* Dnevno se na farmi proizvede 1.300 do 1.600 litara mleka, a muža je robotizovana

 

Na ulasku u Nakovo, iz pravca Kikinde, nalazi se savremena govedarska farma Olivere Latinović. Podignuta je 2011. godine po uzoru na evropske moderne farme, kapaciteta za 250 grla.

Ovo je porodična farma koju zajedno vode Olivera i njen brat Rade. Put do ove moderne farme bio je trnovit, a puno puta su razmišljali da li da odustanu ili nastave. 

 Govedarstvom su počeli da se bave 2006. iz želje da se oprobaju u ovoj proizvodnji. Kako se u njihovoj porodici niko nije bavio govedarstvom, sami su sebi krčili put, a bilo je i uspona i padova.

– U početku brat i ja smo držali tovna grla simentalske rase. Zarade nije bilo, hrana za njih je bila skupa, a otkupna cena niska. Shvatili smo da od ove proizvodnje ne možemo da živimo. Neophodno je bilo da se nešto promeni, kaže Olivera Latinović.

Odlučili su da se preorijentišu na mlečno govedarstvo. Počeli su skromno u staroj dedinoj kući u selu, ali to nije bilo dobro rešenje, pa su morali da potraže novu lokaciju. Ni u štali bivše seoske zadruge nisu se dugo zadržali. Njihovi roditelji prepoznali su njihovu želju da napreduju u ovom poslu i pomogli im ne samo moralno već i finansijski da podignu sopstvenu farmu, za samo nekoliko meseci.

– Trenutno imamo oko 100 muznih grla crnog holštajna i 25 junica koje treba da se otele do kraja godine, kaže Olivera Latinović.

Hranu za goveda obezbeđuju sa svojih oranica. Obrađuju 45 ha svojih i još 80 ha oranica koje su u zakupu, a koje su dobili na osnovu prava prečeg zakupa. S obzirom na broj grla koliko imaju, trebalo bi da dobiju 207 ha, ali nažalost nije tako, jer nema dovoljno državne zemlje u restituciji. 

Ovde se poštuje plodored, a u setvenoj strukturi dominira kukuruz. Na velikim površinama zastupljena je i lucerka, a gaje i žitarice i suncokret.

Slama im je neophodna, pa je sami baliraju, a na godišnjem nivou to je negde oko 2.000 rolbala slame. Dnevno kravama daju dve-tri velike bale deteline, u zavisnosti koliko je grla na muži i 25 kg silaže po odraslom grlu, plus koncentrat. Deo koncentrata kupuju, a za prateće kategorije sami prave. 

Dnevno se ovde proizvede od 1.300 do 1.600 litara mleka. Muža je robotizovana, a robot radi 24 časa. Pre tri godine muža je olakšana nabavkom robota, a prošle godine nabavljen je još jedan.

Sami ne bi mogli da isfinansiraju kupovinu robota. Zahvaljujući tome što ih je država prepoznala kao proizvođače kvalitetnog mleka, subvencionisala im je 60 odsto od ukupne vrednosti robota, a to je 150.000 evra. Dobru saradnju ovo gazdinstvo ima i sa lokalnom samoupravom.

– Uvođenjem robota zamenjena je radna snaga. To ne znači da smo otpustili naše radnike. Svi su ostali, ali sad su više usmereni da paze na telad i da povedu računa o higijeni grla, saopštava Olivera Latinović.

U nadležnosti robota nije samo muža nego i briga o ishrani mlečnih krava. Takođe, robot tačno izračuna koliko koncentrata treba da dobije svako grlo da bude sito, određuje kad je estrus, da li krava preživa, kad ide na osemenjavanje. Inače, krave na ovoj farmi nisu vezane i same dolaze na mužu. 

Dobrobit životinja ovde je na prvom mestu. Grla se slobodno kreću u objektu koji im je prilagođen.

Naša sagovornica objašnjava da se mladi odmah po teljenju odvajaju od majke. Čim se otele, dobiju da piju kolostrum, otprilike četiri litra za pola sata. Potom se odvajaju u individualne boksove i tu se prati kako napreduju, da li se sve odvija kako treba, da li uzimaju dovoljno hrane da bi mogli pravovremeno da reaguju ako nešto nije kako treba.

– Svu telad ostavljamo bez obzira na pol. Trudimo se da obezbedimo dobre životne uslove svim grlima, kaže Olivera Latinović.

S otkupnom cenom mleka od 67 dinara, koliko je bila prošlog meseca, Olivera je zadovoljna, za razliku od mnogih proizvođača koji odustaju od ove proizvodnje jer je postala neisplativa, a i fizički veoma naporna i zahteva celodnevno prisustvo na farmi.

Olivera u ovom poslu daje celu sebe i teži napretku. Često je išla na stručne ekskurzije, obilazila mnoge napredne evropske farme i učila razgledajući. Potrudila se da to što je videla prenese i na svoju farmu.

Tako ova farma u Nakovu ima betoniran prostor sa septičkom jamom za osoku, kako je bilo predviđeno projektom. Sav stajnjak koji se skupi iznosi se na njive kako se ne bi gomilao na farmi. Dešava se da do decembra ne uzoru njive da bi ga što duže iznosili.

– Stajnjak se sve više traži jer su mineralna đubriva izuzetno skupa. Pogotovo povrtari traže stajnjak, ali pregoreo, koji treba da odstoji godinu dana, a mi nismo u mogućnosti da ga toliko držimo, kaže Olivera.

U saradnji sa stručnjacima Poljoprivredne stručne službe u Kikindi redovno se radi zemljišna analiza. Takođe, ovde se zaoravaju žetveni ostaci. Po skidanju useva strnjika se uzore, a slama iskoristi kao prostirka za životinje. Silira se i stabljika kukuruza, tako da se na ovoj farmi sve racionalno iskoristi.

Ovako velika i savremena farma dobro je opremljena svom potrebnom mehanizacijom. S obzirom na to da je napravljena pre jedne decenije, neophodno ju je modernizovati. Potrebni su im skreper, liga boksovi i druga oprema, a sami to ne mogu da isfinansiraju. Zato je svaki vid pomoći dobrodošao, pogotovo u vreme kad mnogi farmeri odustaju od ove proizvodnje.

Oliveru Latinović krasi hrabrost, odlučnost i velika borbenost. Te osobine i kvalitetan odnos prema poslu i životnoj sredini prepoznali su i čelnici Grada Kikinde. Pre nekoliko godina nagrađena je i proglašena uzornim poljoprivrednikom.

Danas se naše mlekarstvo suočava sa ozbiljnim problemima, a u pitanju je i opstanak čitavog sektora. Ipak, koliko god da je teško, Olivera želi da ostane u ovoj proizvodnji koju voli i za koju se bori.

Tamara Gnip

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kikindi” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Kikinde. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

25. NOVEMBAR 2022.