* Još kada su se zabavljali, Mirjana i Milan znali su da je Žabalj izbor njihovog budućeg življenja, dok su im planovi za profesiju bili potpuno drugačiji
 
Kada mladić studira prava i živi na Limanu, krajnje urbanom kvartu Novog Sada, a pritom ima devojku koja studira farmaciju, malo ko bi pomislio da takav mladi par budućih intelektualaca planira da svoje gnezdo napravi u Žablju, varošici koja se nalazi na oko 25 km od Novog Sada. Ipak, osnova za takvu odluku je bila to što je Milan Šerkov poreklom iz Žablja, a i njegova izabranica Mirjana, tada Vezilić, takođe iz Žablja, pa su pre nešto više od šest godina počeli izgradnju kuće na porodičnom imanju. Iako su se porodice ovih mladih ljudi bavile poljoprivredom, mladi par tada o ovom poslu kao izboru nije razmišljao. Tada su samo znali da im je Žabalj izbor budućeg življenja, a planovi za profesiju su im bili potpuno drugačiji, vezani za obrazovanje. Međutim, život je ovaj mladi par, koji danas ima troje naslednika, od kojih najmlađi, Nikola, ima nešto više od godinu dana, odveo na nešto drugačiji put, koji su oni prihvatili. 
U periodu kada je trebalo da počnu sa realizacijom svojih ondašnjih profesionalnih planova, iznenadna smrt Mirjaninog oca, koji se bavio poljoprivredom, promenila je njihove planove. Tada su se našli pred dilemom: da li da krenu za svojoj strukom i zemlju daju u arendu, ili da se upuste u izazov i nastave već razrađeni posao. Prevagnula je odluka da se bave poljoprivredom jer, kako kaže Mirjana, zašto tražiti hleba preko pogače. 
Izdati zemlju u zakup danas je takođe veliki rizik. Nema puno ljudi koji novac za arendu mogu da isplate u startu, a bilo kakvo naknadno plaćanje, kako je pokazalo iskustvo u selu, dovodi do dugovanja. Danas je jako teško naći nekog ko je dovoljno finansijski jak da može unapred da isfinansira 10, 20 jutara ili neku veću površinu, kaže Milan Šerkov.
To je bila još jedna stvar na tasu koja je prevagnula da izaberu poljoprivredu. Od momenta kada su počeli sa radom, stalno su razmišljali kako da budu korak ispred i što nezavisniji. Čak su uspeli da povećaju posed i potpuno obnove mašinski park. Bave se isključivo ratarskom proizvodnjom i gaje ono što u ataru Žablja, kako kaže Milan, najbolje uspeva, a to su soja, kukuruz, pšenica i ječam. Kao dodatno objašnjenje zašto je izbor pao na ratarsku proizvodnju, Milan i Mirjana navode da je razlog to što ona ne zahteva dodatnu radnu snagu, koju danas nije lako obezbediti. 
- Trudimo se da sa što boljom mehanizacijom i što manje zaposlenih postignemo najbolji rezultat. Radi se o ljudima koji su prijavljeni, zaposleni, imaju obavezno zdravstveno osiguranje, kaže Milan i dodaje da je to njihov "agrotim" u okviru porodičnog gazdinstva. 
Kada su odlučili da nastave da se bave ratarskom proizvodnjom i krenu stopama roditelja, Mirjana i Milan su nasledili i alat - poljoprivrednu mehanizaciju. 
- U ceo posao smo krenuli pomalo stidljivo. Međutim, kako su mašine bile stare, videli smo da nisu najbolji izbor, da kombajni prosipaju, da su nam gubici jako veliki. S druge strane, videli smo da setva nije urađena kako treba, da smo puno vremena u ovom poslu propustili. Sejalica koju smo onda nabavili isplatila se u samo jednoj sezoni. Jedno je vuklo drugo i ušli smo u neki proces. Počeli smo sve više da se razvijamo i sad već idemo krupnijim koracima od onih na samom početku, kaže Milan. 
