Naručite
Najnovije
Novi broj
* Porodica Tripković se više od decenije bavi proizvodnjom grožđa i vina na zdravstveno-bezbedan način
Gabrijela i Radoslav Tripković, kao i njihove dve ćerke i sin, već više od jedne decenije grade, kako kažu, svoju “porodičnu priču” proizvodnje grožđa i vina s puno ljubavi, upornosti, ali i kreativnosti. Prve zasade vinograda porodica Tripković je podigla 2011. godine u Riđici, rodnom mestu Radoslavljeve majke.
– Porodica moga muža je s majčine strane iz Riđice, te smo odlučili da se vratimo u ovo lepo mesto i tamo nastavimo porodičnu tradiciju proizvodnje grožđa. Otkupili smo zemljište gde su nekada bili vinogradi koji su pripadali porodici Tanurdžić, dedi moga supruga. Nažalost, zasadi vinove loze nisu bili sačuvani, te smo morali da krenemo s proizvodnjom ispočetka. Danas se naši vinogradi prostiru na 3,2 hektara – započinje predstavljanje porodične proizvodnje Gabrijela Tripković, i dodaje da su se i njeni preci bavili vinogradarstvom u okolini Subotice, pa je vrlo rado podržala suprugovu ideju da se posvete ovoj i lepoj, ali i zahtevnoj proizvodnji.
Prema rečima domaćina, od samog početka proizvodnje vinove loze su poštovali stručne savete koje su dobijali od profesora s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu, kao i stručnjaka Poljoprivredne stručne službe u Somboru, sa kojom imaju kontinuiranu saradnju.
– Vinovu lozu proizvodimo uz strogo kontrolisano korišćenje hemijskih sredstva, odnosno vodimo računa da nema previše prskanja, a deo zasada uopšte hemijski ne tretiramo. Na isti način gajimo i povrće, prvenstveno paradajz, papriku i krastavce. Redovno radimo kontrole zemljišta, a za prihranu koristimo stajsko đubrivo, kao i đubrivo jednog španskog proizvođača, koje je rađeno isključivo na prirodnoj bazi. Upotrebljavamo i paletirano stajsko đubrivo, konjsko i ovčije, koje uvozimo iz Italije – kaže Radoslav Tripković.
U proizvodnji vina takođe se poštuje reč struke, profesora sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, a redovno analize vina poveravaju Enološkoj stanici u Vršcu.
– U početku smo sadili prvenstveno bele sorte, pre svega “sovinjon blan” i “žuti muskat”, a posle toga i “frankovku”. Pre dve godine smo eksperimentalno zasadili "probus", a tada ni profesori koje smo konsultovali nisu bili sigurni da li će ova sorta opstati u Riđici, jer je zemljište peskovito, pogotovo na mestu gde se nalaze naši vinogradi – priseća se Gabrijela.
Naši domaćini kažu da im u proizvodnji pomažu prijatelji, jer osim dve žene, koje angažuju za okopavanje vinograda, u Riđici nema potrebne radne snage.
– U Riđici smo otkupili i kuću koja je pripadala dedi mog supruga – kaže Gabrijela. – Planiramo da renoviramo stari deo kuće, ali tako da se sačuva sve tradicionalno. Proizvodni pogon smo sagradili po malo drugačijim standardima, ali smo ostavili staru ciglu, kako bi sve imalo tradicionalni izgled. Planiramo izgradnju degustacione sale, koja neće imati više od 25 mesta, jer želimo da se posvetimo svakom gostu i da im naša mala porodična vinarija, pre svega, ponudi lep ugođaj. Imamo i degustacionu salu, odnosno vinoteku u blizini centra Sombora, tako da turisti mogu i tamo da dođu, probaju, a ako žele i da kupe naša vina.
Porodica Tripković je pre nekoliko godina dobila zahvalnicu od gradskih institucija za promociju Riđice i Sombora.
– Jedna od najemotivnijih poseta turista do sada nam je bila poseta ljudi iz Udruženja slepih i slabovidih. Oni su nam bili gosti u Riđici, i iako ne mogu da vide, želeli su da obiđu naše vinograde i osete taj pesak i lišće vinove loze – priseća se Gabrijela.
Naša sagovornica kaže da u svrhu promocije koriste društvene mreže, ali najbolja i najiskrenija reklama su im pohvale zadovoljnih gostiju.
– Velika ljubav, upornost i borba je bila potrebna da ostvarimo sve ovo što nismo ni sanjali da možemo. Iskreno, ponosni smo na naš uspeh. Naša želja je da i naša deca ostanu u ovom poslu, jer su nam podrška od samog početka. Naravno, u skladu sa svojim mogućnostima, jer svo troje imaju obaveze, pre svega, prema svom školovanju. Dakle, mi se trudimo da našu porodicu održimo, a bilo bi dobro da i deca nastave našim stopama – zaključuje Gabrijela Tripković.
Kod ove energične i veoma srdačne žene sagovornik u svakoj reči može da oseti veliku ljubav prema svojoj porodici, njihovom porodičnom poslu, ali i prema svim ljudima koji pređu njihov prag. Upravo je emocija nit na kojoj se gradi budućnost turizma.
Gordana Radović
NAGRADE KAO POTVRDA KVALITETAPorodica Tripković je vina koja proizvode nazvala, kako kažu, po bojama peska koji se nalazi u njihovom vinogradu u Riđici.– “Pesak žuti” je naziv za muscat gialo, “Pesak beli” za souvignon, a “Pesak sivi” za sivi burgundac, odnosno pinot grigio. Frankovku, s obzirom na to da je ona malo plavičasta, nazvali smo “Pesak plavi”, kaže Gabrijela Tripković.Ova porodična vinarija, u poslednjih pet godina, u kontinuitetu osvaja nagrade za svoja vina. Prvu medalju osvojili su 2017. godine, za vino “Pesak sivi”, a ovo vino je proglašeno i za najbolje belo vino na sajmu Open Balkan Wine Trophy 2022, koji je nedavno održan u Beogradu.
.jpg)
Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
14. OKTOBAR 2022.
