* Proizvodnja se odvija u zaštićenom prostoru u etapama, a smenjuju se paprika sa zelenom salatom i mladim lukom

 

Dragan Vukobrat po zanimanju je mašinski inženjer. Verovatno nikad nije zamišljao da će se baviti povrtarstvom, ali život piše romane, pa tako i određuje sudbine ljudi. Zbog zdravstvenih problema Vukobrat se ranije penzionisao, a da bi sebi ispunio vreme, počeo je da pomaže tastu koji se bavio povrtarstvom. Iz hobija se rodio posao kojim se Dragan uspešno bavi već četiri decenije. 

Proizvodnju je počeo je s paprikom i njoj ostao veran svih ovih godina. Prvo je zasnovao proizvodnju na 500 m2 za prodaju na pijaci. Danas papriku gaji na pola jutra, a kornišone na oko 1.500 do 2.000 dužnih metara špalira.

Proizvodnja se odvija na otvorenom i zatvorenom prostoru. Plastenici zauzimaju po 800 m2. Jedan plastenik Vukobrat je nabavio preko mađarske fondacije Prosperitati kao podršku unapređenju poljoprivredne proizvodnje, a drugi je sam isfinansirao. To su moderni, visoki plastenici koji se ne zagrevaju, ali mogu da se provetravaju.

Proizvodnja u plasteniku odvija se u etapama. Od proleća pa do jeseni u njima se proizvodi paprika babura i paprika šilja. Po skidanju paprike, a ove godine to je bio kraj oktobra, kreće proizvodnja zelene salate. S prvim novembarskim danima rasađeni su salata i mladi luk. Naizmenično se rasađuje red luka, pa dva reda salate, odnosno luk se sadi između salate kako bi držao agril. Proizvodnja se odvija na zemlji na koju se postavlja folija. Pristalica je minimalnog korišćenja hemijskih preparata, samo po potrebi. Tretmani se sprovode preventivno protiv prouzrokovača plamenjače i biljnih vaši, a obavljaju se dve nedelje posle rasađivanja.

Ako se ovako toplo vreme nastavi, može se očekivati da će salata za berbu prispeti u januaru, a mladi luk u februaru. Plastenici su podignuti na salašu koji se nalazi pored puta na potezu Kikinda–Nakovo. Svaki dan zasad mora da se obilazi i proveri da li je sve u redu. Ima i pehova. Nedavno su vrane izbušile foliju na plasteniku i sad mora da se menja.

– Iako prve pare u ovoj proizvodnji stižu od salate, to nije uvek siguran novac – upozorava Vukobrat. – Naime, isplativost ove proizvodnje mnogo zavisi od uvoza povrća iz Albanije, a i od povrtara s juga naše zemlje. 

Objašnjenje je jednostavno: ako u periodu kada ovdašnja salata pristigne za berbu bude uvoza, cena je izuzetno niska i ne pokriva ulaganja. U tom slučaju kikindski povrtari nisu konkurentni na tržištu jer se i proizvodnja odvija na maloj površini.

U Vukobratovom povrtnjaku nema praznog hoda. Dok se skidaju salata i luk, u međuvremenu se priprema rasad paprike babure i šilje. Rasađuje se krajem aprila, a ovogodišnja berba paprike počela je početkom jula i trajala je četiri meseca, sve do 3. novembra.

Povrtari će ovu proizvodnu godinu pamtiti kao tešku, zbog suše. Kod Vukobrata to nije bio tako veliki problem, jer je konkurisao za sredstva za nabavku solarnih panela, kako bi omogućio i dobro snabdevanje vodom. Prošlo leto je potvrdilo da je bez navodnjavanja povrtarska proizvodnja nezamisliva.

Sistem za navodnjavanje “kap po kap”, postavljen u plasteniku, doprineo je dobrom rodu. Sva paprika se prodala na lokalnoj pijaci gde Vukobrat ima svoju tezgu.

Veliki problem u ovoj proizvodnji je nedostatak radne snage. Na svu sreću, kako se dugo bavi povrtarstvom, ima već uhodan tim žena koje godinama rade za njega. Najviše su angažovane u proizvodnji kornišona, koje gaji u špalirskom sistemu, odmah pored plastenika na otvorenom. Njihov posao je prvenstveno održavanje špalira i berba. 

Vukobrat zemlju u plasteniku ne ore već samo frezira. Poštuje savete stručnjaka i redovno radi zemljišnu analizu, da bi tačno znao šta zemljištu nedostaje. Takođe dodaje i stajnjak kako bi zemlja bila još plodnija.

Član je Udruženja povrtara “Banatska lenija”, koje okuplja oko 300 kikindskih povrtara. Evidentno je da mnogi povrtari odustaju od ove proizvodnje. Naime, ulaganja su visoka, a prodajna cena je niska. Nedostaje i radna snaga, a država ne prepoznaje povrtare.

– Zemlje u okruženju imaju drugačiji odnos prema povrtarima, one subvencionišu povrtarsku proizvodnju, a kod nas to nije slučaj, upozorava Vukobrat. 

Iako je prisutno nezadovoljstvo, a pristigle su i godine, Vukobrat se ne predaje. Boravak u prirodi mu daje snagu i dok može da radi i dalje će ostati veran povrtarskoj plasteničkoj proizvodnji.

T. Gnip

 

Projekat “Zdrava poljoprivredna proizvodnja – zdrava životna sredina i stanovništvo u Kikindi” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Kikinde. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

11. NOVEMBAR 2022.