Vina iz Riđice kao iz Bordoa

Grad Sombor: Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru

Vina iz Riđice kao iz Bordoa

* Proizvodnji vinove loze pogoduju veliki broj sunčanih dana u toku godine, specifična klima, ali, kako kažu meštani, i geografska širina, koja je slična kao u Bordou u Francuskoj

* Porodica Dragić u proizvodnji kontinuirano konsultuje struku, hemijska sredstva upotrebljavaju samo onoliko koliko je neophodno, ali strogo poštuju karencu i sve bezbednosne procedure

Riđica se nalazi na najsevernijem delu područja grada Sombora. Ovo selo je sa tri strane okruženo državnom granicom sa Mađarskom, od koje je udaljeno dva kilometra. Prema procenama, ovde danas živi samo oko 1.000 stanovnika, ali razvoj vinogradarstva i vinskog turizma je šansa da turisti požele da trajnije borave u ovom lepom i mirnom mestu. Čist vazduh i prelep pogled na beskrajnu vojvođansku ravnicu, na kojoj se s ponosom uzdižu čokoti okićeni žutim i crvenim zlatom, ono su što turiste fascinira, posebno u septembru, u vreme berbe.

Riđica je oduvek bila vinogradarski kraj. Proizvodnji vinove loze pogoduju veliki broj sunčanih dana u toku godine, specifična klima, ali, kako kažu meštani, i geografska širina, koja je slična kao u Bordou u Francuskoj. Za razvoj vinogradarstva se danas posebno zalažu ljudi poreklom iz ovog sela, sa trenutnom gradskom adresom u Somboru, ali sa željom da se vrate korenima i ulože svoje znanje i iskustvo u ekonomski razvoj ovog lepog mesta. To je slučaj i sa porodicom Dragić.

Bračni par, Elvira, po zanimanju arhitekta, i Aleksandar, građevinski inženjer, 2010. su ovde zasadili svoje prve čokote vinove loze, a već sledeće godine je započela izgradnja vinarije. Vinograd i vinarija se nalaze pored puta koji se od davnina zove “Carski drum”, koji je nekada bio glavni put Beograd – Budimpešta. Uz put rastu dudovi koji su zasađeni u vreme Marije Terezije. Ovi podaci su interesantni za goste, kao i topla i iskrena priča domaćina, koja odiše ljubavlju prema ovom kraju.

- Kad smo sve ovo počinjali bilo je pitanje da li da proizvodnju organizujemo u selu, gde postoje i voda i struja, odnosno kompletna infrastruktura. Međutim, znali smo da se kvalitet vina dobija u vinogradu. U Francuskoj postoji zakon u kom je navedeno da za proizvodnju vrhunskih vina, transport grožđa ne sme da bude dalji od 3 km. To je bio glavni razlog zašto smo odlučili da vinariju izgradimo u vinogradu. Ali, istovremeno smo se suočili sa brojnim problemima, jer nismo imali ni vodu, ni struju, a i prilaz je bio problematičan. Iskopali smo mali bunar, rekao bih i da u Riđici generalno postoji problem sa vodosnabdevanjem, a struju smo uveli 2013. godine. Grad Sombor je imao razumevanja, put, odnosno “Carski drum”, posut je tucanikom, a očekujemo i da će uskoro da se asfaltira, kaže Aleksandar Dragić.

Bračni par Dragić je svoju ljubav prema proizvodnji grožđa i vina preneo i na svoja tri sina - Srđana, Nikolu i Aleksu. Aleksa uspešno završava Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i namerava da nastavi master studije na Tehnološkom fakultetu, kako bi proizvodnju vina podigao na još viši nivo.

- Riđica je vinogradarski kraj, ali za njega ljudi malo znaju, objašnjava Aleksandar. - Mi pripadamo Subotičkom rejonu, gde su beli peskovi, a ovde su crni peskovi, koji su bogatiji različitim mineralima, te može jako dobro da, pored belog, uspeva i crveno, odnosno crno grožđe.

