Bukovica i susedna sela poznata su po šljivicima. I nije ovo samo voćarski kraj, već i selo sa gotovo najvećim brojem proizvođača rakije. O svetkovinama, naročito zimi, neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Kako bi sačuvali tradiciju, Bukovčani su osmislili manifestaciju “Dani grejane rakije”, koja je ove godine uknjižila 14. rođendan. Svake godine polovinom oktobra ovde se okupi i staro i mlado da se druži. Kao u stara dobra vremena, a sve u čast rakiji!  

 

Zajednička akcija da uz “grejanu” promovišu sebe, ali i susedna sela koja su poznata po šljivicima, izgleda, urodila je plodom. O tome govori i podatak da je na ovogodišnju feštu bilo prijavljeno blizu 40 ekipa samo za spravljanje najbolje grejane rakije. Nebojša Stefanović, predsednik MZ Bukovica, nije krio zadovoljstvo.

– Ovo je voćarski kraj, ima dobrih domaćina i ruski kupci su prvo došli u ovaj kraj po sveže voće. Imamo i dosta izlagača sa strane, to su rakije i domaća radinost. Trudićemo se da naredne godine bude još bolje i okupimo još više učesnika. Za pobedničke ekipe obezbedili smo nagrade, mada većina učesnika dolazi u Bukovicu zbog druženja – kaže Stefanović.

Pre samog takmičenja kuvanja rakije, u čast idejnog osnivača Slavoljuba Miljkovića Caka, održan je i memorijalni turnir u malom fudbalu. Ponosni su Bukovčani na svoju manifestaciju, jer ih svake godine posete i međunarodni gosti. Dragan Luvrinov, predsednik društva srpsko-ruskog prijateljstva, nije propustio ni ovu priliku da se zahvali domaćinima.

– Nadam se da ćemo uspeti da naše, pre svega, prijateljske odnose i dalje unapređujemo i negujemo i na poslovnom planu. Iz ovih krajeva su pre otprilike desetak godina krenule velike količine voća, koje uzgajaju vaši vredni domaćini. Svetska dešavanja su usporila ovu saradnju, ali se nadam da ćemo se vratiti na stare staze. Ono što mogu da primetim je da je ova manifestacija sve veća i po kvalitetu proizvoda koji se izlažu, kvalitetu rakija, ali i kulturnim sadržajima, koji imaju duboku tradiciju u srpskom narodu – istakao je Luvrinov.

 

Leti se pije hladna, zimi grejana

Kada su tačno Srbi počeli da peku rakiju, ne zna se pouzdano, ali je to sigurno bilo onih davnih vremena kada se, po kazivanjima, rakija pekla u kazanima od pečene gline. Srpski domaćini obavezno su ostavljali određenu količinu šljivovice za grejanje, i to one najbolje, a ostatak su izdvajali da je prepeku u ljutu. To je bila tradicija svakog domaćinstva i simbol pravog gostoprimstva svake kuće. Ispečena rakija bi se leti konzumirala kao hladna, a čim stegnu mrazevi i slave, bez “grejane” srpski domaćin ne čeka goste, jer, kažu – ona okrepljuje. Prijateljstva se stiču i preko čašice, tako da je u Bukovicu stigao i solidan broj gostiju sa strane. 

“Dan grejane” svake godine pomaže i Grad Kraljevo. Dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva, istakao je da je posebno ponosan na to što je među gostima puno mladih iz sela sa svojim porodicama. To, kako je rekao, daje nadu da selo živi. 

U Srbiji se život ne može zamisliti bez rakije, jer se sa njom ljudi rađaju i umiru. Pored toga što se rakija pije na svim slavljima, za rođenje deteta, ili za dušu umrlog, koristi se i za lečenje. Postoje i mnoge izreke, a najpoznatija je “pijan ko majka”, pa se ponekad u konzumiranju pića nacionale i pretera. 

Još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da bi se spremio šumadijski čaj. Većina takmičara tvrdi da to “nije neka nauka”, ali bez dobre rakije nema ni dobre “grejane”.

– Kod grejane ne važi pravilo: što starija, to bolja, niti što mlađa, to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Rakiju je najbolje zapržiti  kukačom, kako su to vekovima radili srpski domaćini – objašnjava Milan Ilić iz Lasca. – Treba imati na umu da grejana ne sme da bude ni preslatka, ni nedovoljno zaslađena. Na deset litara rakije stavlja se kilogram i po do dva kilograma šećera, zavisno od jačine rakije. Kad počne da vri, važno je okaliti je šećerom, a kad proključa treba je piti iz kljuka, jer je to tek tada pravi užitak. 

 

Dobar šumadijski čaj samo od dobre rakije

Pripremanje šumadijskog čaja odavno nije “neka nauka”, mada za “Dan grejane rakije” u Bukovici takmičari uvek imaju neku malu “caku”. Ekipa iz Lasca kaže da im je dosadno da više pobeđuju. Uspeh je, kažu, u njihovoj rakiji. 

– Ovde smo da se družimo i održimo dobre komšijske odnose. Nema konkurencije, svi smo mi domaći. Ko hoće da pripremi dobru grejanu rakiju, treba da koristi rakiju od kapavca, tradicionalne srpske šljive, zatim ranošljive ili ranke, jačine od 25 do 30 stepeni, odnosno od 10 do 12 gradi – dodaje Ilić. 

