* Doprinos napretku pčelarstva svakako daju i rumski poljoprivrednici, koji dobro znaju koliko su pčele važne i izuzetnu pažnju poklanjaju vremenu primene pesticida
 
Odavno je poznato da ko zavoli pčele kao dete, ta ljubav traje ceo život. Marko Ćulibrk, po zanimanju profesor srpskog jezika i književnosti, uz dedu Marka i oca Milorada davno je ušetao u svet pčela.
Deda je pčelario s 30 košnica pološki, a Marko, zajedno s tatom i drugom Slobodanom Bekrićem, pčelari s 48 košnica – kombinacija LR i farar.
Iako je mlad, Marko s ponosom ističe da je i predsednik rumskog pčelarskog udruženja “Nikola Mileusnić”, koje ima 35 aktivnih pčelara.
Poznato je da, po literaturi, pčelarska sezona počinje 1. avgusta zazimljavanjem pčela, ali aktivan rad s pčelama kreće zimi, u periodu od 5. do 10. februara. Tada počinje njihovo stimulativno prihranjivanje sirupom, odnosno pobuđivanje pčela na unos nektara, kako bi se aktivirale i polako izašle iz zimskog sna.
Po rečima našeg sagovornika, to je vreme kada se obavlja sabijanje pčela na nekoliko ramova, odnosno ulica, da bi se razvile do bagremove paše. 
Pre prve paše pčele se nose na komercijalno oprašivanje. Za nas je to novina, ali u zapadnim zemljama je davno zaživelo. Prateći svetske trendove, i naši pčelari su krenuli ovim putem i počeli da postavljaju košnice u velikim voćnjacima, tamo gde je izražena povećana potreba za većim oprašivanjem. Najčešće su to zasadi kajsija, jabuka i višanja. 
 - Sa selidbom na komercijalno oprašivanje kajsije kreće se u drugoj polovini marta. Iako je mraz čest u tom periodu, pčele koje imaju dovoljno hrane neće uginuti. Nakon kajsije, sledi komercijalno oprašivanje jabuke, kaže Ćulibrk. - Ova usluga se naplaćuje. Iako od nje nema meda, suština je u oprašivanju. Sve što pčele unesu u košnicu u tom periodu ostaje njima, a dobro je da bi se zajednica razvijala.
Ćulibrk je seleći pčelar i seli košnice s paše na pašu. Prva pčelinja paša je uljana repica, polovinom aprila u rumskom ataru, koja traje mesec dana. Dešava se da se preklopi s cvetanjem bagrema, koji je takođe važna paša za pčele. Iskustvo je pokazalo da nije dobro da se ova dva meda pomešaju u košnici, jer se med od uljane repice brzo kristališe i ako se slučajno pomešaju, opada kvalitet bagremovog meda. Tako da, pre cvetanja bagrema, košnice moraju da budu čiste.
Posle bagrema pristiže lipa na fruškogorskim padinama. Poslednja paša je suncokretova i s njom se završava sezona ovog pčelara. Po završenoj paši slede vrcanje meda i početak borbe protiv varoe, kao i odstranjivanje starijih ramova i polako pripremanje za zimu.
- Ovo je i najvažniji deo sezone, kada se letnje pčele, koje su kratkoživeće, zamenjuju zimskim. Početkom avgusta počinje zaleganje pčela koje treba da prezime zimu, podseća Ćulibrk.
Po oceni našeg sagovornika, ova pčelarska godina je bila više nego uspešna. Svaka paša je bila dobra. Tako da je ove godine i pčelar amater uspeo da izvrca med. S obzirom na to da je godina dobra, očekuje se od 60 do 70 kilograma meda po košnici.
Kad ima meda, pčelari su na dobitku. Primetno je da se sve više mladih okreće pčelarstvu, ali kad nastupe godine koje ne pogoduju pčelama, tu se vidi ko ih stvarno voli i ostaje im veran.
Doprinos napretku pčelarstva svakako daju i rumski poljoprivrednici, koji dobro znaju koliko su pčele važne i kontrolisano primenjuju pesticide. 
Pčele nisu samo korisne zbog oprašivanja i meda. Apiterapija je sve aktuelnija, tako da i Marko želi da što širem krugu ljudi omogući bliži kontakt s lekovitim pčelinjim proizvodima. U planu je otvaranje apikomore. I ovo je investicija u koju treba uložiti sredstva, ali ljubav prema pčelama i prirodi nema cenu. 
 
Tekst i foto: Tamara Gnip
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Rumi” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
19. AVGUST 2022.