Naš sagovornik dodaje i da je Sombor specifičan po tome što mu pripadaju tri vinogradarska rejona. To su: Subotički, Telečka visoravan i Bački rejon, u koji se ubrajaju Karavukovo, Temerin i Bački Monoštor.

- Vinograd se nalazi na oko 800 metara od mađarske granice, prostire se na 2,8 hektara, a imamo nameru i da ga proširimo. Za to nam je potrebna finansijska podrška, te planiramo da konkurišemo za sredstva iz IPARD programa. U prethodnom periodu najviše smo koristili podsticaje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i Ministarstva poljoprivrede, navodi Aleksandar.

Vino se u ovoj vinariji proizvodi, kako ističu domaćini, isključivo od sopstvenog grožđa, a godišnje se proizvede oko 20.000 litara visokokvalitetnog vina.

- Imamo i bela i crvena vina. Preferiramo da nam crvena vina budu među najboljim u Srbiji. Naš enolog, prof. dr Vladimir Kovač, koji nas je učio tehnologiji proizvodnje, kada je probao prvo vino koje smo napravili, rekao je da nam Francuzi ne bi poveravali da smo grožđe za ovo vino ubrali na severu Vojvodine, s ponosom ističe Aleksandar Dragić.

Naš sagovornik objašnjava da je nekada prevashodni cilj u proizvodnji vina bio što veći obim proizvodnje, a danas se sve više vodi računa o kvalitetu vina.

- Da biste napravili vrhunska vina, neophodne su vrhunske sorte grožđa. Mi smo zasadili internacionalne, jer smatramo da će one kod nas dati određenu sopstvenost, odnosno različitost, a nemamo nameru nikoga da kopiramo. Od belih vina proizvodimo šardone, sovinjon blan, rajnski rizling i manconi, a od crvenih frankovku, kaberne fran i kaberne sovinjon. Takođe, proizvodimo i roze. Do sada smo jedina vinarija u Srbiji koja proizvodi vino od autohtone italijanske sorte “manconi”. Istina, imamo ga najmanje, ali ljudi vole da kupuju vina koja su retka, navodi Dragić.

Naš domaćin pojašnjava da je sorta “manconi” italijanskog porekla i da su u početku zasadili samo pet redova u vinogradu, ali da se pokazala kao veoma zahvalna za proizvodnju. Ovu sortu karakteriše veoma kratka vegetacija, a i za struku je bilo iznenađenje kako dobro uspeva u ovom vinogradu, jer, kako kaže, teroar se u potpunosti pogodio.

- Imamo i novo vino, medovinu, koje smo napravili 2020. godine, od četiri vrste meda i vina. Za proizvodnju ovog vina koristimo med od divljeg duvana, livadski, suncokretov, kao i med od uljane repice. Naša vina su u potpunosti prirodna, u njima nema hemije, jer ih pravimo, prvenstveno, zbog nas. Nemamo više vrsta vina, već isto vino pije naša porodica, isto prodajemo i sa istim se i takmičimo, ističe vlasnik vinarije. – Takmičimo se još od samog početka proizvodnje vina, od 2012, i tada smo, iste godine, za prvo vino koje smo napravili, dobili pohvalu na najprestižnijem takmičenju u okviru Dekanterovog izbora. U međuvremenu smo dobili još četiri nagrade, u Beču, u Slovačkoj, kao i na Novosadskom sajmu, priseća se Dragić.

Porodica Dragić se od samih početaka bavljenja proizvodnjom vinove loze konsultuje sa Poljoprivrednom stručnom službom u Somboru. Uradili su potrebne analize zemljišta, a na osnovu dobijenih preporuka, u zemljište su uneli i određene količine stajnjaka. To se pokazalo odličnim, jer je u svim kasnijim analizama u lišću vinove loze bilo dovoljno svih potrebnih sastojaka, tako da nije bilo potrebe za dodatnim prihranama zemljišta. Domaćini su uveli i sistem za navodnjavanje, jer se vinograd nalazi na peskovitom zemljištu, a planiraju da postave i protivgradne mreže.

