* Trenutno obrađuje oko 20 jutara, a na sedam ima karfiol, na pet crni luk, dva jutra su pod lubenicom, na tri je paprika, i godišnje proizvede  ukupno oko 500-600 tona povrća

 

Dejan Čule iz Prigrevice jedan je od malobrojnih povrtara iz ovog bačkog mesta, koje pripada opšini Apatin. Bavi se proizvodnjom povrća na otvorenom polju. Povrće je počeo da gaji kad se oženio i dobio decu, jer je smatrao da treba da im omogući da se zdravo hrane, a povrće, osim dobrog izgleda, treba da bude kvalitetno i zdravo. U početku nije imao puno zemlje, pa je najpre posadio jutro paprike i tako je krenuo sa proizvodnjom. Kasnije je kupovao malo-pomalo zemlje i danas ima 12 jutara sopstvenih oranica. Trenutno obrađuje oko 20 jutara i ima zasađeno sedam jutara karfiola, pet  crnog luka, dva jutra lubenica, tri paprike i godišnje proizvede ukupno oko 500-600 tona povrća. Porodicu Čule čine tri generacije: Dejanova majka, supruga i troje dece – dva sina i kći koji su završili školu, i kad god treba svi se uključuju u posao i pomažu. 

U proizvodnji povrća, kaže ovaj ugledni povrtar, poštuje sve agrotehničke mere, a korisne savete vezane za izbor preduseva, pripremu zemljišta, vreme sadnje i setve, đubrenje, negu useva, ubiranje plodova, dobija od stručnjaka iz Poljoprivredne stručne službe “Sombor”. Proizvodnja povrća je kontrolisana i, kako kaže, ako tretira crni luk protiv insekata i nekih bolesti, obavezno vodi računa o karenci. Osim toga, jako je važno da se poštuje i plodored, pa tako, na primer, crni luk sadi svake pete godine na istu njivu, jer se u protivnom pojavljuje lukova muva koja pravi velike štete ovom usevu. U saradnji sa stručnom službom radi i analizu zemljišta. Za ovdašnje zemljište veli da je idealno za povrće, a i voda za zalivanje je blizu, tako da su odlični uslovi za gajenje povrća. 

Dobar rod povrća ostvaruje i zahvaljujući redovnom zalivanju sistemom “kap po kap”.  Za nabavku sistema za navodnjavanje uzeo je kredit iz banke, a zatim aplicirao na konkursu pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede, pa je dobio povraćaj sredstava. Drugačije se, ističe, ovo ulaganje ne bi ispatilo. 

Za finasiranje proizvodnje povrća Dejan Čule se snalazi svakako. 

– Naftu i radnu snagu plaćam sopstvenim sredstvima. Repromaterijal: semena, hemiju, đubriva, to sve uzmimam na odloženo, a nabavljam ih sa više strana. Imam dobru saradnju sa svim dobavljačima i proizvođačima rasada. Tako, na primer, rasad nabavim u vrednosti od milion dinara, na poverenje i bez ugovora i na jesen platim – kaže naš sagovornik.

U proizvodnji povrća ima jako mnogo posla, pa je neophodna i dodatna  radna snaga. Sada je to veliki problem, kako kaže, jer se broj radnika na njivi jako smanjio. Tokom 2016. godine imao je 30 Prigrevčana na njivi koji su pomagali, dok se 2017. godine taj broj prepolovio. Prošle godine je imao šest radnika, a sada mu pomažu samo tri žene od 65 godina. 

Za obavljanje poslova u proizvodnji povrća neophodna je i mehanizacija. 

– Kad sam počinjao da proizvodim povrće, imao sam samo traktor i prikolicu. Sada imam mehanizacije koliko mi treba. Tu su kombajn i pakerica za luk, sadilica na foliji i na otvorenom, dosta sam uložio u navodnjavanje. Od velike koristi mi je saradnja sa Opštinom Apatin, od koje dobijam informacije o aktuelnim konkursima za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Tako sam, na osnovu konkursa Ministarstva poljoprivrede, kupio traktor, prikolicu i druge priključne mašine. Planiram da kupim i hladnjaču za čuvanje crnog luka i drugog povrća, pa da ga prodajem onda kada mi najviše odgovara – priča proizvođač povrća.  

  Ovaj povrtar svoje proizvode obično prodaje na beogradskom i novosadskom kvantašu i nekim veleprodajama preko nakupaca. Godišnje proizvode oko 100 tona karfiola i to sve za 15-20 dana proda na beogradskom kvantašu. 

– Mi jedva isfinansiramo svoju proizvodnju, a najveći problem je kome ćemo prodati robu – kaže Dejan Čule. – Na pijacama se proda jako malo robe, svega 10%–20%, a najviše se proda u tržnim centrima. Smatram da bi trebalo da se u tržnim centrima da prioritet srpskim proizvodima. Kod nas u Vojvodini i drugim delovima Srbije postoji  veliki potencijal  za proizvodnju povrća, a puno se toga uvozi i onda domaći seljak dolazi u neravnopravan položaj.  

Problem su i cene po kojima se prodaje povrće. Tako, na primer, Čule kaže da crni luk prodaje za 20 dinara po kilogramu, a taj isti luk završi u tržnom centru ili na pijaci za 50 dinara. Zato potrošačima bude skupo. Nakupci ne plaćaju porez, dođu, uzmu i preprodaju. 

Po rečima ovog povrtara, poslednjih godina se popravila politika vezana za poljoprivredu. Tako je mera poput davanja zemlje u zakup na 10-12 godina sasvim opravdana. Jer, ako dobiješ zemlju na godinu dana, ne možeš da planiraš i zasnivaš proizvodnju na duži rok. 

 Prigrevica je više stočarski i ratarski kraj nego povrtarski.  

  – Nekad je Prigrevica imala i do 2.000 goveda, a danas toliko nema cela opština Apatin.  Glavni problem je tržište i plasman, pa smatram da bi država trebala time da se pozabavi i olakša poljoprivrednicima – zaključuje Čule.

Naš sagovornik napominje da bi voleo da poveća proizvodnju, ali nema dovoljno zemlje i ne zna koliko će se to u narednom periodu isplatiti. Niko ne  može da garantuje da će ostati ista cena krompira, luka ili karfiola, a  on ne izvozi povrće. Trenutno se najviše isplati ono povrće koje fali na tržištu, a problem je što kod nas nema planske proizvodnje. Sad se, kako reče, isplati gajiti ratarske useve, jer je dobra cena pšenice, soje, kukuruza...

Za 20 godina koliko radi ovaj posao, Dejan Čule naglašava da je zadovoljan onim što ima i da se proizvodnja povrća i pored jako mnogo posla ipak isplati. Nada se da će bar neko od troje dece ostati da radi na porodičom gazdinstvu i nastaviti da proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu. 

 

Snežana Vukelić

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Apatinu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštinske uprave Apatin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

24. JUN 2022.