* Pre dve godine počeo je da se bavi uslužnim tovom svinja. Zadovoljan je zaradom i namerava da proširi posao
 
Selo Doroslovo nalazi se na severozapadu Bačke, u somborskoj opštini. Baš kao i u većini sela, i ovde je prisutan trend opadanja broja stanovnika. Međutim, ima ovde i onih koji su, iako mladi, potpuno zadovoljni životom u ovom lepom vojvođanskom selu. Jedan od njih je Traub Tamaš, poljoprivrednik, koji sa ženom i troje dece živi i radi u Doroslovu. Po struci je elektrotehničar i taj zanat izučavao je u srednjoj školi u Subotici.
– Dok sam se školovao, tih nekoliko godina živeo sam u gradu, u Subotici, i to mi je bilo dovoljno da shvatim da me grad ne privlači i da ne želim da živim u zgradi u skučenom prostoru. Vratio sam se u selo na porodično imanje, jer volim slobodu koju seoski život pruža, priča Tamaš.
Ovaj mladi čovek najpre je počeo da se bavi ratarstvom nastavljajući tako porodičnu tradiciju koju su započeli otac i deda.
– Otac i deda su se bavili ratarstvom, s tim da je otac bio zaposlen i poljoprivredi se posvećivao u slobodno vreme. Obađivali su 10-20 jutara, a držali su i malo stoke za svoje potrebe. Uspeo sam da proširim proizvodnju tako da trenutno obrađujem oko 300 jutara, od čega oko 80 odsto uzimam u zakup.
 Traub na ovim površinama seje pšenicu, soju, kukuruz, uljanu repicu, a nekada je sejao i suncokret. Ovu uljaricu prestao je da seje zbog niske cene, ali razmišlja da je ponovo uvrsti u plodored. Sve ratarske proizvode predaje seoskoj zadruzi Nagyret, koja posluje u okviru Hollo company, čije je sedište takođe u ovom selu. Kompletnu letinu, kako kaže, predaje zadruzi, a prodaje po potrebi, onda kada proceni da je to po njega najpovoljnije, ili kada mu zatreba novac. Ratarskom proizvodnjom je uglavnom zadovoljan jer ima svoju mehanizaciju i sve ratarske poslove radi uz angažovanje svega jednog dodatnog radnika. Računicu mu, kako napominje, ponekad kvari to što su pojedine parcele koje uzima u zakup iscepkane, a neke i 16 kilometara udaljene od sela. Dešava se da, kada je godina loša, na ovim parcelama ne ostvari nikakvu zaradu.
Od pre dve godine Tamaš je počeo da se bavi tovom svinja. I ovaj posao radi u saradnji sa kompanijom Hollo, koja obezbeđuje prasad za tov, hranu za životinje i veterinarski nadzor.
– Imamo savremene objekte za tov svinja, koje smo podigli uz pomoć konkursa fondacije "Prosperitati". Ja sam konkurisao za objekat i dobio sam 50 odsto bespovratnih sredstava, a supruga se prijavila za nabavku opreme za objekat. Ona je ostvarila pravo na povrat u iznosu od 70 odsto, priča Tamaš.
Objekat koji su podigli je kapaciteta 200 grla. Tamaš objašnjava da u toku godine ostvaruje 3,5-4 turnusa.
– Prasad dobijam kada su težine 25 kilograma, a predajem ih kada dostignu 115-120 kilograma. Za tov u jednom turnusu mi treba tačno tri meseca. Po tovljeniku zaradim oko 1.000 dinara i zadovoljan sam, kaže naš sagovornik.
Tamaš dodaje da ga trenutna loša situacija u svinjarstvu ne dotiče previše, jer posluje u organizovanom sistemu u kojem, barem je tako bilo do sada, tačno zna kolika su ulaganja i zarada. Zato planira da podigne još jedan objekat za svinje istog kapaciteta kao ovaj koji već ima.
Sva je prilika da će ovaj mladi poljoprivrednik nastaviti da razvija i unapređuje posao. To su mu u prvom redu omogućili njegova predanost radu, sloga u porodici, ali i postojanje dobre zadruge i kompanije na čiju podršku u svakom momentu može da računa. Ne sme se zanemariti ni pomoć fondacije "Prosperitati", koja mađarskom življu u Vojvodini pruža značajnu podršku za unapređenje života i poslovanja.
Ova pomoć često predstavlja tas na vagi koji će pretegnuti u odluci da neko ostane u selu, ili iz njega ode. Tamaš Traub je, kako kaže, svakako bio rešen da ostane na selu, ali ne može se prenebregnuti činjenica da mu je podrška koju je dobio olakšala život. Ohrabruje to što postoje i drugi mladi koji su, poput njega, odlučili da ostanu u ovom selu i tu izgrade život i stvore porodice. Ako naprave dobru osnovu, veća je šansa da će i njihova deca poželeti da ostanu na porodičnom ognjištu. 
 
A. Milić
 
Projekat "Mladi bračni parovi na selu – doprinos ukupnom prosperitetu ruralnih sredina u AP Vojvodini" sufinansiran je sredstvima iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
26. NOVEMBAR 2021.