Da mladost osvaja svet, potvrdile su brojne ekipe koje su porodično došle u Bukovicu. Ipak, u mnoštvu sjajnih štandova selo Samaila je i ovog puta imalo najviše takmičara u očuvanju tradicije. Za Jelenu Sekulić i Biljanu Milićević čuvanje tradicije je zavet i ponos. 

– Uvek predstavimo nešto novo. Jedne godine smo prikazale običaje za slavu, druge pripremu prela, zatim saborovanje. Mi smo se i ovoga puta potrudile da predstavimo tradiciju. Ove godine predstavljamo šta sve domaćice rade kada se peče rakija, jer je to posao koji traje često i po desetak dana. Posebno je uživanje kada nam se priključe i mlađe učesnice, kojima je sve ovo zanimljivo – kaže Jelena Sekulić.

Bane Marinković iz Novog Sela prikazao je svoje đakonije, vina i rakiju.  Vešte ruke Jelice Miković opet su oduševile ukusom i mirisom.

– Sve je ovo sa naših njiva, iz naših voćnjaka, iz naših obora. Malo šta ti je ovde prskano, a kad je tako, mora da bude kvalitetno. Rakiju u selu i dalje grejemo, obavezno. To je ostao običaj za slavu i Božić! Nekad i preko zime kad se družimo – objašnjava Jelica.

 Uz čašicu se degustirao i odličan kupus, lovački gulaš i paprikaš. Bez prasenceta u neograničenim količinama nije prošla ni ova svetkovina. Lovci su spremali sve od gulaša, kupusa, prasetine, pa čak i ribe. Takmičari su pokazali i odlično iskustvo u pečenju prasića, tako da je stočni fond ostao kratak za tridesetak jedinki. Učesnici ovog nadmetanja kažu da su važni tiho pečenje, lagano okretanje i, naravno, prelivanje da bi korica bila sjajna i lepe boje. 

 

Uvek može bolje

 

Komisiji nikada nije lako, kako zbog broja učesnika tako i kvaliteta.

– Imamo zaista dobrih rakija, ali ipak treba poraditi na nekim finesama. Imam utisak da su rakije malo nakisele, što znači da domaćini mogu da poprave puno toga. Sledeće godine bi trebalo da bude više “mekih”, dobrih rakija od kojih se pravi vruća. Jer vruća od “meke rakije” kvalitetnija je od vruće rakije koja se pravi od “ljute” rakije, odnosno prepečenice. U tom slučaju odaje mnogo lepši ukus i šljive, kaže dr Sveto Milojević, predsednik žirija.

Bukovica i okolna sela Lazac, Rođević, Dedevci, nosioci su voćarske proizvodnje ovog kraja. Nema kuće koja nema voćnjak. Stotinak njih su uzorni, “jaki po proizvodnji”. Međutim, od prošle godine izvoz ka Rusiji, koji je podstakao mnoge da obnove gazdinstva i zasade voća, polako zamire. Osim nestanka tržišta, suša i gradonosni oblaci su uzeli svoj danak. Radosav Pajović, povratnik na selo, nakon raspada kraljevačke privrede sa suprugom i petoro dece lepo je živeo od pet hektara voća. Čak je sagradio i malu hladnjaču za skladištenje. Zbog niske cene voća, kaže, ove su jeseni kod voćara najviše kazani radili. Biće rakije, veli, više nego ikad.

Nakon dugog većanja i nekoliko dodatnih degustacija žiri je odlučio da za pobednika ovogodišnjeg Dana grejane rakije proglasi Lovačku sekciju “Samaila”. Srebrom se okitio Miloš Paunović, dok se Udruženje žena “Sačuvajmo srpsku tradiciju” iz Samaila našlo na trećoj poziciji. Najuređeniji štand rakije je  “Bane Milenković” iz Novog Sela. U kategoriji Etno-štanda i najboljih ekipa titulu su ponele članice Udruženja žena “Sačuvajmo srpsku tradiciju” iz Samaila. Najbolje ispečeno prase strpljivo su okretali članove ekipe “Cici”. Dodeljene su i brojne zahvalnice učesnicima i svima koji su pomogli da se ovo okupljanje održi do današnjih dana.

Ovogodišnju manifestaciju upotpunio je bogat kulturno-zabavni program, za koji su bila zadužena kulturno-umetnička društva iz Samaila i Bukovice, zatim učenici Osnovne škole “Petar Nikolić”, društvo “Jovan Kursula”, pevači,  frulaši... 

Greške nema. Ovo je zemlja rakije, uz koju ide i mezetluk i narodna pesma. Voli naš narod da popije, proveseli se, to nam je u tradiciji. Ali zna i da radi i napravi dobre proizvode. Kako je otkup voća opao, biće još više nacionalnog srpskog pića. Zato živeli!

Tekst i foto: Sonja Cvetković

 

Projekat “Tradicionalna hrana kao osnov za razvoj turizma u ruralnim sredinama” je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

25. NOVEMBAR 2022.