- U proizvodnji grožđa je neophodno korišćenje zaštitnih sredstava, za ove sorte koje mi imamo, stoga se trudimo da u svemu konsultujemo struku. Hemijska sredstva upotrebljavamo onoliko koliko je neophodno, ali strogo poštujemo karencu i sve bezbednosne procedure, kaže Dragić. – Sada je neophodno i dodatno prskanje, zbog pojave bolesti zlatasto žutilo. I to nije slučaj samo kod nas, već i u Hrvatskoj i Mađarskoj. Prvi put smo prošle godine imali problema s ovom bolešću, a zbog nje smo morali da izvadimo 300 čokota, koje smo, prema uputstvima, spalili i uklonili iz vinograda. Dakle, ova bolest je uvela zahtev za dodatnim prskanjem, tako da je neophodno da se insekticidima prska tri puta u toku godine. Nezgodno je što jedno prskanje mora da bude u avgustu, ali mi strogo vodimo računa o tome da karenca bude ispoštovana, ističe Aleksandar Dragić.

Za proizvodnju zdravog grožđa zaslužna je i zdrava životna sredina u Riđici, kao i njen odličan geografski položaj. Skoro sva vina koja se proizvode u vinariji "Dragić" imaju geografsko poreklo.

- Male vinarije, poput naše, drže do geografskog porekla vina, a procedura za njegovo ishodovanje je jako komplikovana. Nama je bilo potrebno sedam godina da je u potpunosti ispoštujemo. Od osam vina koja proizvodimo, šest su sa geografskim poreklom, a nisu samo rajnski rizling i kaberne sovinjon. Smatram da to nije do nas, već je u pitanju propust akreditovane laboratorije koja je radila analizu našeg kaberne sovinjona, ali nisam hteo da ostali vinari čekaju na nas i da zahtevam ponovnu analizu. Za rajnski rizling, u trenutku kada je sprovođena procedura, nismo imali potrebne ocene vina, objašnjava Aleksandar Dragić.

Vina porodice Dragić s ponosom nose oznake prva dva nivoa kvaliteta izražena kroz oznaku geografskog porekla. Vino najvišeg nivoa kvaliteta, vrhunsko vino, koje će nositi oznaku - kontrolisano i garantovano poreklo i kvalitet, uz podršku roditelja, proizvešće sinovi, koji već sada pomažu, a što je najvažnije, vole ovaj posao, kao i mesto svojih predaka.

Gordana Radović

Turizam

Porodica Dragić je u početku želela da se bavi samo proizvodnjom vina, ali kako je vreme odmicalo uvideli su da je potrebno da ovu proizvodnju povežu i sa turizmom.

- Planiramo da, pre svega, proširimo vinograde, da napravimo jedno veće jezero, a oko njega sojenice, možda i restoran i smeštajne kapacitete, kako bismo mogli da primimo goste koji bi tu mogli i da borave. S obzirom na to da nam je ovo hobi, a da se bavimo projektovanjem i investicijama, pripremili smo projekte. U cilju realizacije naših planova, potrebna nam je finansijska podrška i zato se spremamo da konkurišemo za sredstva iz IPARD programa, navodi Dragić.

Prodaja vina u sopstvenoj prodavnici

Aleksandar Dragić smatra da se poslednjih godina popravila situacija u pogledu prodaje vina malih vinarija. Takođe, stava je da je, u cilju organizovanog pojavljivanja na tržištu, potrebno udruživanje malih vinarija, a na ovaj način bi se i bolje iskoristile mogućnosti izvoza vina na velika inostrana tržišta, kao što su rusko i kinesko.

- Već dve godine naša vina prodajemo u sopstvenoj prodavnici, u centru Sombora, gde radi naš najstariji sin Srđan, kaže Aleksandar i napominje da se ovo pokazalo kao dobar način da se dođe do stalnih kupaca.

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja - zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

16. SEPTEMBAR 2022.