine za viteza bio-vina proglasio Vesnu Robotić i mene. Mi smo bile prvi vitezovi vina u našoj zemlji. Ja sam 2001. godine bila jedina žena vitez u grupi osnivača subotičkog reda vitezova, pod imenom Arena Zabatkiensis. To je prvi red vitezova vina u našoj zemlji. 

Ova izuzetno smela incijativa, koju su pokrenule žene da se krene putem organskog vinogradarstva, bila je istinski podstrek za vinare koji su se odazvali i pošli tim stopama. Sva ta vina proizvedena u našoj zemlji se nalaze i na inostranom tržištu.

 

Organski sektor napreduje, ali nedovoljno brzo

 

Naša sagovornica navodi da je proizvoditi hranu i hraniti ljude izuzetno plemenit, ali i odgovoran poziv. Stoga je odlučila da se odupre konvencionalnoj poljoprivredi u prehrambenoj industriji, kao i u proizvodnji kozmetičkih proizvoda i proizvoda za ličnu higijenu. SZO je iznela podatke da se u ovim proizvodima nalazi preko 100.000 raznih hemikalija koje nepovoljno utiču na zdravlje ljudi. Mnoge od njih su bionerazgradive, godinama se talože u organizmu i uzročnici su mnogih bolesti.

U proteklih 30 godina udruženja i vladine institucije mnogo su uložili u razvoj organske poljoprivrede. Ova proizvodnja napreduje, ali u odnosu na Mađarsku, na primer, Srbija ima znatno manje površina pod organskim usevima.

Kako bi se prešlo sa konvencionalne na organsku proizvodnju, prema mišljenju dr Tereze Skenderović, potrebno je davati veća stimulativna sredstva proizvođačima i pravovremeno ih isplaćivati. Organskim poljoprivrednicima su ova sredstva veoma bitna, jer su veliki troškovi kontrole i sertifikacije, a prelazak sa konvencionalne na organsku poljoprivredu težak je bez redovnih stimulativnih sredstava. 

Iako su organski proizvodi skuplji 20-30 odsto, broj organskih potrošača raste iz godine u godinu što, prema mišljenju naše sagovornice, znači da se budi svest o zdravlju i kvalitetu organskih proizvoda. 

Tekst i foto: Sara Ilanković

 

Projekat “Uloga žena u razvoju organske poljoprivrede u Vojvodini” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

25. NOVEMBAR 2022.