* Zvanično, organska proizvodnja u Vojvodini, ali i Srbiji počela je da se razvija 1989, formiranjem organizacije Terras u Subotici
* Žene su bile i ostale najzainteresovanije za obuku i primenu organskih principa na okućnici i njivi
 
Pre nekoliko decenija pojam organske poljoprivrede bio je gotovo nepoznat javnosti. Bilo je to vreme intenzivne poljoprivrede, koja je uz značajnu primenu veštačkih đubriva i pesticida donosila velike prinose. Malo ko je tada razmišljao o hrani koja se proizvodi u saglasju sa prirodom,  uz očuvanje resursa i zaštitu životne sredine. Retki vizionari su i tada, gledajući u budućnost, predvideli gde nas vodi nepoštovanje prirodnih ciklusa proizvodnje i da ćemo to uskoro skupo platiti zagađenim vazduhom, vodom, zemljištem i trajno narušenom klimom. Jedna od tih vizionarki bila je emerita dr Branka Lazić, profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, koja se svojevremeno, sa grupom istomišljenika, odlučila na pionirski poduhvat edukacije, u prvom redu žena i dece, o važnosti proizvodnje zdrave hrane.  Na ovu inicijativu se tada, najblaže rečeno, nije gledalo blagonaklono. Izostala je podrška kolega iz agrarne struke, na tribinama na kojima je učestvovala neretko su njoj i kolegama upućivane neprijatne reči, pa čak i pretnje. Spočitavalo joj se da nam “donosi zapad” u poljoprivredu.
Danas je situacija potpuno drugačija. Ime emerite Branke Lazić se u kontekstu razvoja organske proizvodnje izgovara sa najdubljim  poštovanjem, a ukazuju joj ga čak i nekadašnji oponenti. Sa ponosom može da kaže da se organska proizvodnja polako ali sigurno razvija u našoj zemlji. Evidentno je da ima sve više proizvođača, ali i da postojeći proširuju površine pod organskim usevima. Iz nedavnog razgovora sa našom doajenkom u ovoj oblasti saznajemo da je posebno ponosna na žene, kičme svakog domaćinstva, koje se mnogo češće odlučuju na prelazak na ovaj vid proizvodnje. To ne treba da čudi jer, kako kaže Branka Lazić, organska proizvodnja zahteva ljubav, rad i posvećenost, a to je ono čemu su žene posebno sklone.
– Zvaničan početak razvoja organske poljoprivrede u našoj zemlji mogao bi da se veže za 1989. godinu, kada je u Subotici osnovana organizacija Terras. Moram ipak da napomenem da je i pre toga, od 1975. godine, Novi Sad imao Eko fond iz kojeg je finansirano podizanje dečjih bio-bašti u vrtićima. Taj program se kasnije raširio i na osnovne škole, a  cilj je bio da decu naučimo osnovama proizvodnje. Osnovci su redovno bili deo pijace “Moj salaš”, koja je godinama organizovana u Novom Sadu. Danas je ovaj program deo standardnog pedagoškog obrazovanja, a mnoga deca su od učenika postali učitelji svojih roditelja, objašnjava Branka Lazić.
Napominje i da u vreme početaka organske poljoprivrede kod nas nije bilo saznanja o tome šta je to biološka proizvodnja, kako su je u početku zvali. Zbog toga je u Vojvodini napravljen jedan širok front stručnjaka različitih struka. Trebalo je da utvrde postupke za proizvodnju kako bi se dobio odgovarajući kvalitet hrane. Prvu podelu i utvrđivanje principa biološke proizvodnje, te dozvoljenih količina rezidua u hrani uradila je upravo prof. Branka Lazić, sa profesorkama sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Radmilom Šovljanski i prof. dr Sanjom Lazić. Ova podela kasnije je bila osnov za izradu prvih sertifikata za proizvođače.
– Prvi zakon donet je 2001. godine i tada je proizvodnja zvanično počela da se naziva organskom. Vreme donošenja ovog zakona pamtim kao period velikog nerazumevanja čitavog društva za organske principe. O ovoj proizvodnji se tada ništa nije znalo,  a ipak su svi bili pozvani da je odbace, kaže emerita Lazić i napominje da, nažalost, i danas, većina ljudi ima pogrešnu ili nikakvu sliku o tome šta je zapravo organska proizvodnja.
Zakon kojim se trenutno uređuje ova oblast donet je 2010. godine. Uvođenje propisa se, prema rečima naše sagovornice, radilo uz pomoć stručnjaka iz Bratislave, koji su imali veliko iskustvo. Ovaj zakon razdvojio je one koji proizvode za sebe i druge, koji rade za tržište.
Emerita Branka Lazić ističe da je u osnovi svega edukacija. Potrebno je, najpre, obrazovati proizvođače, distributere, trgovce. Kupcima je potrebno objasniti zašto je organski proizvedena hrana bolja. Danas, na sreću, postoje brojna istraživanja koja govore u prilog tome da je hrana koja se proizvodi bez pesticida, veštačkih đubriva, uz poštovanje plodoreda i očuvanje biodiverziteta – kvalitetnija.
– Sada, kada postoji naučna potvrda da su organski proizvodi zdravi i dobri za očuvanje životne sredine, sve je mnogo lakše. U vreme kada smo počinjali da je razvijamo, nauka je čak nije ni priznavala. Organski proizvođači trenutno mogu da računaju na određenu pomoć na različitim nivoima vlasti i to je dobro, jer jedino uz podršku čitave društvene zajednice ovaj sektor može da napreduje. Nije dobro što samo nekoliko gradova – Novi Sad, Subotica, Zrenjanin – na lokalu daju podršku svojim organskim proizvođačima, kaže Lazićeva i posebno izdvaja primer Novog Sada koji već godinama daje kontinuiranu podršku za unapređenje proizvodnje, nastup na pijacama, sajmovima, edukacije, studijska putovanja...
Ističući značaj edukacije, prof. Lazić kaže da je važno stići do svakog sela, svakog pojedinca.
– Na sreću, skoro u svakom selu postoje udruženja žena, koje su i bile najviše zainteresovane za ovu oblast i za njih smo, uz pomoć Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, organizovali brojna predavanja. Samo u periodu 2013–2015. godine obuku iz organske proizvodnje prošlo je, kako se procenjuje, 1.500 žena. U to vreme nije bilo literature, pa su predavanja postala osnov za izradu brošura i flajera koje smo delili ženama u selima, na pijacama...
Veliku zainteresovanost žena za bavljenje organskom poljoprivredom naša sagovornica objašnjava činjenicom da su one u malom broju slučajeva vlasnice zemlje i da su jedino pravi gospodari bašte. U tu baštu unose mnogo ljubavi i posvećenosti, uporedo gaje i po tridesetak vrsta biljaka, a muškarce to obično ne zanima. Oni su više okrenuti njivskoj proizvodnji manjeg broja biljaka.
– Prema statističkim podacima, žene su vlasnice zemljišta samo u oko 20 odsto slučajeva. To je nešto što mora da se promeni kako bi one i u organskoj proizvodnji postale ozbiljni proizvođači. Edukujemo ih i kako da prerade svoje proizvode i tako im dodaju vrednost. Takođe moraju da u proizvodnju uvode informacione tehnologije, slično kao i u konvencionalnoj poljoprivredi, jer bez toga nema napretka, smatra emerita Branka Lazić.
Žene su, mišljenja je Branke Lazić, pokazale da su spremne na promene i usvajanje novih poslovnih modela kada su u vreme korone razvile dostavu proizvoda. To ih je spaslo, smatra. Napominje i da bavljenje organskom hranom nije teško, kako se možda na prvi pogled čini. Treba samo poštovati sve zadate principe i kada se jednom usvoje – sve je mnogo lakše. Ono što je, po rečima naše sagovornice, pojedincima teško da prihvate je postojanje koridora sa biljkama prijateljima bašte. U ovim koridorima nalaze se  biljke čija korist je posredna, ali nezaobilazna. Koridori su izvor biodiverziteta, sklonište za oprašivače, brana u borbi protiv štetočina, ali i izvor materijala za izradu prirodnih sredstava za zaštitu gajenih biljaka...
Budućnost organske poljoprivrede je zagarantovana, tvrdi prof. Lazić. Organske hrane nema na tržištu onoliko koliko se traži. EU je donela akcioni plan kojim se predviđa značajno povećanje površina pod ovim usevima. Izvoz organskih proizvoda iz naše zemlje neprestano raste i to je dobro. Ono što nije dobro je što ova zdrava hrana najčešće završava na trpezama bogatih Evropljana, a ne na našim. To je ono što bi i Branka Lazić želela da se promeni u skorijoj budućnosti.
 
