*  Kao članica Udruženja “Lavangrad” proizvodi eterično ulje kao glavni proizvod i hidrolat, odnosno lavandinu mirisnu vodicu

 

Diplomirani inženjer hortikulture, Jelena Jokić Radonjić iz Sombora, već tri godine gaji lavandu u svojoj bašti. Jedna je od 30 žena iz somborske opštine, članica Udruženja “Lavangrad”, koje je formirano sa idejom da zasade ovu mediteransku biljku na svojim njivama i baštama, prerađuju je i prodaju svoje proizvode kako bi obezbedile dodatni izvor prihoda. 

Podizanje zasada lavande je, po rečima naše sagovornice, deo projekta prekogranične saradnje Srbije i Mađarske “Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima”, čiji je cilj bio da se žene u ruralnim delovima ove opštine osnaže i poprave svoj ekonomski položaj. Učesnik projekta sa srpske strane bio je Grad Sombor, koji je obezbedio sadnice lavande za sve članice Udruženja. Lavanda je zasađena na otvorenom i pokrivena agrotekstilom. 

- Lavanda je mediteranska biljka, čije ime potiče od italijanske reči lavare, što znači kupanje. Aromatična je biljka, izuzetno otporna na sušu, pa joj iz tog razloga aktuelne vremenske prilike u Vojvodini ne smetaju. Kad smo dobili sadnice, odmah su obezbeđena dva destilatora koja su na raspolaganju svim članicama Udruženja. Svi u Udruženju proizvodimo eterično ulje, kao glavni proizvod, ali i hidrolat kao prateći proizvod destilacije ulja, odnosno lavandinu mirisnu vodicu. Sva proizvodnja je bez primene pesticida, a proizvodnja ulja bez primene konzervansa, pa pravimo potpuno prirodan proizvod, ističe naša sagovornica. 

Na 12 ari Jelena Jokić Radonjić i njen suprug posadili su 2.000 sadnica lavande, na razmaku u redu 50 cm i dva metra između redova. Toliki razmak između redova su ostavili tako da običnim motokultivatorom mogu da prođu i iskultiviraju zemljište, a oko same sadnice okopaju. Posadili su sortu hidcote blue, za koju kažu da se pokazala izuzetno zadovoljavajućom u našim klimatskim prilikama. 

 

Analiza zemljišta pre sadnje

Rađena je analiza zemljišta, ali nije bilo potrebe da njivu đubre, s obzirom na to da im je predusev bio organski pasulj. Ranije su pokušavali da proizvode organski pasulj bez upotrebe pesticida, kako ne bi zagađivali okolinu, ali je u ovim sušnim godinama problem zalivanje, jer nemaju bunare. 

Lavanda nije preterano zahtevna prema sastavu zemljišta. Zbog izuzetne otpornosti na sušu zalivena je svega dva puta. Prvi put kad je zasađena i drugi put u prvoj godini u martu, kad je bio izuzetno sušan period i kad su primetili da pati. 

- Od agrotehničkih mera važno je orezivanje lavande, koje je specifično s obzirom na vrstu, kaže naša sagovornica. - U prvoj godini smo orezivali dva puta, u proleće i u jesen. U proleće smo skidali cvetove čim krenu da se otvaraju, orezivali, da bismo ojačali grm i sprečili cvetanje. Sada je orezujemo kad procveta i orezaćemo je ponovo u septembru, oktobru, zavisno od vremenskih prilika. Cilj je da formiramo grm u obliku polulopte, što je veoma važno u proizvodnji lavande. Mora se uvek orezivati samo zeljasti deo, ne sme se ulaziti u drvenasti deo, jer onda biljka pati i postoji velika mogućnost da se osuši ili znatno duže traje njen oporavak. Ako se orezuje samo zeljasti deo, tad dobijamo svake godine sve više i više cvetova, što nam i jeste cilj. 

Biljke nisu prihranjivali nijednom, jer se trude da uopšte ne primenjuju hemiju u proizvodnji.

Žetva lavande je u letnjim mesecima, ručno, srpovima. Posebnom tehnikom se zahvata samo cvetni deo biljke, koji je i najdragoceniji za proizvodnju eteričnih ulja. Posle žetve lavanda se odlaže u džakove i poželjno je da se odmah ubacuje u destilator kako bi se maksimalno iskoristila njena svojstva. 

 

Za litar ulja potrebno 50 sadnica

Po rečima naše sagovornice, lavanda je sad ušla u treću godinu. Lane su imali 1,7 litara ulja, a ove godine 3,6 litara. Kad je vrhunac cvetanja i kad je lavanda u najboljoj formi, trebalo bi od 50 sadnica da se dobije litar ulja. Ako je po knjigama, kaže da bi trebalo da se dobije 40 litara ulja. 

- Kada smo počinjali proizvodnju, spominjale su se razne vrednosti ulja, kaže Jelena Jokić Radonjić. - Pošto mi nemamo sertifikat o organskoj proizvodnji, cena našeg ovako proizvedenog ulja je oko 80 evra po kilogramu i kao takva nije posebno primamljiva. Ukoliko se proizvede neki proizvod od tog ulja, pa tako plasira na tržište, onda možemo da pričamo o nekoj značajnijoj zaradi. Mnogi su se u Udruženju razočarali jer su mislili da je ulje dosta skuplje i da donosi mnogo veću zaradu. 

Članice Udruženja sada imaju mnogo proizvoda koje prave i prodaju. To su sapuni - glicerinski i obični, takozvani bakini, proizvode i sirupe, med od lavande, suv cvet za ormare protiv moljaca... Jedan član Udruženja je pravio i rakiju sa aromom lavande. Proizvode prodaju uglavnom kao članovi Udruženja na turističkim manifestacijama u Somboru i okolnim mestima, ali i iz svog gazdinstva. 

- Ulje lavande ima mnogostruku primenu, kaže naša sagovornica. - Ima antimikotičko i baktericidno svojstvo, koristi se za negu kože, u farmaceutskoj industriji služi za dobijanje aroma raznih farmaceutskih proizvoda, deterdženata, za proizvodnju sapuna, krema...

Pošto je inženjer hortikulture, naša sagovornica kaže da voli aromatično bilje i da je veoma zanima proizvodnja lavande. Ona i suprug žele da istraju u ovom poslu i unaprede proizvodnju. Za ove tri godine, oko pet odsto biljaka se osušilo, pa planiraju da dopune i prošire proizvodnju koliko im mogućnosti dozvole, jer su i ona i suprug u radnom odnosu. Takođe, planiraju da prošire asortiman svojih proizvoda i da ih što više finalizuju, a ne samo da prodaju ulje i hidrolat. 

 

Snežana Vukelić

 

Projekat: “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Somboru” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

2. SEPTEMBAR 2022.