* Pravilo je da čak i oni koji dosta znaju o gljivama idu u šumu u društvu, kako bi proverili i potvrdili znanje, ali i naučili nešto novo

 

Klimatske promene i sve veća zagađenost doveli su do toga da ljudi sve više brinu kako se odnose prema planeti, ali i o sopstvenom načinu života. Veća je zainteresovanost, posebno stanovnika gradova, da borave u prirodi i da se što zdravije hrane. Interesovanje za ekologiju na teritoriji Novog Sada, po rečima dr Ljubomira Jovanovića, stomatologa i osnivača Gljivarskog društva “Novi Sad”, naglo je poraslo još osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

– Najpre su postojale grupe entuzijasta koje su odlazile u šume u potrazi za gljivama, ali i da bi proveli dan na čistom vazduhu i dobrom društvu. Nešto kasnije počela su da se osnivaju gljivarska društva širom Srbije. Najpre u Beogradu, Kragujevcu, Banji Koviljači, a novosadsko smo osnovali nekoliko entuzijasta i ja 2004. godine. Počeli smo nas pet-šest, a danas naše društvo broji gotovo 150 aktivnih članova i taj broj neprestano raste, priča dr Jovanović i s ponosom ističe da je novosadsko gljivarsko društvo do sada iznedrilo tri doktora mikoloških nauka.

Ovo društvo ima članove iz najrazličitijih profesija, a zajedničko im je to što gaje veliku ljubav prema “čudesnom svetu gljiva”.

– U početku gljivarenja svi su najzainteresovaniji za gljive koje se koriste u kulinarstvu, ali vremenom se “zaljube” i u druge vrste gljiva i počnu da šire svoje mikološko znanje. Mnogi od njih su postali pravi poznavaoci sveta gljiva. Meni, na primer, proučavanje sveta gljiva, osim druženja i boravka u prirodi, pomaže da mozak održim aktivnim, priča Jovanović.

Naš sagovornik dodaje i da novosadsko društvo svake godine organizuje dve tradicionalne manifestacije – Letnju izložbu gljiva, koja se održava u novosadskom Dunavskom parku i Jesenju izložbu, koja se organizuje na Fruškoj gori, a ove godine je održana na Stražilovu. I jedna i druga izložba, prema rečima Jovanovića, imaju veliki edukativni i turistički značaj, jer privlače dosta turista i svih onih koji žele da nauče ponešto o gljivama, vide ih uživo, ali i probaju specijalitete od njih.

– Posebno smo ponosni i na aktivnosti našeg društva u školama, gde smo sa nastavnicima biologije upoznavali đake sa gljivama, koristima od njih, ali i opasnostima koje mogu da nastanu zbog neodgovorne upotrebe. Edukacija dece je veoma važna, jer ako zainteresujemo mlade za gljive i prirodu, manja je verovatnoća da će se dešavati nemili slučajevi trovanja, kojih smo svedoci gotovo svake godine, smatra Ljubomir Jovanović.

Prema rečima dr Eleonore Čapelje, aktuelne predsednice novosadskog Gljivarskog društva, osim izložbi i predavanja, ovo udruženje redovno organizuje sastanke kojima mogu da prisustvuju čak i oni koji nisu članovi Društva. Na ovim sastancima se održavaju predavanja, obavlja determinacija gljiva, rešavaju gljivarske nedoumice. Saveti svim zainteresovanim ljudima dele se i putem društvenih mreža, na kojima je ovo društvo vrlo aktivno. Eleonora kaže i da je Društvo “Novi Sad” član Mikološkog saveza Srbije, u okviru kojeg se polažu testovi za determinatora i gljivara. Prema njenim rečima, postoji i osnov i potreba da oblast gljivarstva bude bolje regulisana, čime bi se izbegli problemi zbog nedovoljnog poznavanja i neadekvatne upotrebe gljiva.

Dr Milana Rakić je jedan član novosadskog Društva što svoju naučnu karijeru gradi na proučavanju sveta gljiva. Ona je poslednju izložbu,  održanu na Stražilovu, iskoristila da upozori ljubitelje gljiva da čak i dobro poznate jestive vrste mogu u sebi da sadrže znatne količine štetnih materija, što je činjenica nedovoljno poznata javnosti.

– Makrogljive koje sakupljamo za upotrebu u ishrani i lečenju imaju sposobnost da akumuliraju puno štetnih materija iz prirode, na primer toksičnih metala. One imaju veliku moć upijanja različitih materija, čime zapravo čiste životnu sredinu. Postoji puno istraživanja na temu korišćenja gljiva u bioremedijaciji zagađenih delova prirode. Čest je slučaj da jestive gljive sadrže visoke koncentracije štetnih materija, pa se može desiti da ih unesemo u organizam. Opasno je što se štetni metali  akumuliraju u organizmu duži period pre nego što ispolje negativno dejstvo, objašnjava dr Milana Rakić i dodaje da gljive uvek treba sakupljati daleko od izvora zagađenja. 

Dodaje da čak i tamo gde nema zagađenja može biti štetnih materija, pa je za lečenje bolje upotrebljavati gajene gljive iz kontrolisanih uslova. 

Imajući sve ovo u vidu, jasno sa kolikim predznanjem se ide u šumu. Pravilo je da čak i oni koji dosta znaju o gljivama idu u društvu kako bi proverili i potvrdili znanje, ali i naučili nešto novo. Važno je, dakle, odgovorno pristupiti ovom hobiju kako bi se gljivarstvo iskoristilo na pravi način – za druženje, boravak u prirodi, ali i pripremu vrhunskih jela i poslastica. Fruška gora je prepuna gljiva, a učlanjenje u Gljivarsko društvo je jedan od prvih koraka da se bezbedno uživa u ovom bogatstvu nadomak Novog Sada.

A. Milić

 

Projekat “Zdrava hrana važna za životnu sredinu i razvoj turizma na teritoriji Novog Sada” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

11. NOVEMBAR 2022.