* Poštuje sve principe stočarske proizvodnje, čuva životnu sredinu, a osoku koristi da nađubri njive
 
Stočarstvo je sastavni deo života sela. Dobro je poznato da u sremskim selima nije bilo kuće sa praznim štalama. Životinje su se gajile makar za svoje potrebe. Danas to više nije tako. Nažalost, mnogi objekti su prazni i čekaju neka bolja vremena. 
Među malobrojnima koji veruju da stočarstvo ima perspektivu je Dragan Kejić iz Kraljevaca. Ovom proizvodnjom počeo je da se bavi pre osam godina. Kejići su kupili jedno prase, nabavili hranu i pomislili da kad hrane jedno, mogu još. Uskoro su nabavili još 12 krmača. Polako se broj povećavao i stigli su do 40 krmača i 800 prasića.
Hranu za životinje uglavnom sami obezbeđuju. Kejići poseduju 4 ha na kojima gaje žito, kukuruz i ječam. U zakupu imaju još 4 ha obradivih površina državnog zemljišta, koje su dobili na korišćenje zato što se bave stočarstvom. To im još uvek nije dovoljno. Za proizvodnju kojom se bave potrebno je da obrađuju bar 10 ha. Ono što nedostaje nadoknađuju kupovinom soje, premiksa i kukuruza. 
- Hrane treba puno. Tako smo prošle godine dokupili još tri vagona kukuruza da bismo sve prehranili, a godišnje proizvedemo 800 prasadi, kaže Kejić.
Prodaja stoke im je glavni izvor prihoda. Prasad se prodaju kad dostignu težinu 20-25 kg. Trenutno, cena je 280 dinara po kilogramu.
Mnogi proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom. I Kejić smatra da je niska i da bi realna bila 400 dinara. Uprkos tome, ne planira da prekine proizvodnju, iako mnogi stočari prete da će to uraditi baš zbog nezadovoljstva. Članovi ove porodice su mišljenja da ako zaista budu morali da uvedu neke restriktivne mere, smanjiće samo količinu. 
Već dve godine imaju kupca koji im otkupljuje svu prasad, što je dobro, jer su im do tada dolazili nakupci i uzimali po 10-20 komada. Takođe, Kejići se od njega snabdevaju premiksom, što im mnogo olakšava posao.
Kako ističe naš sagovornik, ulaganja u ovu proizvodnju su velika. Opredelili su se za proizvodnju rasnih krmača rasa landras i jorkšir, a imaju i dva nerasta, jedan je jorkšir, a drugi durok-pietren. Izbor nije bio slučajan, već su birali rase koje su otporne na bolesti. Preventiva je jako važna, pa se velika pažnja poklanja njihovom zdravstvenom stanju. Da bi se sačuvalo zdravlje životinja, neophodna je redovna vakcinacija, kao i održavanje higijene objekta u kom borave.
Izuzetno je važno zdravlje svih grla na području opštine, pa rumska Poljoprivredna stručna služba nadzire svu umatičenu stoku, vakciniše je, vodi evidenciju, brinući se tako o dobrobiti životinja.
Kejići tove svinje za prodaju. Sve krmače su im umatičene, kao i nerastovi, i mogu da posluže za proizvodnju priplodnog materijala. Želja im je da unaprede proizvodnju i povećaju količine. Za tako ozbiljnu proizvodnju potrebni su i odgovarajući objekti.
Svinjci u kojima je smeštena stoka ostali su još od babe i dede. Njihova namena nije bila za današnju proizvodnju, pa su ih Kejići adaptirali. Napravili su čekalište i jamu za osoku.
Trude se da čuvaju životnu sredinu. Sakupljaju osoku kojom đubre njive. Po skidanju pšenice i ječma, osoku izvlače na njivu. Godišnje je to od 30 do 40 cisterni. Kako sami kažu, tih 3.000 litara im nije dovoljno za sve njive, ali ipak dobro dođe.
U ovu proizvodnju uključena je cela porodica: supruga Gordana i deca Aleksandar, Veljko i Dunja. Deca pomažu, pogotovo leti, pri hranjenju. Vrlo su vešti i rado pomažu. Dobro znaju da jedna krmača pojede 1,5-2 kg hrane, a hrane ih dva puta dnevno. U ovom poslu puno znači što se svi uključuju kad god je potrebno.
 Pogotovo je za posao je zainteresovan Aleksandar, najstariji sin, đak Poljoprivredne škole u Rumi, smer veterinarski tehničar. Želja mu je da postane veterinar i da još više doprinese napretku kojem ova porodica teži.
Da bi išli napred, neophodna su ulaganja. Na primer, potrebna je adaptacija prasilišta kako bi se olakšao posao. Teško da sada to mogu sami da isfinansiraju, tako da je svaka pomoć dobrodošla. 
Puno im znače subvencije koje dobijaju za priplodni materijal, a to je 15.000 dinara po krmači na godišnjem nivou.
U ovu proizvodnju Kejići ne ulažu samo materijalna sredstva, već i ljubav i strpljenje, osiguravajući tako egzistenciju svojoj porodici, što potvrđuje da su na pravom putu. U svakoj proizvodnji ima i dobrih i loših godina, a to svi koji se bave poljoprivredom dobro znaju, pa i Kejići.
Tekst i foto: T. Gnip
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Rumi” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
19. AVGUST 2022.