* Ove godine iz budžeta Grada Sombora izdvojeno je sedam miliona dinara, od čega je pet miliona dinara dodeljeno “Agrobiznis centru za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje” Sombor za raspisivanje različitih konkursa

 

Na teritoriji Grada Sombora ima 19.917,3 hektara obradivih površina, od čega su najviše zastupljene njive druge, treće i četvrte klase. Najviše se gaje žita i industrijsko bilje, sa 80,73% učešća u korišćenom poljoprivrednom zemljištu. Od stočarske proizvodnje najviše je izražen uzgoj svinja i goveda. Porodičnih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Sombora ima oko 6.700. 

– Ove godine iz budžeta Grada Sombora za poljoprivredu je izdvojeno sedam miliona dinara, od čega je pet miliona dodeljeno “Agrobiznis centru za ruralni razvoj i razvoj poljoprivredne proizvodnje” Sombor za raspisivanje različitih konkursa – ističe Vladimir Katanić, diplomirani pravnik, načelnik Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine. –”Agrobiznis centar” je u februaru ove godine raspisao Konkurs o dodeli bespovratnih sredstava za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Grada Sombora, a  37 kandidata su ostvarila pravo na bespovratna sredstva i to: za nabavku mašina za zaštitu bilja, opreme za proizvodnju vina, rakija i drugih alkoholnih pića i kazana za destilaciju, opreme za živinarske farme, za podizanje novih višegodišnjih zasada voćaka, hmelja i vinove loze i kupovinu opreme za orezivanje. Takođe i za drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta, za nabavku pumpi za navodnjavanje, zatim nabavku priplodnih kvalitetnih grla goveda, ovaca, svinja i koza, mašina i opreme za skladištenje i pripremu stočne hrane, potom za kupovinu opreme i uređaja za setvu, sadnju i mulčiranje, za zaštitu od mraza, za podizanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju i dodatnu opremu. Sredstva su odobrena i za nabavku mašina i opreme za rukovanje i transport čvrstog, polutečnog i tečnog stajnjaka, kupovinu mašina, uređaja i opreme za navodnjavanje, mašina za ubiranje, odnosno skidanje useva i drugo. 

Naš sagovornik dodaje da Grad Sombor svake godine raspisuje javni poziv u skladu sa usvojenim Programom poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, a sredstva su uglavnom opredeljivana za ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava i to za kupovinu pčelinjih društava i nove opreme u pčelarstvu, kao i dodelu besplatnih sadnica lavande poljoprivrednim proizvođačima (u prethodne dve godine).

 – S obzirom na površinu poljoprivrednog zemljišta kojom raspolaže, poljoprivreda za Grad Sombor ima ogroman značaj – ističe Katanić. – Potrebno je, međutim, da se izmeni struktura proizvodnje koja trenutno postoji, što bi donelo daleko veći prihod poljoprivrednicima od sadašnjeg. Uslov za ovu promenu je mogućnost navodnjavanja, koja bi stvorila uslove za uzgoj poljoprivrednih kultura (jednogodišnjih i višegodišnjih), čija je tehnologija uzgajanja složenija i zahteva primenu navodnjavanja. Ovakve kulture stvaraju veći dohodak i profit po hektaru proizvodnje i uslovljavaju angažovanje dodatne radne snage, a samim tim i otvaraju nova radna mesta.  U planu je da se najpre u mestu Stapar izgradi sistem za navodnjavanje. Nakon toga došlo bi i do izgradnje pratećeg sadržaja – hladnjače u kojoj bi se lagerovala roba pre prodaje, kao i izgradnje prerađivačkih kapaciteta, uz obavezno nalaženje strateških partnera iz inostranstva, kojima bi se ova roba prodavala. U planu je i organizovanje takozvane vodne zadruge.

