* Osim paprike, Kulu i Kaloču u poljoprivrednoj proizvodnji povezuje i vinogradarstvo, koje se sve više razvija, a proizvođači međusobno razmenjuju iskustva, posebno u poštovanju normi koje su u skladu sa životnim sredinama
 
Kada se kaže tradicija, najčešće svi pomisle na prošlost i pokušavaju da zamisle kako se nekad živelo. Zajedno s tim mislima ide i predubeđenje da se živelo mirno, a da je životna sredina, a samim tim i hrana, ispunjavala visoke standarde kvaliteta, bez uticaja savremenih zagađivača. Da se ne zaboravi prošlost, ali i prikaže kako i u današnjem načinu života ima onih koji poštuju i primenjuju dobre stvari iz prošlosti, pa i one vezane za poljoprivrednu proizvodnju i stare zanate, u Kuli se neguje manifestacija “Dani tradicije”. 
Ove godine, 2. i 3. septembra, u Kuli su održani 15. “Dani tradicije” u organizaciji Mađarskog kulturnog centra “Nepker”. Ova dvodnevna manifestacija počela je otvaranjem izložbe slikara dr Adela Šavfrara u galeriji Kulturnog centra Kula. Ovaj slikar je samo jedan od mnogobrojnih učesnika iz Kaloče, grada pobratima Kule. Raznovrsnost manifestaciji dali su stanovnici Kaloče i Kule, koji su učestvovali u sportskim nadmetanjima, prikazu tradicionalnih igara iz Mađarske i Srbije, kao i nadmetanju u gurmanskoj veštini, kuvanju ovčjeg paprikaša. Zapravo, već 12. put na “Danima tradicije” u Kuli učestvovali su gosti iz Kaloče, iz Mađarske. U okviru 15. po redu manifestacije “Dani tradicije”, u svečanoj sali Skupštine Opštine Kula, održano je potpisivanje sporazuma kojim se potvrđuje Ugovor o pobratimljenju Kule i Kaloče, potpisan 2012. godine. Sporazum su potpisali predsednik Opštine Kula Damjan Miljanić i gradonačelnik Kaloče dr Geza Filvig. 
- Deseti jubilej je bio 2020. godine, ali onda nismo mogli lično da se nađemo zbog pandemije, te smo sada u mogućnosti da naše pobratimljene odnose pojačamo. Lično, ja kao advokat, uvek težim za potpisanim i pečatiranim dokumentima, ali kao gradonačelnik Kaloče, kao pojedinac i kao drug Kuljanima, u mom srcu je ovaj čin od velikog značaja. Bratsku saradnju nisu formirali samo predstavnici dve lokalne samouprave, već je između dva naselja takav vid bratstva koji se odražava na polju kulture, sporta, zajedničkog učestvovanja u projektima i zajedničkom organizovanju manifestacija i međusobnom učestvovanju na njima. Svakom naseljenom mestu bih samo poželeo takav pobratimljen grad kao što je za Kaloču Kula. U budućnosti bih voleo da ovaj vid saradnje zadržimo i da ga učinimo još boljim i uspešnijim. Saradnja dve lokalne samouprave dodatno dobija na značaju kada se ima u vidu da su odnosi dve države, Srbije i Mađarske, na istorijskom maksimumu, istakao je dr Geza Filvig. 
Ovaj sporazum jeste nastavak dobre prakse i lepog iskustva saradnje sa Kaločom. 
- Zapravo, ono što svi osećamo i ono što nam leži na srcu je, pre svega, jedan prijateljski odnos i dva grada i dve države. Kaloča i Kula su gradovi slični po veličini, ali i po svojim problemima. Kaloča je, kao i Kula, poljoprivredni kraj prepoznatljiv po proizvodnji paprike, po kojoj je nadaleko poznat i Ruski Krstur. U kulskoj opštini, više od 90 posto teritorije je obradivo zemljište, i samim tim se jednostavno nameće da poljoprivreda bude jedna od primarnih delatnosti, rekao je predsednik Opštine Kula Damjan Miljanić. 
Ne samo da navedene sličnosti povezuju gradove Kaloču i Kulu, već i slična struktura i raznovrsna iskustva međusobno učvršćuju postojeće veze i šire polje saradnje. Tako, kako ocenjuje predsednik Opštine Kula Damjan Miljanić, iskustva koja je s njima podelio grad Kaloča pokazala su se kao veoma dragocena, a vezana su za pristupne fondove i evropski put. Do sada su dva grada zajedno uspešno aplicirala u nekoliko projekata prekogranične saradnje. Ipak, razmena iskustava dva grada zastupljena je na širem nivou. 
- Kao što smo ove godine imali problema sa sušom i svim onim stvarima koje su morile poljoprivrednike ovde, slična je bila situacija i u Kaloči. I načini prevazilaženja tih kriza su bili slični u Kaloči i ovde u Kuli. Tako da je  dragocena razmena iskustava, dobrih i loših stvari s kojima se naši stanovnici susreću, naglašava Miljanić i dodaje da je saradnja između ova dva grada gotovo svakodnevna na različitim poljima, što je i prirodno, s obzirom na broj građana mađarske nacionalnosti u Kuli. 
Najzaslužniji za pobratimljenje i prijateljstvo, kao i potpisivanje Sporazuma o saradnji ova dva mesta, jeste zamenik predsednika Opštine Kula, Karolj Valka iz SVM. Nedelju dana nakon manifestacije u Kuli pod nazivom “Dani tradicije”, Kuljani su uzvratili posetu učešćem na 31. “Festivalu paprike”. Tom prilikom, u svečanoj sali lokalne samouprave Kaloče upriličen je prijem i potpisan je obnovljeni Sporazum o pobratimljenoj saradnji. 
Osim paprike, Kulu i Kaloču u poljoprivrednoj proizvodnji povezuje i vinogradarstvo, koje se sve više razvija. 
- Vina sa Telečke visoravni su prepoznata kao vina sa geografskim poreklom i ulažu se napori da se u tom smeru unapredi i razvije proizvodnja. Opština sada, u saradnji sa Udruženjem vinogradara “Crvenački podrumi”, renovira crvenačke podrume. U jednom delu tih podruma nalaziće se i vinarija, koja će biti u njihovom vlasništvu, navodi Damjan Miljanić i dodaje da je pobratimljena Kaloča na ovom polju nešto više odmakla. 
- U Kaloči i njenom regionu zastupljena je ozbiljna proizvodnja vina. I na tom polju međusobna saradnja će nam puno značiti. Tako smo u prilici da razmenimo iskustva u vezi sa poštovanjem evropskih standarda i procedura, koje njihovi proizvođači moraju poštovati. Moram da kažem da je i kod nas poštovanje ovih propisa prisutno, da su to naši proizvođači prepoznali, kaže Miljanić, uz konstataciju da su i u Kuli i u Kaloči, uz ratarsku, sve više zastupljene proizvodnja povrća i voća. Sledeći korak, kako bi se došlo do veće dodatne vrednosti u poljoprivredi, sigurno je i organska proizvodnja, za koju predsednik bačke opštine veruje da će takođe biti razlog saradnje između Kaloče i Kule. 
Marija Antanasković
 
