* Ratarstvo je podređeno stočarskoj proizvodnji, na 40 jutara sopstvene i 45 ha državne zemlje seje osnovne ratarske useve

 

Miroslav Nesvanulica iz Prigrevice se zajedno sa sinom bavi stočarstvom, odnosno govedarstvom. Govedarska proizvodnja je namenjena proizvodnji mleka i mesa. Imaju 25-30 krava simentalske rase, telad i junad, odnosno ukupno oko 90 grla. Telad obezbeđuju iz sopstvene proizvodnje, a neka grla i dokupljuju. 

 - Smanjili smo proizvodnju zbog krize u hrani, pa sad somborskom "Somboledu" isporučujemo manje mleka nego ranije. Dnevno isporučimo oko 200 litara. Do sada nismo bili zadovoljni cenom. Premija od 15 dinara, ako se usvoji, dobra je, ali je osnovna cena od 41 dinar mala. Trebalo bi bar 60-65 dinara da bude osnovna cena, plus premija i subvencije, i tek tada bi se isplatila proizvodnja, kaže ovaj stočar. 

 Nesvanulice tove junad i prodaju na domaćem tržištu jer, kako kaže Miroslav, nema organizovanog otkupa, pa su prinuđeni da se sami snalaze. Cena junadi varira od godine do godine. Lane cena nije bila dobra, pretprošle godine su bili u minusu. Sada je dobra, ali je problem skupa hrana. Trenutno prodaju junad po tri evra za kilogram i kažu da nema velike zarade, ali kako je bilo, sad je solidno. 

 Osim stočarstva, ovi proizvođači gaje i ratarske useve, tako da imaju zaokružen ciklus proizvodnje. Na 40 jutara sopstvene i 45 ha državne zemlje, koju su dobili u zakup na 12 godina, seju osnovne ratarske kulture: pšenicu, kukuruz, soju, suncokret. Pošto sami proizvode hranu za stoku, seju još i sudansku travu, detelinu, ovas, ječam. Kupuju jedino premikse. Repromaterijal za setvu nabavljaju od somborskog "Meteor Komerca", a njima i predaju i prodaju tržišne viškove. Kod njih lageruju pšenicu, kukuruz, soju.

 U proizvodnji ratarskih useva primenjuju sve agrotehničke mere. Koliko je važno da se poštuju nauka i struka naučili su još u poljoprivrednoj školi, gde su i otac i sin stekli zvanje poljoprivrednog tehničara. Da bi sačuvali zemljište kao važan prirodni resurs, sve žetvene ostatke zaoravaju već godinama i na taj način obogaćuju zemljište organskom materijom. Svake četvrte godine koriste stajnjak za đubrenje njiva jer popravlja strukturu i mikrobiološki status zemljišta. 

 Naš sagovornik kaže da opstaju u poslu zahvaljujući tome što sami proizvode hranu. Nemaju, ističe, neku veliku zaradu, ali mogu skromno da žive dve porodice i svi su uključeni u posao. Davanje državne zemlje u zakup na duži period je, po njegovoj oceni, dobro, jer može bolje da se planira proizvodnja. Bez toga i subvencija, tvrdi, ne bi ni držali stoku. 

 - Ne planiramo da povećamo proizvodnju, ističe Miroslav Nesvanulica. - Zbog suše, prinos kukuruza i soje je podbacio za 40 odsto. Kukuruz je osnovna hrana za goveda. Zato smo nakupili silaže kao nikad do sada, jer neće biti klipa. Rod pšenice je bio solidan, u odnosu na kukuruz i soju, ali manji nego prethodnih godina. 

 Nesvanulica ima solidnu mehanizaciju: traktore, berač, silo-kombajn, prikolice, što ovoj porodici omogućava da sama obrađuje zemlju i obavlja sve poslove. 

 Sarađuju sa apatinskom opštinom i koriste subvencije jer se, kako kaže, dodeljuju po jednostavnim procedurama. Opština Apatin, u skladu sa svojim programom ruralnog razvoja, raspisuje javni poziv poljoprivrednicima za dodelu sredstava iz oblasti stočarstva. Poljoprivredna gazdinstva po ovom pozivu, uz sufinansiranje iz budžeta u iznosu od 70 odsto, nabavljaju opremu, priplodna grla, priključnu mehanizaciju i dr. Prošle godine Nesvanulice su kupile rasipač đubriva. Učestvovali su i na konkursima fondova, ali, kako kaže Miroslav, papirologija je mnogo komplikovanija.

 - Bilo bi dobro da nam se to olakša. Mi smo ljudi seljaci, radimo u štali i na njivi, nemam ja vremena da ispunjavam formulare za konkurse. Treba mi osam dana da ostavim posao i sve to popunim, pogotovo za IPARD konkurse. 

 

S. Vukelić

 

Projekat: "Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Apatinu" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Apatin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

2. SEPTEMBAR 2022.