* U plasteniku Katarina Ilin gaji začinsko i lekovito bilje – ruzmarin, nanu, matičnjak, lavandu, origano, majčinu dušicu, selen, a svojevremeno je proizvodnju upotpunila i ukrasnim grmljem
 
Katarina Ilin iz Kule pre šest godina se odlučila za proizvodnju biozačinskog bilja u svojoj bašti u plasteniku. Ovu odluku donela je uz svestranu pomoć Novosadskog humanitarnog centra, koji joj je obezbedio punu podršku za pokretanje ovog posla. Zahvaljujući ovoj organizaciji, dobila je plastenik i bespovratna sredstva i prošla obuku za organsku proizvodnju. Kako pokretanje bilo koje samostalne delatnosti nije jednostavno, Novosadski humanitarni centar je obezbedio i obuku za privrednike, kao i psihološku podršku. Pri realizaciji prvih koraka u proizvodnji Katarina je imala i mentora, tako da je, kako kaže, podrška bila potpuna, a sve je dodatno upotpunjeno posetama sajmovima, takođe u organizaciji Novosadskog humanitarnog centra. 
U plasteniku gaji začinsko i lekovito bilje – ruzmarin, nanu, matičnjak, lavandu, origano, majčinu dušicu, selen, a svojevremeno je proizvodnju upotpunila i ukrasnim grmljem za koje je interesovanje sve veće, jer se koriste za uređenje okućnica. Začinsko bilje uglavnom prodaje kao rasad, što znači da se ništa ne uzgaja direktno u zemlji nego u saksijama. Poces proizvodnje zavisi od toga koja je vrsta u pitanju, da li se proizvodi iz semena ili reznica. 
– Tako se, recimo, majčina dušica, nana, matičnjak uzgajaju iz semena, a lavanda i ruzmarin reznicama. Ruzmarin gajim tako što reznice prvo stavljam u kontejner sa supstratom, a kada se ožili presađujem ga. Za proizvodnju koristim sertifikovan organski supstrat u različitim granulacijama, kaže Katarina i dodaje da se ne vodi kao organski proizvođač, nema sertifikat, ali u radu poštuje sve principe organske proizvodnje. 
Ovim poslom počela je da se bavi iz ljubavi prema biljkama i prirodi, a kako je začinsko bilje skromno u zahtevima, uz brigu o bilju i stalnom nadzoru za proizvodnju najbitnije je iskustvo jer, kako navodi, znanje koje usvoji na obukama i iz knjiga dobija na vrednosti tek kada se stekne sopstveno iskustvo. Biozačinsko bilje ne zahteva posebnu negu, pa tako ni posebnu prihranu, niti korišćenje hemijskih zaštitnih sredstava. Zato ova proizvodnja u potpunosti ispunjava ekološke principe. Radi se o gajenju poreklom divljih biljaka, koje međusobno štite jedna drugu. Ipak, treba biti oprezan, pogotovo u početku proizvodnje. 
– U suštini, sada već imam iskustvo u radu, imam rutinu. Kada sam počinjala, bilo je motrenja i tokom 24 sata, a sada je dovoljno da samo “jednim okom” provirim i već znam šta se dešava kod koje biljke. Iako biozačinsko bilje nema velike zahteve za vodom, pri zalivanju treba biti oprezan, jer ne voli zalivanje odgore, po listu i prskanje, zbog potencijalne pojave bolesti, skreće pažnju Katarina, koja zbog toga zalivanje radi ručno za svaku saksiju. 
Kratak ciklus proizvodnje je i jedan od razloga koji je Katarinu opredelo za ručno zalivanje biljaka od saksije do saksije. Jer, kako navodi, puno vremena bi joj bilo potrebno da u svakom ciklusu postavlja i skida, na primer, sistem za navodnjavanje “kap po kap”. Sezona, uslovno rečeno, počinje 1. marta, a završava se početkom novembra, kada počinje priprema za sledeću godinu. Zapravo, početkom novembra se završava prodaja, ali već sada je počela priprema za sledeću sezonu. Tako ovih dana Katarina rasađuje reznice, a “ozbiljniji” radovi počinju u februaru kada se radi setva, a ponovna prodaja počinje u martu. 
Plasman bilo kojeg proizvoda i obezbeđivanje tržišta nije jednostavno. Ali kvalitet, kao i prisutnost na različitim mestima, pijacama i manifestacijama doprinosi da postanete prepoznatljivi. 
– Imam već stalne mušterije. Korišćenje začinskog bilja u Srbiji je tek na nekom početku, ali sve više je mladih koji propoznaju njegove vrednosti. Ovome su doprinele i razne emisije o kulinarstvu u kojima kuvari veoma često koriste začinsko bilje. Za razliku od mladih, srednja generacija i dalje većinom odbija da ga koristi i nastavljaju sa korišćenjem “vegete”.  Kod nas je konkretno problem i to što potrošači ne znaju da bi začinsko bilje trebalo da se kupuje na nedeljnom, dvonedeljnom nivou, oni očekuju da može dugo da im traje. Ali ne može, jer ga ne možete ostaviti u kuhinji, u mraku, i očekivati da opstane, navodi Katarina i kaže da su redovni kupci i pripadnici starije generacije koji tačno znaju prednosti biozačinskog bilja. 
Biozačinsko bilje, kao i ukrasne grmove koje proizvodi Katarina, kupci su prepoznali kao bolji izbor zbog njihove dugotrajnosti u odnosu na one iz masovne proizvodnje. Razlika je u tome, kako kaže, što se ono bilje iz marketa, iz masovne proizvodnje prihranjuje. Takav bosiljak, makar imao 100 listića i semena, kupac ne može odneti kući i očekivati da opstane. Za razliku od ovih, biljke koje proizvodi Katarina, razgranaju se i mogu da opstanu kada se rasade u bašti. Naša sagovornica je primetila i da ljudi sve više u svom kućnom okruženju uzgajaju lavandu, ruzmarin, žalfiju. Osim što su dekorativni, imaju i druga korisna svojstva. 
Katarina svoje proizvode plasira na pijacama, festivalima cveća, ali i drugim različitim manifestacijama. Podršku u plasmanu proizvoda pružio joj je i kulski LAG “Srce Bačke”, koji okuplja proizvođače s teritorija opština Kula i Vrbas, a koji im obezbeđuje obuke i nastupe na različitim manifestacijama, ali ih i međusobno povezuje. 
Katarina Ilin je i članica Udruženja ljubitelja zdrave hrane i zdravog načina života “Eko Kula”. Članovi ovog udruženja, između ostalog,  bave se proizvodnjom domaćih džemova, organskog brašna i drugih proizvoda za koje sirovine dolaze iz prirode, a u svom radu neguju i stare zanate. Članovi zajedno nastupaju i na različitim manifestacijama. Tako su nedavno imali veoma uspešan nastup na “Danima bundeve” u Kuli. 
 
M. Antanasković
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
28. OKTOBAR 2022.