* Prošle godine prinos šećerne repe je bio preko 90 t/ha, s digestijom u proseku 19,19 odsto, što je Lukiće svrstalo u rekordere

 

Grad Sombor je nadaleko poznat po svojim salašarskim naseljima, kojih danas ima 13. U mnogima od njih je, nažalost, sve manje stanovnika, a u ovim modernim vremenima mnoga od njih su poprimila formu urbanog naselja, čime polako gube svoj pređašnji status. Jedno od naselja što još uvek ima karakteristike salašarskog mesta je Nenadić, koji se nalazi na šest kilometara od Sombora. U ovom naselju okosnicu života i dalje čini poljoprivreda kao osnovna privredna delatnost. Među stanovnicima Nenadića je i porodica Lukić, bračni par Zvonko i Marina sa svojim sinovima Borisom i Davidom. 

To što se imanje Lukića nalazi šest kilometara od Sombora donosi brojne prednosti, ali i neke administrativne prepreke, na primer nemogućnost učešća na konkursima Pokrajine, pre svega Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, što bi im pomoglo da unaprede svoj rad. Razlog je što Nenadić ima status gradskog naselja Sombora i sistem ga ne prepoznaje kao salašarsko naselje. Time nisu ispunjeni administrativni zahtevi navedeni u konkursima koji se odnose na seoska i ruralna područja i salaše. Lukići pripadaju retkima koji su odlučili da ostanu na salašu, a zahvaljujući svom entuzijazmu u radu, izdvajaju se i po proizvodnjama kojima se bave. To su ratarstvo i stočarstvo, odnosno tov bikova. Zvonko je imao plan da preko konkursa Pokrajine obezbedi sredstva za adaptaciju i modernizaciju farme, ali kako to nije bilo moguće, odustao je od ove ideje. Iako je u objektu za slobodno držanje pedesetak bikova simentalske rase, ova proizvodnja je pod znakom pitanja zbog nerentabilnosti. Da još uvek ima bikova u objektu, doprinela je i mera resornog ministarstva koja je omogućila zakup 50 jutara zemlje po pravu prečeg zakupa, te je na raspolaganju bilo više površina za obezbeđivanje hrane. Na odluku o daljem bavljenju tovom uticaće cena koja je u vreme naše posete gazdinstvu Lukića bila 2,70 do 2,80 evra po kilogramu žive vage. I loša ratarska godina, kakva se na teritoriji Sombora ne pamti u poslednjoj deceniji, pre svega zbog nedostatka padavina, stavlja pod znak pitanja budućnost stočarske proizvodnje na ovom gazdinstvu. 

– U ovoj godini stočarska proizvodnja se ne isplati. Dobra stvar je što ćemo iskoristiti silažu, ali hrana je skupa. Sačma, proteini, premiksi, pa i telad, sve je poskupelo, navodi Zvonko Lukić, koji se ove godine ne može pohvaliti ni dobrim rezultatima u proizvodnji kukuruza, silažnog i merkantilnog, kao ni soje. Prinosi soje i kukuruza su oko jedne tone, a situaciju je ove godine malo izvukla pšenica, koja je imala prosečan prinos 6,8 t/ha, mada je i to najmanji rod u poslednjih deset godina. 

Biljna proizvodnja, koja obuhvata i proizvodnju lucerke, odvija se na gazdinstvu Lukića na površini 180 hektara. U setvenoj strukturi se nalazi i šećerna repa. Iako je ove godina površina pod slatkim korenom smanjena sa 70 na 30 jutara, Zvonko, prošlogodišnji rekorder u ovoj proizvodnji,  nada se koliko-toliko dobrom prinosu ali svakako manjem nego lane. 

– Prošle godine  je prinos bio preko 90 t/ha, a digestija je u proseku bila 19,19 odsto. U ovoj proizvodnji stvarno imamo dobre rezultate i upravo su oni podstrek da nastavim s proizvodnjom šećerne repe. Obradu, setvu i druge operacije nege useva radimo uz navigaciju. U ovoj, kao i u drugim biljnim proizvodnjama mere zaštite bilja sprovodimo isključivo uz savete stručnjaka. Sve radimo sa preporukom, ništa na svoju ruku. Sve doze su kontrolisane, kaže Zvonko, koji u proizvodnji vodi i knjigu polja, a ima odličnu saradnju i sa PSS “Sombor”.

 Tako se, po preporuci stručnjaka, ambalaža za hemijska sredstva ispira na preporučeni način, kao i sama prskalica, te se na taj način sprečava da štetne supstance dođu u kontakt sa vodotokovima i podzemnim vodama. Da bi aplikacija određenog sredstva u zavisnosti od radnih uslova bila što adekvatnija, imaju pet različitih rasprskivača na prskalici, čija ispravnost se redovno kontroliše. 

U svrhu očuvanja zemljišta kao resursa redovno se koristi stajnjak kojeg, uprkos farmi bikova, nema dovoljno. Na istu parcelu stajnjak dolazi na svakih oko pet godina. Kako bi obezbedio dovoljne količine ovog organskog đubriva, Zvonko trampi sojinu slamu u zamenu za stajnjak. 

Iako se deo biljnih ostataka koristi kao energetsko toplotno gorivo, Lukići teže da veći deo biljne mase kao izvor organske materije vrate u zemljište. U biljnoj proizvodnji pri obradi zemljišta mahom koriste konvencionalni način obrade zemljišta, ali i redukovan. U toku je setva pšenice, a polovina ukupne površine ove godine se radi redukovanom obradom, gde se za pripremu pre setve koristi samo tanjirača. 

Vođen činjenicom da efikasna i produktivna mehanizacija smanjuje ukupne troškove proizvodnje, ovo imanje, kad ima mogućnosti, zanavlja svoj mašinski park. U njemu su, između ostalog, svoje mesto našli traktori Steyr Multi, Case IH Puma 125. Ove godine mašinski park je upotpunjen novim kombajnom Claas Trion 520, koji se već pokazao u radu, kako na parcelama Lukića tako i na onim na kojima ovaj poljoprivrednik radi usluge. Svestan da se ne isplati da za sve ima svoje mašine, najviše zbog troškova u eksploataciji i održavanju, Zvonko koristi usluge za siliranje, kao i vađenje šećerne repe, dok sopstvenim priključnim mašinama, među kojima je i zelena linija, sam završava svoje poslove. 

Za izgled salaša zadužena je Marina, koja nesebično, sa sinovima Borisom i Davidom, daje svoj doprinos u svim segmentima rada. Ozbiljna poljoprivredna proizvodnja kakva je na imanju Lukića iziskuje mnogo posla. 

M. Antanasković

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru” je sufinansiran iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

28. OKTOBAR 2022.