Naručite
Najnovije
Novi broj
* Let iz Afrike, dug i do 12.000 kilometara, bele rode na početku proleća završavaju u Tarašu, mestu gde se gnezde i odgajaju svoje mlade
Selo Taraš u srednjem Banatu, na levoj obali reke Tise, osnovano pre 800 godina, nadaleko je poznato po vrednim i ljubaznim domaćinima, proizvodnji krompira, kupusa, grožđa i vina i odgoju kvalitetne stoke. Zahvaljujući očuvanoj životnoj sredini, blizini prirodnih rezervata, močvarnih staništa i vlažnih livada, ovo selo je poznato i kao selo roda.
Let iz Afrike, dug i do 12.000 kilometara, bele rode na početku proleća završavaju u Tarašu, mestu gde se gnezde i odgajaju svoje mlade. Kako bi zaštitili bele rode i njihova staništa, meštani ovog sela osnovali su Udruženje građana “Taraške rode” čiji su ciljevi aktivna zaštita i očuvanje biodiverziteta, edukacija i podizanje ekološke svesti društva, zatim razvoj ornitoloških aktivnosti i održivih oblika turizma. Rodama u čast, meštani organizuju tradicionalne događaje “Doček roda u martu”, “Dani roda u junu” i “Ispraćaj roda u avgustu”.
Populacija belih roda, strogo zaštićene vrste u Srbiji, u Tarašu je stabilna, potvrđuje predsednica Udruženja Aleksandra Marovac Cucić i dodaje da se poslednjih godina u selu gnezdi 30 do 33 para roda, a ove godine je bilo čak 70 mladunaca.
- Trudimo se da populacija belih roda bude stabilna, kao i da se poveća. To se posebno odnosi na pojačavanje aktivnosti vezanih za zaštitu staništa. Imamo i nastavićemo nadalje saradnju sa osnovnom školom kako bismo učestvovali u edukaciji dece o značaju zaštite životne sredine i svih živih bića. Želimo da u budućnosti postavimo kamere, koje će nam omogućiti da 24 časa posmatramo ponašanje roda, i na jednu mladu rodu transmiter, da bismo pratili njeno kretanje tokom migracije, kaže Marovac Cucić.
Udruženje građana “Taraške rode” ima odličnu saradnju sa lokalnom samoupravom, a u saradnji sa zrenjaninskom elektrodistribucijom i Mesnom zajednicom Taraš, realizovali su projekat postavljanja platformi za gnezda na električnim stubovima. Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura smatra da je Taraš dobar primer unapređenja resursa ekološkog i izletničkog turizma i promovisanja prirodne baštine i potencijala, te će im na tom putu lokalna samouprava biti partner.
Organska proizvodnja podržava rode
Organski proizvođač Gordana Šokšić priključila se UG “Taraške rode” jer podržava ideju i rad mladih meštana koji su ga osnovali. Proizvodnja kojom se bavi doprinosi očuvanju životne sredine, što i rodama godi. Dodaje da ako bi svako činio malo dobrog za živi svet oko nas, smanjio upotrebu štetnih hemikalija u poljoprivrednoj proizvodnji, odlagao otpad na za to opredeljeno mesto, čuvao i pomagao da se staništa roda ne degradiraju, bilo bi dobro i nama i rodama. Pamti da se u selu uvek govorilo da rode idu tamo gde je zdravo. Kako se rode svakog proleća vraćaju, prvo mužjaci, pa ženke, i tu podižu mlade, sigurno je da je Taraš još uvek zdrava sredina, dodaje uz osmeh Gordana. Odrasla je u ovom selu i seća se da je tada bilo mnogo više roda. Nisu se plašile ljudi i šetale su ulicama, gnezdile se na dimnjacima. U odnosu na to vreme, sada ih je manje, ali ove godine više nego prethodne. U ulici roda ove godine sva su gnezda bila puna, zadovoljno priča naša sagovornica i apeluje, posebno na poljoprivrednike, da treba svi da se potrude da ih bude još više, da se zadrže i imaju razloge da se vrate.
Zrenjanin i Taraš domaćini 19. susreta Mreže evropskih sela roda
Taraš je član Mreže evropskih sela roda od 2015. godine, kada je uspešno realizovao kandidaturu na nivou Srbije, a uz podršku Grada Zrenjanina i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Po jedno selo roda nalazi se u 15 zemalja Evrope. Nemačka fondacija za zaštitu životne sredine “Euronatur”, koja se bavi očuvanjem i konzervacijom prirodnih resursa i bogatstava, tradicionalno inicira godišnje okupljanje predstavnika sela roda, svake godine u drugoj državi. Na ovim okupljanjima, predstavnici sela roda razmenjuju iskustva, ideje i planove za očuvanje prirodnih vrednosti. Ove godine domaćini okupljanja bili su Taraš i Zrenjanin, koji su ugostili predstavnike sedam evropskih sela roda iz Nemačke, Španije, Poljske, Grčke, Hrvatske, Mađarske i Bugarske.
Tekst i foto: Aleksandra Mihajlović
Rode nas opominju, a šta ćemo uraditi?Načelnik odeljenja za konzervaciju “Euronatura” dr Štefan Ferger rekao je, prilikom okupljanja predstavnika sela roda, da je Taraš dobar primer očuvanja ruralnog područja. Tokom poslednjih decenija primetno je povećanje broja roda u nekim selima, dok je u drugim broj ptica opao. Rešenje za očuvanje staništa i broja roda nije univerzalno, već svaka sredina mora tražiti najbolju alternativu za svoju lokaciju.Prvo evropsko selo roda proglašeno je u Hrvatskoj 1994. godine, i to je Čigoč. Maja Sabljak kaže da je tada u selu bilo 80 aktivnih gnezda i mnogo više stanovnika, dok je danas aktivno svega 15 gnezda. Jedan od razloga za to je i depopulacija sela, jer gde nema ljudi, nema ni roda. Svake godine rade projekte revitalizacije i restauracije staništa, pa se nadaju da će aktivnosti dugoročno dati pozitivne rezultate.I kod naših suseda Mađara, u evropskom selu roda Nađbajom, situacija potvrđuje da je roda sve manje. U godini kada su učlanjeni u Mrežu evropskih sela roda bilo je aktivno blizu 40 gnezda, a danas samo četiri. Razlog za to je degradacija staništa roda i smanjene površine pod pašnjacima. U Španiji, u selu roda Malpartida de Kaseres, situacija je još drastičnija. U poslednjoj deceniji broj roda iz godine u godinu opada, od 2009, kada je bilo 2012 aktivnih gnezda, do ove godine kada ih je 113. Problemi su nestajanje mesta na kojima se rode hrane i klimatske promene, smatraju gosti iz Španije. Opšti zaključak je da je neophodno da menjamo sebe i naše stavove o očuvanju prirode, da moramo menjati ono što nije dobro. Rode nas opominju, a da li ćemo biti mudri i promeniti se za dobrobit svih nas?
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja - zdrava životna sredina i stanovništvo u Zrenjaninu” je sufinansiran iz budžeta Grada Zrenjanina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Grada Zrenjanina, koji je dodelio sredstva.
16. SEPTEMBAR 2022.
