* Za unapređenje pčelarstva i zaštitu pčela važna je edukacija pčelara, poljoprivrednika, ali i celokupnog društva

 

Tatjana Mrdak iz Sivca pčelarstvom je počela da se bavi sasvim slučajno. Može se reći da je ona bila izbor pčela. Naime, pre više od 21 godine u baštu porodice Mrdak došao je roj pčela, koje su se nastanile u orahu. Tada je sve počelo. Tanju je svekar pitao, donoseći joj vest da imaju berićet u bašti, da li hoće da se brine o roju. Prihvatila je, pomalo i uplašena, s obzirom na to da, kako kaže, o pčelama i pčelarenju nije znala gotovo ništa. Ipak, nabavila je košnicu, počela je da “skuplja” znanje čitajući specijalizovane knjige i kroz razgovore sa iskusnim kolegama. 

Danas Tanja ima 122, sada uzimljene košnice i nosilac je poljoprivrednog gazdinstva. Ova pčelarka nesebično deli znanje i razmenjuje iskustva sa svojim kolegama. Zajedno  se i bore za ostvarivanje zajedničkih ciljeva. Da je veliki znalac i da ima liderske sposobnosti, potvrđuje i to što je Tanja predsednica Udruženja pčelara “Sivac”. Ovo udruženje ima 60 članova sa teritorije opštine Kula i predstavlja najznačajniju asocijaciju pčelara u opštini. Tatjana Mrdak je bila veoma aktivna i u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, gde je bila prva žena u nadzornom odboru. Pre šest godina Tatjana je preko Novosadskog humanitarnog centra dobila bespovratni grant zahvaljujući čemu je nabavila opremu za etiketiranje ambalaže. Za dizajn etikete na medu gazdinstva Mrdak bila je zadužena upravo Tanja jer, kako kaže, to je najpre moralo da se svidi njoj. Drugi su joj govorili da etiketa najpre treba da se svidi deci, ali se ona s tim ne slaže. Med kupuju mame, a ne deca.   Tanja je posvećena i edukaciji dece kada je reč o pčelarstvu, i to u jesenjem i zimskom periodu, dok nema radova u pčelinjaku. Rado je viđen gost u vrtićima, ne samo u Sivcu gde živi nego i u drugim mestima opštine Kula. Ima poseban program gde kroz razgovor sa decom teži da im otvori vrata sveta pčela, pa i pčelarenja. Za decu starijeg uzrasta, iznad šest godina, o pčelarenju Tanja priča na svom salašu. Tu je stacionarni pčelinjak, gde najmlađi stiču znanja, ne samo o pčelama već i drugim prirodnim lepotama, drveću i pticama, kao i značaju njihovog očuvanja. Sam salaš pruža ovu mogućnost, a svakako i činjenica da se nalazi na Malom Staparu. Tanjina želja je da u budućnosti ovaj salaš pretvori u svojevrsni edukativni centar,  ne samo za decu već i za roditelje. Dosadašnje posete mališana i roditelja su potvrdile potrebu za ovakvim centrom. Mnogi do dolaska na salaš nisu znali šta je bunar, a iznenade se kada vide stari tip kokošinjca piramidalnog tipa.  Zahvaljujući upornosti, Tanja je uspela da obezbedi na salašu i vodu i struju, što je dobar preduslov za proširenje aktivnosti u budućnosti. 

U pčelinjaku Mrdak najviše su zastupljene LR košnice, mada u poslednje vreme Tanja “eksperimentiše” sa Fararovom i švajcarskom košnicom, jer su ramovi na njima laganiji, pa se njima lakše i manipuliše.  Na gazdinstvu Mrdak u ponudi su med od uljane repice, bagrema, suncokreta. 