Izbor mašina je, smatraju Šerkovi, veoma bitan za efikasne rezultate. Odlučili su se za nabavku savremenih priključnih mašina koje su u dve trećine slučajeva nabavljali od istog dobavljača, kompanije Titan Machinery, sada Agromarket Machinery. Tako su svi traktori nabavljeni u poslednje četiri godine, kao i dva žitna kombajna, proizvođača Case IH, dok je priključna mehanizacija mahom Kverneland. 
To su napredna tehnička rešenja koja donose preciznost u radu i efikasne rezultate. Sve Kverneland mašine koje Šerkovi koriste su ISOBUS, što znači da se njima upravlja iz kabine traktora, a radne operacije se izvode uz korišćenje navigacije, što dovodi do postizanja boljih prinosa u ratarskoj proizvodnji. Postizanju uspešnih rezultata značajno doprinosi i primena svih agrotehničkih mera. 
- Da je izbor mašina važan videle su i naše kolege. Tako nas sada mnogi poljoprivrednici, koji se mnogo godina bave poljoprivredom, pitaju da im uradimo, na primer, setvu uz korišćenje navigacije, jer ne samo da se ovaj važan posao tako obavi preciznije, već i u optimalnom roku, što je bitan preduslov za dobar prinos. Takođe, danas mnogima uslužno radimo i žetvu jer, kako se pokazalo, naši kombajni Case IH serije 5, u bunkeru ostavljaju čisto zrno bez loma, kaže Milan. 
Prilikom investiranja u mehanizaciju Mirjana i Milan su koristili različite vrste pomoći, od republičkih i pokrajinskih subvencija do sredstava IPARD fonda. Sredstva koja su dobili preko različitih konkursa su im pomogla da unaprede svoju proizvodnju, a novom uspehu, koji će im doneti postrna setva, nadaju se već sledeće godine. 
- Ove godine smo se odlučili i iskoristili subvencije Pokrajine za kupovinu sistema za navodnjavanje, tifona. Za ovo smo se odlučili prvenstveno zbog cene soje, jer je opredeljenje da sledeće godine soju posejemo postrno, posle žetve ječma. Nabavljene tifone ćemo koristiti u slučaju potrebe i u proizvodnji ječma da bismo smanjili rizik od pada prinosa u slučaju suše, kaže Milan Šerkov. 
Gazdinstvo Šerkovih konkurisalo je i za IPARD sredstva za izgradnju skladišnog prostora, silosa. Smatraju da im je ovo neophodno kako bi bili "svoji na svome" sa svojom robom, jer su sa skladištarima imali loše iskustvo. Naime, jedne godine su ostali bez kompletne isplate za letinu i izgubili značajnu finansijsku vrednost. Ceo slučaj je završio na sudu.  Nažalost,  sudski procesi između poljoprivrednika i skladištara nisu retkost. Mnogi skladištari, kako kažu Šerkovi, svesno ne isplate robu, znajući da se sudski sporovi ovog tipa oduže, a ishodi su neizvesni i često na štetu proizvođača. To je i bio razlog odluke da podignu sopstveni skladišni prostor, za šta očekuju da će uskoro dobiti odobrenje. Nadu im daje podatak da su trenutno 15. na rang listi. 
Na pitanje da li im Novi Sad nedostaje, složno kažu ne. Ovome doprinosi i to što mnoge stvari mogu da obave u Žablju koji je sedište istoimene opštine, ali i činjenica da do Novog Sada stižu za veoma kratko vreme, te ga ponekad posete i dva puta dnevno. 
 
Tekst i foto:
Marija Antanasković
 
Projekat "Mladi bračni parovi na selu – doprinos ukupnom prosperitetu ruralnih sredina u AP Vojvodini" sufinansiran je sredstvima iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
12. NOVEMBAR 2021.