* Jedina zadruga u apatinskoj opštini sa kvalitetom zemljišta pete-šeste klase pronašla formulu za opstanak

 

Zadrugarstvo u apatinskoj opštini bilo je nekad  poprilično razvijeno i  decenijama je predstavljalo  okosnicu razvoja svih naseljenih mesta. Mnogo štošta se poslednjih decenija promenilo u poljoprivredi, kao i zadružnom organizovanju, ali Zemljoradnička zadruga “Svilojevo”, iz istoimenog mesta, uprkos svemu tome, uspela je da opstane i uspešno posluje, i to već  više od 70 godina. Danas praktično slovi za jedinu  zemljoradničku zadrugu u opštini, a trenutno  na spisku ima 37 zadrugara i 16 stalno zaposlenih.

– Svih ovih godina pokazali smo, kako zadrugari tako i stalno zaposleni u Zadruzi, da   samo  sa dobrom organizacijom i   radom u kontinuitetu možemo da opstanemo. Istovremeno i doprinesemo da  selo, uprkos velikim migracijama i odlivu mladih, i dalje živi, kaže Antal Čeke, direktor ZZ “Svilojevo”.

Svilojevački zadrugari obrađuju 300 hektara, od čega je 60 državno poljoprivredno zemljište, koje zakupljuju da bi ga obrađivali. Od ratarskih kultura uzgajaju pretežno soju, suncokret, ječam, kukuruz, kao i uljanu repicu. Zbog lošeg zemljišta, koje je peta-šesta klasa  manje-više, a  sve u zavisnosti od godine do godine, generalno nisu zadovoljni prinosima.

– Uprkos tome, nekako uspevamo da dođemo do prihoda i pozitivne računice. Kalkulacije u proizvodnji pšenice, soje ili bilo koje kulture danas su vrlo  rizične i nismo sigurni, kada posejemo neku kulturu, da li ćemo  imati dobit ili biti na gubitku. Tako je i sa ovogodišnjom žetvom, kada nam je prinos pšenice bio oko pet,  ječma četiri i uljane repice dve tone po hektaru, kaže Čeke dodajući da “prvi novci” od žetve idu najvećim poveriocima: somborskom “Meteoru” i  “Uljaricama Bačke” iz Novog Sada  za namirivanje troškova  preuzetog repromaterijala, a Zadruzi šta ostane.

Idući ukorak sa razvojem zdrave ekološke proizvodnje, a istovremeno isplative, pre nekoliko godina zadrugari su odlučili da na površini oko dva i po do tri hektara iznova  pokrenu sadnju i sušenje začinskog i lekovitog bilja za kooperante.

– Svojevremeno smo gajili lekovito bilje, pa nam je iz tog perioda ostala sušara i peć. Zahvaljujući dobijenim podsticajnim sredstvima 2018. godine, od tada Kabineta ministra bez portfelja, u iznosu 4,2 miliona dinara, uspeli smo da kupimo kotao za sagorevanje bioamase, presu visokog pritiska, utovarivač za presovanu slamu, a obnovljeni su i ramovi u komori za sušenje lekovitog bilja, kaže Čeke.

U Zadruzi su, nakon pokretanja proizvodnje lekovitog bilja, sejali najviše  melisu, kantarion i ehinaceu. Ove godine, zbog bolje rodnosti, kao i cena na tržištu, prednost su dali ehinacei i melisi. Iako imaju zagarantovan otkup, među njima još uvek postoji kolebanje vezano za budućnost ove proizvodnje.

–  Cena je promenljiva, a činjenica da je sve manje radne snage u selu posebno nas zabrinjava. Sva sreća što smo lane uspeli da nabavimo  adaptirani kombajn za berbu lekovitog bilja, pa nam je sada kudikamo lakše. Ručni rad berača smanjen je na minimum, pa samim tim  imamo mnogo manje troškove. Da nemamo kombajn, proizvodnja bi bila neisplativa, ističe Čeke.  

Osim što se bave  svojom osnovnom delatnošću, ratarskom proizvodnjom, povratkom  lekovitom bilju Zadruga je uspela da stabilizuje poslovanje. Poslednjih godina uz pomoć lokalne samouprave, kao i dobrim delom iz sopstvenih sredstava,  uspeli su da obnove i mehanizaciju. Radili su to i ranije, a sada im se pruža još veća mogućnost da, po ukazanoj potrebi,  uslužno za druga lica  pripremaju i obrađuju zemljište za oranje, setvu, prskanje,  žetvu...

– Ne libimo se nijednog posla iz  domena naše proizvodnje koja će biti u korist zadrugara i opstanka zadruge. Svesni smo da samo radom i neprekidnim ulaganjem u modernizaciju proizvodnje možemo da obezbedimo opstanak zadruge, kaže direktor Čeke, koga smo zatekli na njivi kako, upravljajući traktorom, ravnopravno sa svim ostalim zaposlenima radi na baliranju žetvenih ostataka.

Tekst i foto: K. Rajević

 

Projekat „Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Apatinu“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštinske uprave Apatin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

 

22. JUL 2022.