* Proizvodi više od 50 sertifikovanih proizvoda, a uporedo obučava žene iz ruralnih sredina kako da se uključe u ovaj sistem proizvodnje

 

Dragicu Ostojić iz Barajeva upoznali smo prošle godine, na sajmu zdrave hrane u Sopotu, gde je redovan izlagač. Ona ne propušta priliku da ljudima predstavi svoju organsku proizvodnju i objasni da nije reč samo o poslu, nego i o načinu života. Dragica je odrasla i živi u porodici koja se oduvek bavila tradicionalnom poljoprivredom, a među prvima su se u našoj zemlji upustili u organski način proizvodnje. Po njenim rečima, ceo život je vezana za selo i poljoprivredu. Poljoprivrednu školu je završila u Barajevu, jedno vreme je živela i u Beogradu, ali je shvatila da gradski život nije za nju, te se vratila na porodično imanje. 

- U velikom gradu jednostavno nisam bila srećna. Čak i moja deca, koja su se rodila u Beogradu, više vole selo, priča Dragica i dodaje da je Barajevo idealno za organsku proizvodnju, jer nema zagađivača, a opet je blizu Beograda koji je najveće tržište za ove proizvode.

Od 2012. godine proizvodnja naše sagovornice nalazi se u punom organskom statusu.

Na svom posedu proizvodi gotovo sve: voće, povrće, žitarice, uzgaja i svinje i živinu, a ima i svoje košnice. Na sertifikatu, kako kaže, trenutno ima više od 50 proizvoda. Dragica i njena porodica su među retkim proizvođačima sertifikovanih organskih jaja u Srbiji, koja su veoma tražena i kojih, uprkos visokoj ceni, nema dovoljno da se zadovolje potrebe kupaca. Naglašava, međutim, da je ova proizvodnja vrlo zahtevna i da mora biti papirološki dobro pokrivena što je, najverovatnije, razlog zašto se ne uključuje veći broj proizvođača.

Kada je u pitanju biljna proizvodnja, uglavnom gaji autohtone sorte od kojih svake godine sakuplja i suši seme, a zatim i proizvodi rasad. Trudi se da sve što joj treba za proizvodnju sama stvori, a samo neophodno dokupljuje.

- Sami pravimo i supstrat za proizvodnju rasada i to od šumske zemlje i našeg stajnjaka. Mešamo ih, a zatim rastresamo i ostavljamo da izmrznu kako ne bi zaostali neki patogeni u supstratu. Proizvodnju rasada počinjemo tokom kasne jeseni i zime, u kontrolisanim uslovima, na električnoj ćebadi, uz prethodno obavezno testiranje klijavosti semena. Sami pravimo i rastvor od iseckanih vrbovih grana potopljenih u vodu, kojim zalivamo rasad da bi se bolje ukorenio, deli Dragica dragocene tajne svog posla.

Iako je znanje u ovoj oblasti sticala sama tokom godina, čitajući, pohađajući stručne skupove i seminare, Dragica je na sebe preuzela zadatak da dalje obrazuje i prenosi svoja saznanja na, pre svega, žene u ruralnim oblastima. Na to ima i pravo kao nosilac sertifikata “Preduzetnica u organskoj proizvodnji”. Objašnjava da ženama koje su zainteresovane pomaže da nauče sve što je važno o principima organske proizvodnje, od postupka sertifikacije, proizvodnje, marketinga, plasmana, pa do prerade. Uči ih praktično svemu “od njive do trpeze”. Česti gosti na njenom imanju su i učenici poljoprivredne škole, kojima se trudi da na zanimljiv način predstavi proizvodnju.

Iako Dragica organsku proizvodnju organizuje na četiri hektara, naglašava da nisu neophodne velike površine da bi se neko bavio ovim poslom. Upravo iz tog razloga pogodna je za žene koje imaju okućnicu na kojoj pravilnim gazdovanjem mogu da proizvedu dosta zdrave hrane za svoju porodicu, ali i tržište. Naša sagovornica kaže da su žene “neiskorišćen potencijal” u organskoj proizvodnji i da ih treba ohrabriti da se upuste u ovaj posao. Pomoć, smatra, svima dobro dođe, pa su tako i ona i suprug zahvalni Gradu Beogradu koji ima dobar program podrške poljoprivrednim proizvođačima, a njima je konkretno pomogao prilikom nabavke tri plastenika.

Primarni posao ove vredne preduzetnice jeste poljoprivreda, ali je uporedo završila i obuku kod narodnog travara Momčila Antonijevića o prepoznavanju i sakupljanju lekovitog bilja. Planira da ubuduće u ponudu proizvoda više uključi i samonikle darove prirode.

Svoje proizvode najčešće prodaje od kuće ili na beogradskoj pijaci u bloku 44. Dva puta sedmično, po zahtevima kupaca koji stalno žele da imaju svežu robu, radi i dostavu. Rado učestvuje na manifestacijama jer joj je, kako kaže, bitno da potrošačima objasni proces nastanka organske hrane i zašto je ona važna za ljudsko zdravlje, ali i očuvanje životne sredine. Trudi se da uvek sama prodaje svoje proizvode jer smatra da “ruka koja je proizvela robu, treba i da je da kupcu”.

Za kraj, Dragica ističe da od organske proizvodnje može lepo da živi samo onaj kome je prioritet da ima zdravu, srećnu i složnu porodicu. O sticanju velikog bogatstva, dakle, nema reči, ali pitanje je, kao što reče naša sagovornica, šta ko smatra bogatstvom.

A. Milić

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Beogradu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Beograda - Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

2. SEPTEMBAR 2022.