* Glavni  posao Poljoprivredne stručne službe je da pomogne poljoprivrednicima da primenom savremenih tehnologija unaprede proizvodnju, uvećaju profit i sačuvaju zdravlje životne sredine

 

Prva i prava adresa za sve poljoprivrednike koji imaju nedoumice i probleme u proizvodnji na teritoriji Grada Zrenjanina je Poljoprivredna stručna služba. Ova institucija, koja postoji već 66 godina, posluje uvek sa istim motom, a to je da unapredi poljoprivrednu proizvodnju na svojoj teritoriji, a osim grada Zrenjanina, čine je i opštine Žitište, Sečanj, Nova Crnja i Novi Bečej. O izazovima sa kojima se u radu sreće stručna služba, ali i sve većim zahtevima da se u poljoprivredi, osim o prinosu i prihodu, više računa vodi o zaštiti životne sredine, razgovarali smo sa direktorkom PSS “Zrenjanin” Kristinom Salapurom.

– Naša stručna služba pokriva teritoriju veću od 250.000 hektara. Poljoprivrednici se najviše bave ratarskom proizvodnjom i u najvećoj meri seju pšenicu, kukuruz i suncokret, a  u nešto manjem obimu ječam i soju. U poslednje vreme sve više raste interesovanje za setvu uljane repice, a u ekspanziji su i voćarska i povrtarska proizvodnja. Interesantno je i da se stočarstvo sve više razvija. Trenutno na našoj teritoriji ima 20.000 grla goveda, a sve više je onih koji se interesuju za uzgoj koza i ovaca. Tome svakako doprinosi što na našoj teritoriji postoje velike površine pod pašnjacima, objašnjava Kristina Salapura i kaže da je u radu službe na čijem je čelu glavni akcenat na savetodavstvu.

Ističe i veliki značaj Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS). PSS “Zrenjanin” aktivno učestvuje u prikupljanju podataka o pojavi i intenzitetu napada bolesti štetočina na usevima i zasadima na teritoriji Srednjobanatskog upravnog okruga za potrebe PIS-a. Ovi podaci se blagovremeno šalju poljoprivrednicima kao upozorenje. Osim ukazivanja na postojanje patogena, poljoprivrednicima se sugeriše kada, kako i koji preparat da primene. Preporučuju im se i doze i upozorava na karencu. Na ovaj način ne samo da se čuva zdravlje biljaka i okoline nego se i  ostvaruju ogromne uštede u poljoprivrednoj proizvodnji.

– Naša služba ima i svoju laboratoriju koju je akreditovalo resorno ministarstvo, a u kojoj se rade analize zemljišta i preporuke nakon urađene analize. U ovom segmentu napravili smo značajan iskorak u poslednjih pet-šest godina. Naučili smo proizvođače kako da pravilno uzimaju uzorke i da prema preporukama đubre zemljište. Slična je situacija i kada je u pitanju prihrana pšenice. Racionalnim đubrenjem prizvođačima smo uspeli da značajno smanjimo ekonomske izdatke. Važno je i što Grad Zrenjanin, na primer, na svojoj tetitoriji svake godine finansira uzorkovanje i analizu zemljišta za 1.600 poljoprivrednika. Još oko 800 analiza zemljišta koje se sprovode na zemljištu u državnom vlasništvu finansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, objašnjava naša sagovornica i napominje da se, pored analiza zemljišta, u laboratoriji radi i analiza kvaliteta semena i sadnog materijala.

Osim ovih poslova, stručnjaci PSS sprovode odgajivačke programe za sve vrste domaćih životinja, obavljaju kontrolu kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, izdaju fito uverenja za izvoz poljoprivrednih proizvoda, rade kontrolu semenske proizvodnje jarih i ozimih useva na 3.500–4.000 hektara svake godine, ispituju kvalitet vode koja se koristi za navodnjavanje, organizuju stručne, tematske skupove...

Prema mišljenju direktorke PSS “Zrenjanin”, sve više poljoprivrednika spremno je da uvaži savete struke iz prostog razloga što vide ekonomsku računicu u tome. Primenom savremenih saznanja u proizvodnji uspevaju da proizvedu više uz manje ulaganja. Mladi su posebno, kako je istakla, spremni da eksperimentišu i uvode novine u proizvodnju. Oni najradije u agrar uvode informacione tehnologije koje su budućnost agrara.

Savetodavci iz stručne službe posebno su angažovani u radu sa odabranim gazdinstvima, ali su podjednako otvoreni i za saradnju sa svima ostalima. Posebna prilika za grupne susrete i razmenu iskustava nauke i prakse su dani polja u organizaciji PSS “Zrenjanin”, na kojima se okupi više stotina učesnika.

Savete dobijaju i oni koji žele da se uključe u sistem organske proizvodnje. Kristina Salapura kaže da vlada sve veće interesovanje za ovu proizvodnju, pa se budućim proizvođačima savetuje kako da se uključe u ceo sistem, kako da sertifikuju, uspešno prođu period konverzije i slično. 

Savetodavci takođe upućuju pčelare i voćare da rade zajedno i na obostranu korist, kako bi bilo više kvalitetnog i meda i voća. Delokrug rada će se u budućnosti, po svemu sudeći, preneti i na turistička gazdinstva. Naime, prema rečima naše sagovornice, sve je veće  interesovanje poljoprivrednika koji žele da diverzifikuju proizvodnju, odnosno da svoje poljoprivredne proizvode ponude turistima.

Aleksandra Milić

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Zrenjaninu” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Zrenjanina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

24. JUN 2022.