Aleksandra Milić
 
ORGANSKA PROIZVODNJA KAO TERAPIJA
 
Organska proizvodnja je podložna promenama, pa emerita Branka Lazić ukazuje i na mogućnost razvoja nekih novih modela koji su sve popularniji u svetu. Na organskim površinama se  sve više gaji lekovito bilje, što je verovatno posledica pandemije korona virusom. Takođe je utvrđeno da se ovom proizvodnjom ili hortikulturom pojedinci mogu baviti u terapijske svrhe u borbi protiv savremenih bolesti današnjice, pre svega narastajuće depresije. Boravak u organskom vrtu za one sa narušenim zdravljem je višestruko koristan. Najpre, borave na otvorenom u zdravom okruženju. Dalje, radom u bašti popravljaju psihofizičko stanje organizma, imaju  priliku da jedu zdravu hranu, učestvuju u očuvanju autohtonih sorti...
 
NAGRADA ZA STRUČNOST, ANGAŽOVANOST I UPORNOST
 
Emerita prof. dr Branka Lazić nedavno je dobila nagradu “Anđelka Milić”, koja nosi ime po profesorki čuvenoj po borbi za prava žena, a dodeljuje je Sekcija za feministička istraživanja i kritičke studije maskuliniteta – Sefem.  Nagrada se dodeljuje za izuzetan doprinos u stvaranju znanja iz oblasti rodnih studija i njegove primene u ženskom pokretu, kao i afirmaciji politika rodne ravnopravnosti u Srbiji.
U obrazloženju kandidature za nagradu između ostalog se navodi: “Istrajati u onome u šta veruješ i kada si u manjini, a onda znanjem, radom i neposrednošću podstaći i druge da se pridruže možda je jedna od njenih najvećih ličnih pobeda. Vođena znanjem da između ljudi i zemljišta i uzgoja hrane postoji uzajamnost nege, brige i dobrobiti, prof. dr Branka  Lazić dala je značajan doprinos kroz naučne radove, praktične terenske edukativne programe, i javne politike u oblasti ekološke poljoprivrede. Doprinela je povećanju stručnog i naučnog znanja u ovoj oblasti na univerzitetu, ali i u praksi gradeći u saradnji sa drugima mrežu proizvođača i proizvođačica, kao i bogatu biblioteku praktičnog znanja i ekoloških proizvodnih praksi.”
 
 
Projekat “Uloga žena u razvoju organske poljoprivrede u Vojvodini” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
13. MAJ 2022.