Stapar, podmlađeno selo, ako se pogleda struktura stanovnika i struktura ostalih sela na teritoriji Grada Sombora, po rečima našeg sagovornika, udovoljava svim potrebnim zahtevima, te bi ove aktivnosti najpre bile usmerene na ovo mesto i podizanje kvaliteta života u njemu. Nadalje, poljoprivredno zemljište koje je u planu da se navodnjava je odličnog kvaliteta, ima dosta humusa, s tim da je u planu da se odgovornom, intenzivnom proizvodnjom, uz navodnjavanje, sadržaj humusa dodatno poveća.    

– Ovim projektom potrebno je obezbediti navodnjavanje za 2.500 ha. Sistem bi prolazio pored poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u privatnom sektoru. Katastarske parcele u navedenom području su usitnjene i stavljanjem ovog zalivnog sistema u funkciju ostvarili bi se veći prinosi ratarskih useva. Poslednjih godina su prisutna velika temperaturna kolebanja i neravnomeran raspored padavina, tako da bi se izgradnjom  zalivnog sistema omogućilo stabilnije snabdevanje biljaka vodom, što bi na kraju dovelo do većih prinosa i samim tim veće finansijske dobiti poljoprivrednih proizvođača.

Površina zalivnog polja “Stapar” bi, po rečima Katanića, odmah obuhvatila oko 90 farmera, od kojih svaki na ovoj lokaciji ima više od pet hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno ukupno oko 1.000 ha, s tim da se u budućnosti ovaj sistem proširi na oko 2.000 ha. Ova količina vode će se obezbediti iz osnovne kanalske mreže, tj. iz kanala “Kosančić – Mali Stapar”. Ključni meseci za navodnjavanje su svakako jul i avgust, s tim da se ponekad pojavi potreba za navodnjavanjem i u proleće. Po dosadašnjem iskustvu, u julu i avustu bude oko 30 mm/m2 kiše,  a navodnjavanje bi trebalo da obezbedi još dodatnih 70 mm/m2 da bi se dobio vrhunski prinos. Za kukuruz, na primer, to je 16-17 tona po hektaru. 

– Finansiranje ovih aktivnosti svakako mora biti iz javnih izvora. Biće potrebno redefinisanje kanala za odvodnjavanje, a takođe i izgradnja cevovoda za navodnjavanje radnog pritiska od dva do četiri bara, koji moraju biti postavljeni uz rub atarskih puteva, s tim da se hidranti izgrade za svakog poljoprivrednika. Mora se postaviti optički kabl i ispitati mogućnost izgradnje crpnih stanica zbog visine terena na ovoj lokaciji. Za zalivanje se mora obezbediti maksimum 50 mm/m2 “kiše”. Zalivni sistem “kap po kap” može da obezbedi navodnjavanje do 800 m dužine. Ukoliko se pak navodnjava kišnim krilom, ona pokrivaju dužinu od 400 m. Zavisno od načina navodnjavanja, odgovarajući predlog rešenja mreže za navodnjavanje i postavljanje hidranata treba da da projektna kuća – dodaje Katanić. – U ovom trenutku dostavila nam je idejno rešenje Zalivnog polja “Stapar” projektna kuća “Hidroprojekt Zrenjanin” doo Zrenjanin, s ciljem da se hitno pribave lokacijski uslovi, a potom sledi izrada projekta za građevinsku dozvolu PGD  i dobijanje građevinske dozvole za predmetne radove.

Po rečima našeg sagovornika, poljoprivrednici su spremni da poštuju mere zaštite životne sredine i redovno se odazivaju na organizovane akcije sakupljanja ambalažnog otpada od pesticida, koje organizuje Grad Sombor u saradnji sa PSS "Sombor". Takođe, konkurišu za dobijanje državnog poljoprivrednog zemljišta na kome su spremni da investiraju i grade zalivne sisteme, pridržavaju se plodoreda, i slično. Na području Grada Sombora vode se knjige polja, s tim da poljoprivrednici sami biraju da li to rade u pisanoj ili u elektronskoj formi.

 

Snežana Vukelić

 

Projekat: “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

28. OKTOBAR 2022.