* Njive se đubre isključivo stajnjakom, a čitava proizvodnja odvija se u skladu s prirodom

 

Ovčarstvo je tradicija u Banatu. Ogromno prostranstvo banatskih pašnjaka oduvek je bilo idealno za ispašu stoke. Pašnjaka i dalje ima, ali uglavnom praznih. Ne tako davno, na području Padine, Samoša, Idvora i Uzdina dominirala je cigaja. Danas se može sresti samo kod retkih domaćina, zaljubljenika u ovu rasu.

Među čuvarima tradicije je i Lavinel Groza iz Uzdina. Ponikao je na banatskim pašnjacima i ostao im veran čitavog života. Još kao dečak, uz dedu Danila, zavoleo je ovce. 

Lavinel s ponosom ističe da je deda s 10 ha zemlje, 30 ovaca i pet krava bio pravi domaćin. Za sebe to ne može da kaže, iako obrađuje 42 ha, ima 170 ovaca i još 30 grla krupne stoke.

Vremena su se promenila, pa i vrednosti. U porodici Groza ovce su se oduvek gajile. Iako danas ovčari ostvaruju podsticaje po grlu, za odgajivače koji to rade od kad znaju za sebe, ovo ne igra veliku ulogu. 

Podneblje je idealno za uzgoj cigaje. Zime nisu jake, tako da ih ova autohtona rasa uspešno prezimljuje. Ovce drže na salašu koji je pet kilometara udaljen od sela. Tamo su na ispaši i ostaju sve dok ne padne sneg, a onda ih vraćaju kući.

Angažovan je čoban, koji je stalno s ovcama, a i Lavinel je s njima. Ovce moraju uvek da se prate, kako bi se kontrolisalo njihovo zdravstveno stanje. Od velike pomoći Lavinelu je njegov sin, koji je studirao veterinu, ali studije nije priveo kraju, već radi s ocem. Sve rade zajedno, pa i jagnjenje i vakcinisanje grla.

Praksa je da ostavljaju žensku jagnjad za priplod, koja će kod njih ostati sve dok mogu da se jagnje. Muška jagnjad se prodaju kad dostignu težinu 25-40 kilograma. Godišnje prodaju 30-40 komada, a najveća potražnja je za praznike.

- Otkupna cena od 350 dinara po kilogramu je solidna, kaže Groza. – Daleko više me brine što niko ne otkupljuje vunu. Tako ošišana ostaje na pašnjaku, a nekada sam, kada ošišam 30 ovaca, za taj novac mogao da kupim još grla. 

I krave drže u slobodnom sistemu. Muzu ih dva puta dnevno. U proseku dnevno pomuzu 15 litara mleka po kravi,     a svo mleko otkupljuje mlekara.

Trude se da njihova proizvodnja bude u skladu s prirodom. Njive đubre isključivo stajnjakom. Godišnje izvuku 30 prikolica stajnjaka od po sedam tona, đubreći njime njive.

Hranu za stoku sami obezbeđuju. Do sada je obezbeđeno 3.000 bala deteline i slame, što bi trebalo da im bude dovoljno za zimu.

Veliku pomoć Lavinelu u poslu pruža i unuk Andrej, koji ima četrnaest godina, jedan je od najboljih đaka u svojoj osnovnoj školi, odličan sportista i voli životinje. Uz sve svoje obaveze, uvek nađe vreme da pomogne tati i dedi, kako pri baliranju, tako i kod šišanja ovaca. Od velike je pomoći kad god je potrebno, iako želi da bude IT stručnjak. 

U ovoj porodici ne gube nadu da će se situacija u agraru popraviti, jer su opstali zahvaljujući poljoprivredi. U ovčarstvu, kako kažu, ima dobrih i loših godina, ali od njega ne odustaju. 

- Bolje imati nego nemati, a nekad moraju doći i bolja vremena, životni je moto Lavinela Groze.

Zato je i ostao veran tradiciji, uzgoju cigaje i banatskim pašnjacima.

T. Gnip

 

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kovačici” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Kovačica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

2. SEPTEMBAR 2022.