*  Da bi poljoprivredna proizvodnja bila održiva, ekološki prihvatljiva, ali i povoljna s aspekta radnog komfora rukovaoca, neophodna su ulaganja u savremene sisteme poljoprivredne tehnike

Bački Monoštor, naseljeno mesto na teritoriji Grada Sombora, poznato je po mnogo čemu. Između ostalog i po poljoprivrednicima, ratarima koji ostvaruju veoma dobre rezultate u proizvodnji. Da bi se došlo do ovakvih rezultata i proizvodnja bila što rentabilnija, potrebna su ulaganja u efikasne mašine koje rade preciznije i minimalno narušavaju životnu sredinu. Ovom logikom se u ratarenju vodi i Stipan Štrangar, zvani Steva, iz Bačkog Monoštora, koji  korišćenjem sredstava različitih fondova IPARD, “Prosperitati”, ali i sredstvima ostvarenim iz dobiti u poljoprivrednoj proizvodnji zanavlja svoj mašinski park. 

S obzirom na to da ovaj poljoprivrednik ratarsku proizvodnju, tropolje – soja, pšenica, kukuruz – zasniva na površini 480 hektara, što se nalazi na oko 150 i 160 parcela, nije lako odabrati mašinu koja će ostvariti dobre učinke, a da pri tome može adekvatno da manevriše. Neretko, upravo veličina površina ograničava zahvat mašine, a samim tim diktira i potrebnu snagu traktora. U izboru mašine značajnu ulogu ima i tip zemljišta koji se obrađuje, a kako je parcela mnogo, potrebno je ispuniti i kriterijume koje one nameću. Pri tome se mora obezbediti održivost i zaštita životne sredine. Mašine većeg zahvata obezbeđuju veće učinke uz manje gaženje, manju potrošnju goriva, a samim tim imaju i smanjenu emisiju izduvnih gasova u atomosferu.

Kako kaže Stipan Štrangar, u proizvodnji kao prednost vidi to što veoma dobro poznaje svoje parcele. Na osnovu toga nabavlja ono što mu je potrebno za proizvodnju. Interesantno je to što se pri kupovini odlučuje isključivo za nabavku nove priključne mehanizacije, ali to ne važi i kada je reč o nabavci traktora i kombajna. Naime, kada je reč o traktorima i kombajnima, kupuju se polovne mašine iz inostranstva. Tako su u prethodnom periodu nabavljeni i kombajn i traktor. Međutim, veličina hedera koji se koristi na kombajnu je u ovom slučaju bila ograničena širinom pojedinih parcela, odnosno mogućnošću uklapanja prohoda. 

– Kupujem proverene efikasne mašine, traktore i kombajne. Tako sam kupio i uvezao iz Slovenije traktor sa 6.000 radnih sati u odličnom stanju. U odnosu na novi takve snage i sa tim nivoom opreme razlika je bila više desetina hiljada evra u odnosu na novi koji je imao manje opreme. Ali kada je reč o nabavci priključne mehanizacije, tu sam se odlučio za nove mašine koje, između ostalog, odlikuje visoka preciznost u radu, kaže Stipan. 

Izbor preciznih mašina uz uređaje za navigaciju se pokazao kao dobar izbor. Tako je ove godine za setvu širokorednih useva korišćena sejalica Amazone Precea, kojom je sejano brzinom i do 18 km/h. Navodi da nije bilo razlike u nicanju u odnosu na rad pri brzini 12 km/h. Izbor je pao na ovu sejalicu i zbog istovremenog ulaganja insekticida sa setvom, što je dobro iz više razloga. Najpre, smanjuje se zagađenje zemljišta, s obzirom na to da se insekticid veoma precizno dozira po zadatoj normi.

Potreba za komfornijim uslovima u radu je sve izraženija, kaže naš sagovornik, jer usled nedostatka radnika sve više vremena provodi sam u mašinama. Aplikacija mineralnog đubriva se, takođe, odvija po strogo zadatim normama, kao i doziranje zaštitnih sredstava u radu prskalice. Kako bi se smanjilo gaženje zemljišta, u proizvodnji se koriste stalni tragovi. A tako su izabrani i zahvati mašina, i sejalica i rasipača i prskalice. Na porodičnom gazdinstvu Štrangar obavezno je i odlaganje pesticidnog otpada u skladu sa određenim normama, ali i redovna kontrola kompletne prskalice.      

Primena zaštitnih sredstava je isto dobro promišljena. Svestan značaja dobrog poznavanja materije, Stipan redovno posećuje predavanja na ovu temu. Višedecenijska praksa mu daje dovoljno slobode da u zaštiti bilja neke odluke donosi samostalno ali, kako kaže, kad nije stopostotno siguran obavezno se konsultuje sa stručim licem. Na gazdinstvu postoji poseban orman u kojem se čuvaju zaštitna sredstva, kao i poseban prostor za odlaganje ambalaže od pesticida za čije odnošenje je zadužena PSS u Somboru.

Proizvodnju organizuje tako da obezbedi održivost zemljišta, kao i njegovo unapređenje. Da ovo dobro radi, potvrđuju i rezultati u proizvodnji. Tako je ove godine ostvario prinos pšenice i po 35 metara po jutru, a u proizvodnji ove žitarice primenjuje redukovanu obradu zemljišta. To znači da se pre setve koristi samo kratka tanjirača. Ovaj poljoprivrednik periodično radi i analizu zemljišta. Korišćenje podrivača je na njegovom gazdinstvu obavezna mera svake četvrte godine kako bi se razbio plužni đon i popravio vodno-vazdušni režim zemljišta. Bez obzira na vrstu gajenih biljaka, vraćanje žetvenih ostataka u zemljište je obavezna mera. Važnost ove mere je posebno izražena kada se uzme u obzir činjenica da u proizvodnji već dugo ne koristi stajnjak i to zato što ga nema. U proizvodnji druge dve biljne vrste – soje i kukuruza, primenjuje konvencionalni način obrade koji podrazumeva obavezno oranje, ali se i na ovim parcelama zaoravaju žetveni ostaci. 

Iako ne koristi sve mogućnosti koje se odnose na primenu precizne poljoprivrede, to jest sekcijsku kontrolu na sejalici, primenu varijabilnog đubriva na osnovu mapa, o tome razmišlja kao o potrebi u budućnosti. Zato je odabrao ISOBUS mašine. Navodi i da će sledeća prskalica koju bude nabavljao obavezno imati sekcijsku kontrolu, što će dodatno unaprediti primenu zaštitnih sredstva i smanjiti količinu koja se koristi. A ako on i ne bude stigao da radi u skladu s ovim savremenim i sve više prihvatljivim trendom, sigurno hoće njegov sin, sada student na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. 

M. Antanasković

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru” sufinansiran je iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

14. OKTOBAR 2022.