* Krave su puštene u objektu, slobodne, a dobrobit životinja je na prvom mestu

 

Poznato je da u Sremu nije bilo sela, a ni kuće koja nije držala stoku, bar za svoje potrebe. Po tome nisu zaostajali ni Dobrinci. Tako je bilo nekada, a danas je druga priča. Aleksandar Radojev, veterinar iz Dobrinaca, kaže da je pre sedamnaest godina, kada je počeo da radi u selu, bilo 50 muznih krava. Danas samo jedan farmer ima tri grla za  mužu. Nažalost, nije bolja situacija ni u okolnim selima. Na primer, u  susedenom selu Donji Petrovci, koje ima svoj pašnjak, ne tako davno bilo je od 350 do 450 krava na paši, a danas ih nema više od 20.

 – Evidentno je da se broj goveda smanjuje iako se ukrupnjavaju posedi. U Dobrincima četiri farmera imaju po 50 goveda, a samo jedan ima tri muzna grla, što je svega 203 grla u selu, saopštava Aleksandar Radojev.

Ono što je dobro u ovoj priči je da farmeri koji se bave govedarstvom imaju pravo na zakup državnog zemljišta na osnovu prava prečeg zakupa, a to im puno znači.

Tako Radojevi poseduju dva hektara svoje zemlje i oko 11 hektara u zakupu. Na celokupnoj površini zasnovali su ratarsku proizvodnju i gaje pšenicu, kukuruz, suncokret. Reč je o usevima koji su im potrebni da obezbede hranu za stoku. Spremaju sami silažu, a ukoliko im zafali stočne hrane, nadoknađuju siliranjem stabljika kukuruza šećerca, koji se gaji na velikim površinama u dobrinačkom ataru. 

Gaje i detelinu na 60 ari, ali svu prodaju jer ne drže bikove, kojima  je to osnovna hrana.

Dobar rod na njivi rezultat je i redovnog đubrenja stajnjakom, kojeg ovde ne manjka. Redovno se sprovodi i  analiza kvaliteta zemljišta. 

Iako je Aleksandar Radojev po zanimanju veterinar, ponikao u seoskoj porodici, govedarstvo je nekako došlo neplanirano. Sve je počelo slučajno još dok je radio u pećinačkoj klanici “Đurđević”. Naime, jedno tele je ostalo bez mame, a bilo je bolesno. Aleksandar ga je lečio i posle dve nedelje tele je ozdravilo i postalo poklon Aleksandru od vlasnika klanice. Tako je slučajno stiglo do kuće Radojevih. Uskoro je Aleksandar dobio još dva teleta,  pa su odlučili da kupe  još osam, pa potom 12 i tako je počela priča.

Uključila se cela porodica, supruga Seka i deca. Početak je bio skroman jer nisu imali štalu, već samo jedan stari svinjac. Počeli su da grade  objekat, podigli ga i u njega smestili goveda.

Danas imaju objekat kapaciteta 70 goveda. Radojevi drže 15 krava, 10 junadi  i  30 teladi. Odlučili su se za sistem uzgoja “krava – tele”.

Razradili su i tehnologiju uzgoja. Kada se krava oteli, pošto ima dosta mleka, kupuju još jedno malo tele da sisaju zajedno i odgajaju ga dok ne dostigne  težinu od 140 do 150 kilograma, a zatim ga prodaju. 

– Odlučili smo se za tov rase belgijsko plavo, jer ona ne daje puno mleka. Akcenat je na randmanu mesa, koji kod nas dostiže 62,45. Uglavnom tovimo junice do 500 kilograma i prodajemo, objašnjava Radojev. 

 Kako kaže naš sagovornik, ova proizvodnja nosi rizik. Trenutno je prisutan deficit teladi i krava, a teško je odnegovati zdravo tele. Mnogi farmeri u selu su odustali od govedarstva, jer su telad imala problema s pneumonijom, ili nekom drugom bolešću, što je negativno uticalo na proizvodnju.

Svakako da je olakšavajuća okolnost to što je Aleksandar veterinar i može na vreme da pomogne životinjama. Ističe da je obavezna preventivna vakcinacija.  Gubitaka ima i kod Radojevih, ali oni nisu tako drastični  da bi uticali na  proizvodnju. 

Na ovom gazdinstvu dobrobit životinja je na prvom mestu. S obzirom na to da je Aleksandar bio tri puta na stručnim ekskurzijama u Danskoj, model uspešnosti za njega su farme koje je tamo posetio. Imperativ dobre proizvodnje ogleda se  u tome da životinje  imaju dovoljno hrane, vode, da im se prostirka češće menja, da imaju zaklon i da budu zaštićene od kiše, snega, vetra.

Kod Radojevih krave su u objektu slobodne. Uspeh ove proizvodnje zavisi od genetike, ishrane i smeštaja životinja. Ako je objekat dobar, ispoštovane su higijenske mere, ishrana kvalitetna, a genetika dobra, rezultat ne može da izostane.

Radojevi ostvaruju pravo na subvencije po prodatom grlu u klanici uz overenu dokumentaciju i na osnovu grla u  sistemu “krava – tele”. 

U ovom poslu važna je edukacija, ali i podrška. Aleksandar teži napretku, jer znanja nikad dosta. Upisao je i doktorske studije na odseku za veterinu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Veliki podstrek da ide dalje mu je podrška svih ukućana. U ovaj posao su uključena i oba sina. Stariji  Đorđe đak je rumske Poljoprivredne škole, smer veterinarski tehničar, a mlađi Zoran, iako je osnovac, tati je desna ruka.

Aleksandru je to motiv da još više napreduje i svoju decu uvede u sve tajne ovog posla. Ipak, to ne bi bilo moguće bez velike ljubavi, ne samo prema životinjama već i prema prirodi koja ih okružuje i koju treba sačuvati i za generacije koje dolaze.

Tekst i foto: Tamara Gnip

 

Projekat “ Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Rumi” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

 

11. NOVEMBAR 2022.