*  Za borbu protiv varoe koristi staru fizičku metodu koja se zasniva na činjenici da pčele mogu da izdrže za nekoliko stepeni višu temperaturu u odnosu na ovog krpelja

 

Kada rastete u pčelarskoj porodici, sigurno je da ćete zavoleti prirodu i naučiti da razumete principe po kojima je u njoj sve uređeno do savršenstva. Vrlo je verovatno da ćete se odlučiti da i posao kojim se bavite ne ugrožava taj sklad i životnu sredinu.

Darko Batinić iz poznate pčelarske porodice iz Lazareva, naselja nadomak Zrenjanina, primer je kako se znanje stečeno na fakultetu, naučno usavršavanje i porodično iskustvo mogu spojiti na najbolji način. Nakon što je završio Prirodno-matematički fakultet i stekao zvanje mastera ekološkog inženjera, upisao je doktorske studije za ekološke nauke. To nije neobično za mladića željnog znanja. Ono što jeste neobično je da se bavi organskim pčelarenjem. 

Sve je počelo kada je porodica Batinić dobila poziv za saradnju od imanja Ecoagri iz Bele Crkve, koje se bavi organskom ratarskom proizvodnjom. Odluku da deo proizvodnje iz konvencionalne prebace u organsku porodica je donela nakon višemesečnog “vaganja”. Prihvatili su izazov sa željom i ciljem da povećaju kvalitet proizvoda i sa svog pčelinjaka ponude organski med. Više nije bilo važno povećati broj košnica i količinu meda, već sakupiti kvalitetan sertifikovani organski med.

Pregovori sa imanjem Ecoagri su počeli 2018. godine, a naredna je bila godina konverzije, koja nije bila laka. Osim što je donela ozbiljne gubitke, bila je veoma zahtevna za pčele, objašnjava Darko. Prvi organski med od lipe sakupljen je 2020. godine. 

U proizvodnji organskog meda, kao i u ostalim vidovima organske proizvodnje, neophodno je odgovoriti na niz izazova. Dosta je skupo početi, dodaje pčelar, jer je svake godine potrebno platiti sertifikaciju, koja je za domaći sertifikat oko 60.000 dinara, a za evropski oko 120.000 dinara. Pozitivno je to što deo tih troškova refundiraju Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, sa kojima ima dobru saradnju. U početku su se službena lica u tim institucijama prvi put sretala sa izazovima u vezi sa organskim pčelarenjem, ali su uvek nalazila rešenja i imala razumevanja. Proizvodnja je zahtevna i mora biti proverljiva, prati je mnogo dokumentacije.

 

Protiv varoe fizičkom metodom

 

Pravi izazov za svakog pčelara je smanjenje broja varoa u košnicama. U organskom pčelarenju ovaj posao se dodatno komplikuje jer se ne smeju koristiti uobičajena sredstva protiv ovog krpelja. Obično se koriste eterična ulja ili oksalna i mravlja kiselina, ali se naš domaćin odlučio za fizičku metodu, za koju kaže da je najbolja, iako kod nas važi za mit i retko ko je koristi. Ta metoda se zasniva na činjenici da pčele mogu da izdrže za nekoliko stepeni višu temperaturu u odnosu na varou. Važno je da se sve pčele, osim matice, stresu u jedan koš, koji se zagreva na tačno određenu temperaturu, na kojoj varoe počnu da otpadaju, a pčele prežive. 

- To je čista i efikasna metoda, a jedini problem je to što je za taj posao potrebno više vremena. Obrađivanje jedne košnice traje od 20 minuta do pola sata, zavisno od uvežbanosti i broja operativaca. Ovaj posao se radi kada su vremenske prilike povoljne, pa se čekaju lepi dani u novembru, kada u košnici nema legla i sva varoa je na pčelama, objašnjava Darko.

U organskoj proizvodnji pčele se mogu prihranjivati organskim šećerom, u periodu do 15 dana pre paše. Ovaj šećer je kod nas veoma skup, čak tri puta skuplji nego u, recimo, Nemačkoj. Može se koristiti med iz konverzije u prvoj godini, a narednih godina se daje organski med. Za prihranu je koristio i metod okretanja ramova. Vosak koji se upotrebljava mora biti iz organske proizvodnje, kaže, a pošto ga ne možete naći, uzima se od voštano-mednih poklopčića iz konvencionalne, ali se može koristiti tek posle uredne analize uzorka.

- Vrlo je važno voditi računa o svakom detalju, od tehnologije pčelarenja, farbanja košnica, preko vođenja neophodne dokumentacije, arhive i dnevnika svih operacija, do pakovanja, jer se organski sertifikat može lako izgubiti, naglašava Darko.

Plasman organskog meda organizovan je sa imanjem Ecoagri. Sav med koji je do sada sakupljen je u buradima, a za svako bure potreban je LOT broj. O prinosu organskog meda još ne može da govori, osim da on iznosi 50-70% prinosa iz konvencionalne proizvodnje. Veruje da će plasman, koji će ići preko imanja, biti uspešan. Organski med je skuplji od konvencionalnog zbog načina proizvodnje i velikog ulaganja. Za prosečnog potrošača, možda i preskup. Zato ovaj mladi pčelar šansu vidi u izvozu.

 

Kada nelogičnost pokvari planove

 

Svaki posao prate izazovi. Za Darka su na svakom koraku, ali ih on uspešno rešava. Ipak, postoje nelogičnosti koje ne može da reši svojim znanjem i vrednim radom. Radi se o tome da se prilikom bodovanja aplikanta koji se prijavljuje na konkurse Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu boduje i stručna sprema. I naš domaćin bi ostvario dosta bodova s obzirom na svoju stručnu spremu. Međutim, bodovi se dobijaju samo ukoliko je aplikant završio Poljoprivredni ili Tehnološki fakultet, zavisno od konkursa.

- Smatram da je to nelogično, jer ne mogu da ostvarim bodove po toj osnovi pošto sam završio Prirodno-matematički fakultet. Boduje mi se samo srednja škola. Sada urgiram i sugerišem da se to promeni, zaista ne vidim logičnost u tome. Master rad koji sam odbranio je o pčelarstvu i doktorske studije koje završavam su, takođe, sa temom o pčelarstvu. Verujem da će Sekretarijat imati sluha da promeni ovu stavku, jer će to biti dobro za sve visokoobrazovane kolege koje žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Uz dodatna sredstva koja bi dobili na konkursu svojim znanjem usavršiće proizvodnju, a za dobrobit svih nas, veruje Darko.

Tekst i foto: A. Mihajlović

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Zrenjaninu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Gradske uprave Grada Zrenjanina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

19. AVGUST 2022.