– U suštini sam seleća pčelarka. Sezonu počinjemo u rano proleće kada idemo u voćnjak u Novoj Crvenki na oprašivanje višnje, kruške i šljive. To je petnaestogodišnja saradnja za kompanijom koja je francusko-srpsko partnerstvo, a koja se bavi proizvodnjom voća skoro po principima organske proizvodnje. Ovakvo oprašivanje ne donosi značajno povećanje prinosa, ali doprinosi visokom kvalitetu ploda, odnosno povećava prinos prve kategorije plodova. Posle toga sledi paša na uljanoj repici u našem kraju i ovog meda uvek imamo, a tu pravimo i vosak. Zatim sledi bagremova paša, koja je poslednjih godina veoma oskudna i onda, kao poslednja, ide najsigurnija u smislu prinosa – paša na suncokretu, kaže Tatjana. 

Poslednjih godina je najoskudnija bagremova paša. Ranije se zbog bagremove paše išlo na Cer i u valjevski kraj, od čega se odustalo poslednjih godina, zbog malog prinosa i visokih troškova. Srećom, ove godine ova pčelarka je uspela da “uhvati” bagremov med i to na Velikom bačkom kanalu. U ponudi gazdinstva Mrdak bude i mešavine dva meda, uljane repice i suncokreta, a kako kaže Tanja, onda med bude još bolji. 

– Ne radimo dekristalizaciju meda da ne bi izgubio neka svoja svojstva, naglašava pčelarka. 

Osim proizvodnje meda, Tanja se bavi i sakupljanjem polena na uljanoj repici i propolisa.

– Trudim se da uzmem od pčela, a pritom naravno i da im dam. Moje pčele zimuju na medu. Uvek im radije dam med nego šećer, jer se bojim da im ne padne imunitet. Med je čuvar imuniteta ljudi i treba da se uzima preventivno kako bi se sačuvalo zdravlje. 

  Nekada su paše bile vremenski duže i mnogo prinosnije nego danas, a sve se promenilo usled klimatskih promena, uz šta se značajno smanjio i životni vek pčele. Danas je maksimalan prinos po društvu do dva kilograma, a bilo je godina kada je dnevni prinos u suncokretovoj paši bio i 9,5 kilograma, što za današnje uslove zvuči neverovatno. Gotovo sav med Tanja proda sa kućnog praga, a ovaj med s etiketom Mrdak nalazi se i u  LAG-u “Srce Bačke” u Kuli. Cena mu je od 800 do 1.000 dinara po kilogramu. 

Iako je bilo i teških trenutaka u pčelarenju, Tanja nije odustajala jer pčelarstvo nije posao, to je strast i ljubav. Nije odustala ni 2018. kada je zbog trovanja neonikotinoidima sa 165 došla na 13 košnica. Za pomor pčela krivac je insekticid koji je nepravilno korišćen u zaštiti graška. Iako piše da se ovaj preparat koristi isključivo posle cvetanja, primenjen je pred cvetanje i u toku cvetanja, kada to niko nije očekivao i nastala je velika šteta. Kada je došlo do masovnog pomora pčela, ne samo Tanjinih nego i njenih kolega, koji su imali košnice na Malom Staparu, pozvana je nadležna inspekcija i krenulo se u borbu za pravdu. Poslati su uzorci uginulih pčela i biljke graška koji je tretiran i analizama se potvrdilo da je uzrok pomora neadekvatno korišćenje preparata. 

– Trenutno imamo prvostepenu presudu u našu korist, sad čekamo drugostepenu. Kad se i to završi, napravićemo konferenciju za novinare da ispričamo naše iskustvo. Ta odšteta koju ćemo dobiti neće biti toliko značajna, koliko će biti značajno što je u Srbiji jedan ovakav slučaj prošao sudski proces od početka do kraja. Nažalost, sve što smo u ovakvim slučajevima pokušali da nađemo i što smo našli u sudskoj praksi, bilo je tipa nagodbe na štetu pčelara, objašnjava Tatjana, koja uprkos svemu poljoprivrednike, posebno sivačke, smatra saveznicima i dobrim partnerima u pčelarenju. Mišljenja je da problema ne bi ni bilo kada bi se insekticidi koristili onako kako je preporučeno.

Tekst i foto: M. Antanasković

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.

30. DECEMBAR 2022.