* Zdrav napitak prave od jabuka koje sami proizvedu i u njemu nema dodataka konzervansa, aroma, šećera, ni vode

 

Selo Dubona u opštini Mladenovac prepoznatljivo je po voćarstvu, posebno po uzgoju jabuke. U ovom selu mnogo je starih voćnjaka u kojima preovlađuje sorta “ajdared”, ali se istovremeno podižu i novi sa savremenim sortimentom i uz uvođenje novih tehnologija. Voće se sadi tamo gde ima ko da nastavi i održi porodični posao, baš kao što je to slučaj u domaćinstvu Miloša Mladenovića, mladog i perspektivnog voćara.

– Voćarska tradicija prenosi se u našoj porodici s kolena na koleno. Pradeda je uzgajao voće na svoj način, deda i otac su unapredili i postavili su protivgradne mreže i sistem za navodnjavanje,  a na meni je da to dalje razvijam, priča Miloš.

Ovaj mladi čovek nikada nije imao dilemu da li da ostane na selu. Za razliku od većine vršnjaka, želeo je da živi baš u Duboni i da se što pre uključi u porodični posao. Zbog toga je završio samo srednju poljoprivrednu školu. Za fakultet, kaže, nije bilo vremena. Fakultet i zvanje master, s druge strane, stekla je njegova rođena sestra i to na smeru fitomedicina na Poljoprivrednom fakultetu. To znači da voćnjak Mladenovića, koji se prostire na oko 17 hektara, ima svog zaštitara, koji brine o tome da se pravilno i pravovremeno primeni sva neophodna zaštita voća.

– Najviše gajimo jabuku, breskvu, kajsiju i nešto manje višnju i trešnju. Najveći deo roda prodajemo velikim kupcima, koji voće izvoze u Rusiju. Imamo i tezgu na vidikovačkoj pijaci u Beogradu, pa voće i tamo prodajemo, kaže Miloš koji je sada na čelu ovog gazdinstva, mada mu otac i deda i dalje mnogo pomažu.

Porodica Mladenović poseduje i svoje dve hladnjače, što im omogućava da prodaju voće tokom većeg dela godine. Nedavno su odlučili i da deo roda prerade u sokove. Ova odluka došla je, kako kaže Miloš, najpre iz želje da za sebe naprave prirodne sokove u kojima je samo voće i ništa drugo. Sokovi su se svideli svima koji su ih probali, pa se rodila ideja da se preradom ozbiljnije pozabave i naprave proizvod za tržište.

– Za sada pravimo samo sok od jabuke, a probali smo i od breskve. Međutim, u taj sok mora da se doda barem 30 odsto jabuke kako bi imao potrebnu gustinu. U našim sokovima nema ništa sem voća. Ne dodajemo konzervans, arome, šećer, ni vodu. Postupak proizvodnje sastoji se u tome da plodove najpre meljemo, zatim cedimo u sok, pasterizujemo i sipamo isključivo u staklenu ambalažu. Pasterizaciju radimo na 80 stepeni i, zahvaljujući tome, sokovi mogu da se čuvaju do tri godine, ali nakon otvaranja moraju da se popiju u roku od nekoliko dana, objašnjava naš sagovornik.

Mladenovići u proizvodnji soka vide mogućnost da dodaju vrednost voćarstvu. Prema reakcijama onih koji su probali sokove koje prave, porodica Mladenović se nada da će se izboriti za svoju poziciju na širem tržištu. Vatreno krštenje u tom smislu imali su na nedavno održanom sajmu Etno-hrane u Beogradu, gde su se predstavili u okviru štanda Grada Beograda. Kupci su hvalili ukus, a ni cena od 250 dinara za litar im nije bila previsoka, s obzirom na kvalitet soka.

Ukoliko sve bude išlo po planu, dogodine će preraditi još više voća u sok. Cilj Mladenovića je da šire proizvodnju, asortiman i tržište. U tome će im svesrdno pomagati i Miloševa verenica Kristina, rodom iz susednog Malog Orašja, koja takođe svoju budućnost vidi u selu i poljoprivredi. 

A. Milić

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Beogradu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Beograda – Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

30. DECEMBAR 2022.