* Ova godina je izuzetno sušna, ali početak paše bio je dosta dobar, pa je bilo meda od uljane repice, bagrema, lipe, suncokreta

 

Anica Periškić iz Bačkog Monoštora bavi se pčelarstvom 30 godina, odnosno od kad se udala. Njen suprug je odrastao sa pčelama i nastavio tradiciju koju je započeo još njegov deda 1946. godine.

Periškići imaju dovoljno pčela i košnica, možda čak i previše, kako kažu, jer se trude da imaju onoliko koliko mogu da opsluže. Imaju više tipova košnica. Pre su to bile najzer košnice, pa AŽ, a sada LR. 

Pčele sele tokom sezone i to najpre u okolini, na uljanu repicu, zavisno od toga gde je ima, kasnije na bagrem, na Homoljskim planinama kod Petrovca na Mlavi ili sela Trnovče, a zatim prema Žagubici, na 560 metara nadmorske visine. Posle ih vraćaju kući, izvrcaju med, ako ga ima, a onda ih sele na lipu u Srem, u okolini Sviloša. Nakon toga odlaze na suncokretovu pašu. Jedan kamion sa pčelama je najčešće sve vreme u šumi, dok kontejner sele. Pre su selili i kamion, ali sada to ne rade, jer ne mogu sve da postignu. 

Prinos meda zavisi od godine do godine

 

- Ako dobro medi, od bagrema može da se dobije oko 20 kilograma meda po košnici i to je jako lepo, ističe naša sagovornica. - U poslednje vreme moramo da budemo zadovoljni svim ovim što dobijemo, jer su nastale klimatske promene, suše su jake. Ova godina je izuzetno sušna, ali početak paše bio je dosta dobar, pa je bilo meda i od uljane repice, bagrema, lipe, suncokreta. Prethodne dve godine je bilo jako loše. Došla su takva vremena da pčele jednostavno moraju da se prihranjuju. Zbog suše nastaju velike pauze između paša i ako nema unosa meda, matica neće da radi, odnosno ne polaže jaja i ne proizvodi nove pčele. Kad ih prihranimo, pčele imaju osećaj da ima unosa meda i znaju da će biti hrane. Nama je to jako bitno zbog mase pčela, jer pčela živi jako kratko, 40 dana, i ako se “istroši”, a nove mlade se ne izlegu, onda se smanjuje njihov broj. Pčele jednostavno moraju da se prihrane svaki drugi-treći dan. To ne mora biti puno, od dva-tri decilitra do pola litra šećernog sirupa, samo da bi matica imala kontinuitet rada i da se ne bi smanjio broj pčela. Ranije se posle žita nije odmah oralo kao sada i znao je da procveta beli bosiljak sa sitnim belim cvetovima. Beli bosiljak je jako medonosna biljka i od njega se dobijao med, ali više ga nema. Kad veliki traktori uđu u njivu, zaoru sve. Pre nismo prihranjivali pčele, samo malo rojeve, a sad većina pčelara mora da ih prihranjuje da bi pčele opstale. 

Po rečima naše sagovornice, med je zreo za vrcanje kada je ceo ram ili bar pola rama poklopljeno. Dok nije poklopljen, on još ima vlage u sebi i jednostavno dok ta vlaga ne ispari, neće ni biti poklopljen.

Periškići imaju i SMS vage koje omogućavaju da se u svakom momentu vidi koliki je unos meda u košnici i da li je paša dobra ili je neophodno da se pčele sele na drugu lokaciju. Pre su imali mehaničke vage i uvek su morali nekoga da angažuju za merenje ili, ako su u blizini, da odu i vide koliki je unos meda. 

 - Za zimu je važno da se društva dobro pripreme i u nju uđu sa što više pčela i bez varoe, kaže Anica Periškić. - U jesen koristimo neko sredstvo za suzbijanje ove bolesti, jer bi u protivnom moglo doći do uginuća društava. U oktobru na košnice stavljamo kartone odgore i pozadi, malo ih sabijemo, ako su na dva-tri nastavka, po potrebi spustimo na jedan ili dva, zavisno od mase pčela, malo ih stisnemo, da bi im bilo toplije. One zimi moraju da greju košnicu jer je hladno. Isto tako leti je hlade, jer da to ne rade, saće bi se istopilo i med bi jednostavno iscurio.

Važna saradnja pčelara i poljoprivrednika

 

Naša sagovornica ističe da se ranije u nekim mestima dešavalo da poljoprivrednici ne najave da će tretirati useve, pa je dolazilo do uginuća pčela. Kaže da ih iz opštine obaveste kada će prskati komarce, tako da pčelari mogu da se na vreme pripreme i zatvore pčele. Radi se na tome da se poljoprivrednici edukuju kako bi blagovremeno obaveštavali pčelare o zaštiti useva da bi i u ovom slučaju pčele bile blagovremeno zaštićene.

Periškići med uglavnom prodaju na sajmovima, turističkim manifestacijama, ili kad im dođu turisti. 

Naša sagovornica kaže da ne planiraju da prošire proizvodnju zato što ne mogu da postignu više. Suprug je još i zaposlen, a sinovi po potrebi pomognu, ali imaju svoje poslove. Oni obrađuju drvo i ne planiraju da se bave pčelarstvom. 

- Pčelarstvo se isplati, ali zavisi od godine do godine, ističe naša sagovornica. - Prošle godine bukvalno nije bilo ničega. Imali smo malo zaliha, bilo je malo bagremovog meda i ništa više, a tako je bilo i kod drugih pčelara. Sad je jako dobra cena meda. Naveliko za šumski i bagremov med dobijamo sedam evra, a za ostali med četiri evra po kilogramu. 

Periškići imaju dobru saradnju sa somborskom opštinom i koriste subvencije koje nude pčelarima. Pretprošle godine je svaki pčelar dobio po dve košnice LR, a kupili su presu za presovanje voska. Svi pčelari somborske opštine mogu, uz dogovor, otići tamo i ispresovati vosak, što je velika pomoć jer ne moraju da ga kupuju. 

Naša sagovornica kaže da ona i suprug obavezno idu na razne edukacije i savetovanja pčelara. Turistima koji dolaze kod njih drže predavanja i daju konkretne savete o pčelarstvu. Uče ih kako se da se zaštite od uboda pčela i šta da rade ako do uboda dođe. Imaju posebnu košnicu koju pokazuju posetiocima, ispričaju im sve, posluže ih medenjacima, medenom rakijom, sokom. 

 

Snežana Vukelić

 

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

16. SEPTEMBAR 2022.