* Svake godine obavezno, nakon skidanja preduseva, uradi se zemljišna analiza

 

Retka su sremska sela u kojima nema bostandžija, pogotovo u rumskoj opštini. Epitet sela čuvenog po lubenicama i dinjama nosi i selo Grabovci. U njemu se rodio i živi sa svojom porodicom dipl. inž. Živko Cvetković. Kako potiče iz kuće gde se oduvek živelo od poljoprivrede, logično je bilo da to bude i Živkovo opredeljenje. Iako radi  u PSS “Ruma”, nastavio je da se bavi  poljoprivrednom proizvodnjom na porodičnom imanju na površini od 20 ha.

Na ovom gazdinstvu dominira ratarska proizvodnja, a povrtarska se odvija na 6 ha. Zastupljeni su kukuruz, suncokret, pšenica. 

– Do pre osam godina intenzivno smo se bavili i tovom svinja. Nažalost, kako su  roditelji ostarili, a to je proizvodnja koja iziskuje stalno prisustvo na farmi, odustali smo, objašnjava Živko Cvetković.

Cvetkovići su odustali od stočarstva, ali ne i od povrtarstva, koje su takođe započeli Živkovi roditelji osamdesetih godina prošlog veka. Bavili su se intenzivnom proizvodnjom paprike, luka, kupusa, lubenica, dinja. Međutim, kako je vreme odmicalo, poljoprivrednici su se prilagođavali i prelazili na tržišnu poljoprivredu, koja ne trpi svaštarenje. Opredelili su se za gajenje lubenica i dinja, jer njih mogu da plasiraju u megamarkete i lance veleprodaje, a da ih ne iznose na pijacu.

Kako ističe naš sagovornik, megamarketi traže stalnost u isporuci i kvalitetu. Da bi se postigla ta stalnost, neophodna je dnevna isporuka od 10 tona, a s bostanom je to ostvarivo.

U ovoj proizvodnji mora da se poštuje plodored. Zavisno od toga na kojoj parceli će se zasnovati proizvodnja, variraju i površine. Tako su prošle godine dinje bile na 2 ha, a ove na 1,2 ha.

Svake godine, nakon skidanja preduseva, a obično je to pšenica,  obavezno se uradi zemljišna analiza. Dobijeni rezultati su putokaz kako treba pravilno đubriti pred oranje i na proleće. 

Cvetkovići dinje gaje na otvorenom prostoru na foliji uz sistem “kap po kap” i po vremenu prispevanja to je pozna proizvodnja. Za razliku od dinja, proizvodnja lubenica se odvija u tunelima i ona je veoma rana. Zahvaljujući ovakvoj raspodeli, prve lubenice stižu oko 25. juna i beru se do druge dekade jula. Kada se završi berba lubenica, pristižu dinje iz pozne proizvodnje. To je kraj jula, početak avgusta, kada je i najveća potražnja za njima. 

Davno su stare sorte koje su se gajile u Sremu zamenjene novim hibridima. Tako Cvetkovići gaje hibride dinja nevur i kiros, za kojima na tržištu vlada interesovanje. Nevur je duguljasta dinja. Boja ploda je krem, a po vreži bude od četiri do šest plodova, veličine od jedan i po do dva kilograma. 

Kiros je okrugla dinja. Meso ploda joj je zeleno. U vreži bude od šest do deset plodova, veličine od jednog do dva kilograma.

Do sada se prosečan prinos dinje ovde kretao od 40 t/ha do 50 t/ha. Ove godine ostvaren je ekstra prinos od 60 t/ha.

Analizirajući proizvodnu godinu, Cvetković je podsetio da je leto bilo sušno. Od 10. juna pa do kraja avgusta skoro da nije bilo kišnih dana. Ipak, zahvaljujući sistemu za navodnjanje “kap po kap”, plodovi su dobili svu potrebnu prihranu i zaštitu. Godina nije pogodovala bolestima, pa nije bilo uslova za njihov razvoj. Zato je 95 odsto obranih plodova plasirano na tržište kao prva klasa.

Dinja je zahtevna vrsta po pitanju zaštite. Tokom godine obavezna su tri tretmana u različitim razvojnim fazama – u fazi 4. lista, u fazi cvetanja i intenzivnog porasta i posle zametanja plodova. Podložna je bolestima, pogotovo kada je kišno leto. Tada je prinos niži, a i puno plodova propadne na njivi. 

Na svim njivama koje poseduje Živko ima iskopan bunar ili upotrebljava vodu iz kanala koji prolazi kroz grabovački atar i poljoprivrednici ga koriste i za navodnjavanje i odvodnjavanje.

Velika pomoć Živku u ovom poslu su supruga i sin, student druge godine Poljoprivrednog fakulteta. Iako ima pomoć, kada je berba mora da angažuje još dodatne radne snage.

 Skoro sav ovogodišnji ekstra rod otkupila je fabrika “Podgorina” u Osečini, koja se bavi preradom i pravi ekstrakt od kupine, maline, jagode, dinje, lubenice, šipurka za konditorsku industriju, a ovi slatki plodovi mogli su se kupiti i na rafovima megamarketa “Aman”.

Iako s ovim kućama Živko već dugo sarađuje, proizvodnja se ne ugovara unapred za narednu godinu. Krajem godine, obično u decembru, razgovara se o površinama na kojima će se zasnovati proizvodnja. Da bi se plodovi i otkupili kada se proizvedu, moraju da budu kvalitetni. U vreme otkupa neophodno je da su plodovi ekstra kvaliteta i da postoji kontinuitet u njihovoj isporuci. 

Na ovom gazdinstvu sada se  već razmišlja o proizvodnji za narednu godinu. U planu je da se dinja zasnuje na 2 ha, a lubenica na 5-6 ha.  

Zaštiti životne sredine ovde se poklanja posebna pažnja. Kako podseća Cvetković, povrtarska proizvodnja je stigla do nivoa gde nema improvizacije. Moraju da se ispune određeni standardi i u zaštiti životne sredine i u proizvodnji željenog useva. To znači da  se primenjuju samo preparati koji se nalaze na dozvoljenoj listi uz poštovanje karence, vremena i doze pogotovo, za šta se sprovode redovne analize ostataka pesticida u plodovima.

Ovogodišnji ekstra kvalitet dinja samo potvrđuje da se sve radi na vreme i po propisima u skladu s prirodnim okruženjem.

Tekst i foto: Tamara Gnip

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Rumi” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

14. OKTOBAR 2022.