* Prvi je iz Francuske uvezao ovu rasu u Srbiju, za koju kaže da se sama teli i odgaja tele, nije izbirljiva u hrani i najbolje joj je na pašnjaku

 

Miroslav Gabrić iz Bačkih Vinograda poznat je po najvećoj organskoj farmi koza i ovaca u našoj zemlji. Međutim, zbog nedostatka kvalitetne radne snage bio je prinuđen da se preorijentiše na proizvodnju koja zahteva manje ljudskog rada. Imao je, kako kaže, 950 koza koje je trebalo musti svakog dana po dva puta, što je bilo teško izvodljivo i jednostavno nije imao dovoljno radnika za to. Zato se opredelio za tov goveda i uvezao tovnu rasu salers iz Francuske. 

Na ideju da kupi ovu rasu goveda došao je još ranije, kad je išao u Francusku da kupi ovce i koze. Tada je obilazio tamošnje farme i video kako oni rade, a u međuvremenu je razgovarao sa stručnjacima – stočarima i saznao koje su prednosti ove rase. 

Ovaj ugledni stočar uvezao je pre dve godine 150 krava, 60 junica i četiri bika. 

– Mi smo prvi uvoznici grla ove rase u Srbiji – ističe naš sagovornik. – To je krava koja maltene ne traži čoveka pored sebe, ona se teli sama, sama odgaja tele, koje sa njom ostaje sedam-osam meseci. Onda odvajamo telad, a krave se tele ponovo. Ovo je drugo teljenje, a sad imam oko 40 teladi. Krave nisu izbirljive u hrani. Mogu da se drže i na jaslama, ali njima je najbolji pašnjak. Na pašnjaku je prepuštena sama sebi, slobodna. Najbolje podnosi ovakav način držanja i ishrane. 

 Gabrić kaže da su grla donedavno bila na pašnjaku veličine 120 ha,  ograđenom električnom ogradom. To ih čuva da ne bi izašle napolje. Sad su u natkrivenim objektima sa slobodnim ispustom i dobijaju silažu i seno za ishranu. Sve tovne rase imaju veliki prirast mesa, zavisno od ishrane. Karakteriše ih  neprobirljivost u hrani – jedu sve. Njima zimske temperature odgovaraju, a leti je problem toplota, kao kod svih životinja. Generalno gledano, kako kaže, sa njima problema nema.

Mušku telad ovaj stočar je već prodao klaničnoj industriji po ceni tri i po do četiri evra za kilogram i oni su u klasi tele – june 200 kg do 250 kg. Žensku telad ostavlja za priplod jer, kako kaže, skuplje je da uvozi iz Francuske. Zavisno od starosti, priplodna grla ove rase se kreću od 1.600 do 2.000 evra. Trenutno nema grla za prodaju i naredne dve-tri godine neće prodavati ništa, a plan je da dostigne maksimalno 400 grla, koliko je i kapacitet farme. Možda može i više, ali želi da životinje imaju dovoljno prostora za život. 

Pošto ima dve farme gde su bile koze i ovce, planira tamo da prebaci mušku telad i da ih tovi do 600 kg. To je hteo i ove godine, ali zbog problema sa hranom nije hteo da reskira.

Ovaj ugledni stočar ima zaokružen ciklus proizvodnje. Sam obezbeđuje hranu za životinje, ništa ne kupuje i sve je u organskom statusu.

Gabrićevo gazdinstvo ima oko 1.000 ha, od toga na 300 ha su pašnjaci, a ostalo su njive i većinom su u zaštićenoj zoni. Seje raž, ječam, kukuruz, sudansku travu i lucerku za sopstvene potrebe. U proizvodnji poštuje sve agrotehničke mere. Pošto je reč o organskoj proizvodnji, hemiju i mineralna đubriva ne koristi, a goveđim stajnjakom sa farme đubri njive. 

Po oceni našeg sagovornika ovo je, otkako on radi, do sada najgora godina. 

– Niko ne može da bude zadovoljan. Ja ću uspeti da prehranim stoku, ali su ostali poljoprivrednici u ozbiljnom minusu. Svaki dan me neko zove da kupi hranu, koja je katastrofalno skupa. Cena lucerke je 35, a sena 25 dinara po kilogramu. Ko će to da plati, a još nije ni počela zima? Hrana, em je skupa, em je nema dovoljno. Sve što proizvedem, to je za moje životinje i nemam šta da prodam. A kad bih preračunao koliko će one da pojedu, to su ozbiljne pare. Ova godina je takva – kaže Gabrić.

Gabrić proizvodnju finansira iz sopstvenih sredstava i ne zadužuje se. Subvencije su dobre, veli, samo da se isplaćuju na vreme. Po kravi treba da dobije 56.000 dinara. 

Obavljanje svakodnevnih poslova mnogo mu olakšava savremena mehanizacija. Pre sedam-osam godina na lizing je kupio: dve balirke, tri traktora i prateću mehanizaciju, kosačicu, prikolice, sejačicu i dr. U poslovima mu veliku pomoć i podršku pružaju supruga i troje dece. Za farmu je zadužen čovek koji tu živi sa porodicom, nadgleda grla i čuva mehanizaciju. 

 

S. Vukelić

 

Projekat: “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Subotici” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

9. DECEMBAR 2022.