* Posebno sam ponosna na naš rad s decom, koja su izrasla u mlade, obrazovane ljude koji cene značaj organskih proizvoda i nastoje da se hrane zdravo, priča Milica

 

O organskoj proizvodnji, posebno na teritoriji Novog Sada, ozbiljnije se počelo govoriti pre dvadesetak godina. Tada su, naime, na platou novosadskog Sportskog i poslovnog centra SPENS počele da se održavaju pijace “Moj salaš”, na kojima su se okupljali mali proizvođači iz okoline Novog Sada, ali i cele Vojvodine. Organizator ovih skupova bila je “Zelena mreža Vojvodine”, a cilj organizatora, predvođenih doajenom organske proizvodnje kod nas, emeritom prof. dr Brankom Lazić, bio je pokazati posetiocima i kupcima da je hranu moguće proizvesti i bez upotrebe pesticida i mineralnih đubriva. Organizatori su želeli i da  promovišu male proizvođače i doprinesu revitalizaciji proizvodnje na njihovim imanjima. Reč je o samim počecima razvoja organske proizvodnje kod nas, o vremenu kada nije postojao zakon o ovoj proizvodnji, regulativa, znak, sertifikacione kuće, pa samim tim ni sertifikovani organski proizvođači. 

Učesnik i organizator ovih pijaca koje su počele sa radom 2004. godine i trajale gotovo čitavu deceniju bila je i Novosađanka Milica Popović, koja kao najveću vrednost ovih skupova ističe to što je o značaju proizvodnje i upotrebe edukovan veliki broj građana.

– Posebno sam ponosna na naš rad sa decom, a neka su u to vreme bila vrlo mala. Danas, gotovo dve decenije kasnije, oni su izrasli u mlade, obrazovane ljude koji cene značaj organskih proizvoda i nastoje da se hrane zdravo, priča Milica.

Priseća se kako su se svi akteri u organskom sektoru iz Novog Sada, Beograda, Subotice... povezivali i zajednički radili na donošenju prvog zakona, kako je počela da radi prva sertifikaciona kuća – OCS, kako je kreiran znak za organske proizvode. Popovićeva je bila prva koja je na teritoriji Srbije, u Novom Sadu, otvorila specijalizovanu radnju koja se bavi prodajom isključivo organskih proizvoda. Radnja je nastala zbog potrebe kupaca da svaki dan kupuju organsku robu, jer se pijaca “Moj salaš” održavala svakog drugog četvrtka. Danas, 15 godina kasnije, ova radnja i dalje postoji i nalazi se na istom mestu, a retko ko od Novosađana barem jednom nije svratio u Gea organic ili bar čuo za ovu prodavnicu.

– Profil kupaca je raznolik. Raduje me što je sve više mladih koji žele da se hrane zdravo. Među njima je i dosta nekadašnje dece koji su prošli edukacije kroz pijacu “Moj salaš”, radionice u školama ili su prva saznanja stekli upravo ovde u prodavnici. Velik broj kupaca su i oni koji su na posebnom režimu ishrane i moraju da paze kako se hrane. Mnogi od njih godinama dolaze kod nas i postali smo već prijatelji. Trudimo se da, osim prodaje proizvoda, edukujemo potrošače o organskoj hrani, načinu na koji je proizvedena i upoznamo ih sa ljudima koji je proizvode. Nastojimo da imamo što više domaćih proizvoda, a iz uvoza je samo ono što ne može da se nađe na našem tržištu, na primer južno voće. Takođe imamo i prerađevine, ali samo one za koje možemo da garantujemo čitav niz proizvodnje od sirovine do gotovog proizvoda, objašnjava Milica Popović i dodaje da od početka u prodavnici nude i robu iz konverzije, kako bi pomogli proizvođačima koji su na putu do punog organskog statusa.

Popovićeva naglašava da je sada mnogo lakše doći do organske hrane, jer su u međuvremenu otvorene još neke slične prodavnice, a organskih proizvoda ima i u većim marketima. Organsku hranu je najbolje, kako savetuje, koristiti preventivno i tako čuvati zdravlje i podizati imunitet. Mnogi, međutim, za zdravom hranom posegnu tek kada im je zdravlje narušeno i kad silom prilika moraju da promene režim ishrane. Popovićeva ne isključuje ni cenu kao ograničavajući faktor za kupovinu, jer organski proizvodi zbog načina proizvodnje, kontrole i sertifikacije, jesu dosta skuplji. Pojedini kupci se zato odlučuju da kupe samo pojedine organske proizvode, pre svega one za koje znaju da se u konvencionalnoj proizvodnji češće tretiraju hemijskim preparatima. To su, pre svega, jabuka, šargarepa, krompir...

Naša sagovornica kaže da ne namerava da odustane od posla kojim se bavi, jer je obavezuje ceo dosadašnji rad, ali i verni kupci. Naglašava ipak da je početni entuzijazam koji je uvek vezan za nešto novo malo splasnuo. U celu priču su u međuvremenu ušli neki veliki igrači kojima je profit najvažniji. Mali proizvođači se teško bore i opstaju, a neki su i odustali od ove proizvodnje. Ima i onih koji su nastavili da proizvode organski, ali “bez papira”, jer im je tako jednostavnije. Nedostatak radne snage je jedna od najvećih boljki u ovoj proizvodnji, smatra naša sagovornica.

Popovićeva naglašava da dobro sarađuje sa svim akterima u organskom sektoru, članica je i jedan od osnivača Vojvođanskog klastera organske proizvodnje. Tu su i Terras, Serbia organica i drugi. Kaže da je edukacija i dalje primarni zadatak u razvoju ove proizvodnje. Stasavaju nove generacije koje je potrebno učiti. Važno je, smatra, i prilagoditi se novim trendovima. Prodavnica Gea Organic, na primer, radi kućnu dostavu, ima moderan i sadržajno odlično organizovan sajt. U toku je, kako kaže, i izrada platforme putem koje će se prodavati isključivo domaći proizvodi iz kontrolisane proizvodnje.

Ono što bi pomoglo organskom sektoru da se brže razvije, po mišljenju Milice Popović, ali i drugih sagovornika iz ovog sektora, jeste veća pomoć države, kako kroz aktivnu podršku promociji organske hrane, tako i smanjivanjem pojedinih nameta u proizvodnji. Takođe je potrebno da se promeni svest ljudi i da se svi više okrenu prirodi. 

A. Milić

 

Projekat “Uloga žena u razvoju organske poljoprivrede u Vojvodini” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

28. OKTOBAR 2022.