* Sadržaj prskalice nakon tretmana njiva treba razrediti čistom vodom i potrošiti na njivi, nakon čega se prskalica ispere još dva-tri puta, takođe na parceli, savetuje Zoran Vujčić iz Kule
 
Zoran Vujčić iz Kule je poznat među svojim kolegama, može se reći i širom Srbije, kao veoma uspešan poljoprivredni proizvođač. Zahvaljujući prinosima koje postiže u ratarskoj proizvodnji i pažnji koju posvećuje primeni različitih agrotehničkih mera, neretko ga pozivaju semenske kuće da preko medija podeli svoja iskustva u radu. Na porodičnom gazdinstvu Vujčić zastupljeno je tropolje, a gaje se soja, pšenica i kukuruz, koji površinom dominira u proizvodnji. 
– U proizvodnji imam zastupljenu okopavinu, leguminozu okopavinu i strninu. Što se tiče obrade zemljišta, mahom primenjujem klasičnu obradu. To znači da je u proizvodnji kukuruza i soje osnovna obrada oranje, dok je u proizvodnji pšenice zastupljena redukovana obrada, bez oranja. Pšenicu sejem na kukuruzište. Žetvene ostatke ne spaljujem nego ih usitnjene, za šta su zadužene sečke na kombajnu, ostavljam raspoređene na njivi. Oni se kasnije ili umešavaju sa zemljištem tanjiranjem, pa zaoravaju ili pak direktno zaoravaju u zavisnosti od njihove količine, objašnjava način rada Zoran Vujčić. 
Svestan da je važno da poljoprivredna proizvodnja bude održiva, što podrazumeva vođenje računa o resursima koji se koriste, Vujčić posebnu pažnju posvećuje primeni hemijskih sredstava. Kako kaže, ništa ne radi sam, već u konsultaciji sa stručnim licima. 
– Za zaštitu bilja koristimo hemijska sredstva vodećih evropskih proizvođača, kao što su BASF, Bayer, Syngenta. S obzirom na to da sve ove kuće imaju na terenu stručnjake u oblasti zaštite bilja, preparati se koriste strogo uz njihov savet i preporuku. Pre tretiranja useva mi najpre pogledamo da li ima korova, kakvo je stanje useva i da li ima bolesti. Kada ocenimo stanje, pozivamo stručnjake koji izlaze na teren i čekamo njihov savet. Uvek se trudimo da u zaštiti bilja koristimo minimalne doze. Tako, na primer, ako je u pitanju tretman soje, koristimo pola doze. Ako se to pokaže kao dovoljno, ne tretira se više, a ako primetimo da je potrebno ponoviti tretiranje, onda se to i uradi preostalom polovinom, objašnjava Vujčić. 
Na parcelama gazdinstva Vujčić tretiranje se uobičajeno radi uveče ili noću kada nema vetra, pa samim tim ni drifta. Glavni razlog za tretman u ovo vreme je da aplikacija bude maksimalno kvalitetna, a osim toga tretman ne odlazi na komšijski usev. Ne manje bitan razlog za rad noću je, kako navodi Zoran, i taj što pčele ne lete noću, pa nema opasnosti po njih. Pri primeni različitih hemijskih sredstava strogo se poštuje karenca, kao i zadate norme, a vode se i savetom stručnjaka o pitanju temperature vazduha. Ako je, na primer, savetovano da se tretman radi na temperaturama ispod 25 °C, tako će i biti. Da bi se u radu postigla što kvalitetnija aplikacija, Vujčići su se odlučili za korišćenje prskalice Amazone iz serije UG. Ova prskalica se redovno podvrgava kontroli kvaliteta rada, odnosno proveravaju se njene karakteristike, između ostalog i to da li se u radu postiže zadata norma. Kontrola se obavlja u saradnji sa PSS iz Vrbasa. Na prskalici se koriste antidrift rasprskivači, čak i oni twin, koji imaju duple mlaznice pod različitim uglovima. 
– Kad se  se završi aplikacija jednog useva, na primer, prskali smo 100 hektara pšenice nekim insekticidom ili herbicidom – tu nije kraj. Po završenom poslu, ono što ostane u prskalici razredi se vodom iz rezervoara čiste vode i potroši se na njivi, nakon čega se prskalica ispere još dva-tri puta na njivi i tako čista dolazi kući.  Ne želimo da se prskalica sa ostatkom pesticida doveze kući, da bi se potom ta smesa ispustila u odvod atmosferske vode, ili pak u septičku jamu, to nikako, naglašava Zoran. 
Ovo gazdinstvo ima veoma dobru saradnju i sa udruženjem SECPA koje svake godine obezbeđuje džambo vreće za sakupljanje ambalažnog otpada od pesticida. U džambo vreće se sakuplja otpad koji je čist i ispran. Ispiranje ambalaže obavlja se sistemom samoispiranja na prskalici. Kada se prikupi, takav ambalažni otpad se predaje zaposlenima iz udruženja SECPA, koji ga dalje odnose i odlažu. Osim sa ovim udruženjem, Zoran pri odnošenju ambalažnog otpada ima saradnju i sa preduzećem “Ekopak” iz Kule. U cilju adekvatnog odlaganja otpada – ne samo ambalažnog od pesticida već i drugog, kao što su različiti filteri, prerađeno ulje, masne krpe – svojevremeno je gazdinstvo Vujčić angažovalo i Institut za zaštitu na radu iz Novog Sada, čiji zaposleni su uradili karakterizaciju otpada. 
Ovo domaćinstvo na odgovarajući način sprovodi i aplikaciju mineralnog đubriva, a na osnovu analize zemljišta. U proizvodnji pšenice, za prihranu, koriste se preporuke nastale na osnovu N-min analize. Đubrivo se na osnovu rezultata analiza zemljišta aplicira po određenim normama od parcele do parcele, a kada se za to stvore uslovi, preći će se, najavljuje Vujčić, na varijabilnu primenu mineralnog đubriva. Interesantno je da ovaj poljoprivrednik radi i analizu samog đubriva pre primene, jer iskustvo je pokazalo da nije obavezno da je u džaku ona formulacija đubriva koja piše na deklaraciji.  
 
Tekst i foto: M. Antanasković
 
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kuli” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kula. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
5. AVGUST 2022.