Kulski LAG
 
U Kuli postoji i prodavnica koju je otvorila Opština. Prodavnica se nalazi u sklopu zgrade Opštine, a prodajni asortiman čine poljoprivredni i prerađivački proizvodi. 
Prodavnicu je otvorila Opština i u njoj zaposlila radnika, tako da praktično nema troškova za korisnike čiji proizvodi se slažu na police. U prodajnoj paleti su najvećim delom zastupljeni poljoprivredni proizvodi malih proizvođača iz Kule. Ne radi se samo o poljoprivrednim proizvodima, već su tu i, na primer, kozmetika od lavande, prirodni sapuni, fini začini. U LAG (lokalnu akcionu grupu) su uključeni manji proizvođači koji ne mogu da uđu u veće trgovinske lance. Oni imaju proizvodnju u vrednosti nekoliko desetina ili hiljada evra, te u prodavnici imaju priliku da, bez ikakvih troškova, plasiraju svoje proizvode. 
- Cene su niže nego što je uobičajeno. Tako je, recimo, u našoj prodavnici med jeftiniji nego u drugim prodavnicama, pri čemu proizvođač ima veću zaradu. Prodavnica kulskog LAG-a je počela da radi pre nekoliko meseci i radi dobro. Od tog asortimana napravili smo jednu korpu, u kojoj se nalaze kulski proizvodi. Korpa se sada koristi kao prezentacija i poklanjamo je gostima opštine. Tako je Opština Kula na ovaj način postala i finansijer prodaje, a ujedno i kupac i promoter, s ponosom ističe Damjan Miljanić. 
Osim što u Kuli postoji Lokalna akciona grupa, u ovom mestu Bačke formirano je i udruženje LAG-ova Srbije. LAG je posebno značajan u projektima IPARD-a jer i Evropska unija prepoznaje lokalne akcione grupe, te se prilikom bodovanja projekata dodatni bonus bodovi dobijaju ako, na primer, opština ima LAG. Kulski LAG, osim što okuplja proizvođače iz svoje opštine koji u potpunosti poštuju zdravu poljoprivrednu proizvodnju, okuplja i one iz obližnjih opština Odžaci i Vrbas. Cilj je da se svaki LAG vremenom osamostali u radu, da ima dovoljno kapaciteta i postane profitabilan. Iako ima finansijsku podršku Opštine, kulski LAG, odnosno njegovi članovi, poljoprivredni proizvođači, sami odlučuju o radu kroz svoj UO.
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
16. SEPTEMBAR 2022.