* Tržište sve više traži ove biljke koje se proizvode uz muziku, dečiju graju i mnogo ljubavi, a bez pesticida
 
Za otpočinjanje nekog posla važno je imati dobru ideju i novac da se ona sprovede u delo. Milica Lovrenović Todorović iz Temerina otišla je i korak dalje. Želela je da joj posao omogući da radi ono što voli, da i dalje bude uz decu i da ga obavlja na porodičnom imanju. Danas je ponosna vlasnica gazdinstva na kojem se proizvodi začinsko, lekovito i aromatično bilje, a nazvala ga je Soul garden, što u prevodu znači bašta sa dušom.
- Suprug i ja imamo troje dece i zahvaljujući njegovom poslu nisam morala da radim dok su bili mali, već sam, na moju veliku radost, bila stalno uz njih. Čak smo nekoliko godina živeli u Crnoj Gori, ali smo odlučili da je za decu najbolje da odrastaju baš u Temerinu, odakle smo i nas dvoje. Ovde mi se i rodila ideja da počnem da se bavim proizvodnjom lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Pre svega zato što volim biljke, a retko ko se u našoj zemlji specijalizovano bavi proizvodnjom baš ovog asortimana za koji sam se ja odlučila. Najvažnije od svega, želela sam posao koji bi mi omogućio da i dalje budem sa decom, priča Milica, čiji muž Davor radi posao vezan za marketing i konsalting, pa dobar deo može da obavi putem kompjutera, ali i da, kada ustreba, priskoči u pomoć u bašti.
Naša sagovornica je, inače, završila srednju umetničku školu, a zatim i Poljoprivredni fakultet, smer Pejsažna arhitektura i kaže da su je oduvek privlačili kreativni poslovi. Izrađivala je cvetne aranžmane, radila dekoracije na svadbama, bavila se pejsažnim uređenjem prostora. Neke od ovih poslova radila je za novac, ali često i besplatno, drugarski. Međutim, kako su Andrej, Anastasija i Aleksej rasli, želela je da i sama počne više da doprinosi kućnom budžetu.
- Naši kumovi se bave kozarstvom i oni su me pre nekoliko godina uputili da se prijavim na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za dobijanje sredstava namenjenih mladim poljoprivrednicima. Učinila sam to sumnjajući da ću išta dobiti. Gotovo sam izgubila nadu kada mi je samo stigla poruka da su sredstva uplaćena na moj račun. Bio je to ogroman vetar u leđa i neopisiva sreća. Uslovi su bili odlični, jer se čak 85 odsto sredstava investicije dodeljivalo bespovratno. Novac sam iskoristila za podizanje plastenika, ali i uvođenje sistema za navodnjavanje u njega, priča Milica.
Prisećajući se početaka posla, naša sagovornica kaže da su je prijatelji ubeđivali da se bavi klasičnom proizvodnjom cveća, ali nije želela, jer u Temerinu već ima nekoliko proizvođača i dobro su razvili posao. U jednom takvom rasadniku - Savanović, svojevremeno je radila i upravo oni su joj nesebično pomagali savetima. Želela je da bude nova i drugačija. Kaže da je bilo uspona i padova, kompostiranja velikog broja biljaka, ali sada je već savladala tajne posla i zna kako da izbegne potencijalne zamke.
- Jedan od problema bilo je zagrevanje plastenika. Biljke koje gajim nisu naročito zahtevne, ali rasad jeste. Potrebno je da u periodu proizvodnje rasada temperatura bude ujednačena kako bi se proizvele zdrave biljke i ranije iznele na tržište, jer to donosi zaradu. Snalazila sam se kako sam znala, unosila toplu ćebad, pravila male plastenike za rasad unutar velikog plastenika, a kada je bilo jako hladno, mama i ja smo unosile i uljane radijatore za dodatno zagrevanje prostora. U međuvremenu sam konkurisala na republičkom nivou i dobila sredstva za kupovinu kotlova, kao i za razvođenje grejanja u plasteniku, pa se nadam da će i taj problem uskoro biti rešen, objašnjava.
Danas Milica u plasteniku površine 280 kvadratnih metara, ali i na otvorenom, proizvodi: nanu, ruzmarin, lavandu, grčki i domaći bosiljak, majkinu dušicu, čubar, steviju, luk vlašac, origano, matičnjak... Prodaje ih u saksijama, ali i kao rezano cveće. Objašnjava da sve te biljke mogu da se drže na otvorenom, u saksiji na terasi, kancelariji... Osim što lepo izgledaju i mirišu, mogu da se koriste u kulinarstvu, ali i za izradu lekovitih preparata. Napominje da samo boravak u njihovom okruženju može da deluje blagotvorno na zdravlje. Nedavno je proširila proizvodnju i na stone sorte jagoda. Sve, kako naglašava, proizvodi bez upotrebe pesticida.
Prodaju obavlja putem interneta, lokalno, na jednoj pijaci u Temerinu i dve u Novom Sadu, a šalje i u Beograd. Blizina Novog Sada je značajna, jer joj je to glavno tržište. Milica je redovan učesnik manifestacija koje se organizuju u glavnom vojvođanskom gradu i tamo izlaže i prodaje proizvode, a sa par gradskih restorana sarađuje i isporučuje im sveže biljke, uglavnom nanu i bosiljak.
Ipak, napominje da od proizvodnje ovog obima ne može dovoljno da se zaradi.
- Ogroman je to posao, ali zarada nije adekvatna. Zato planiram da u sve uključim preradu. Već sada za lične potrebe sušim lekovite biljke. Njihov miris ne može da se poredi sa mirisom kupovnih. Pravim i namaze od bosiljka, lekovite kreme za sunčanje koje sadrže neven, šargarepu, maslinovo ulje i slično. 
Ali, to je neka druga priča, o kojoj još uvek ne želi da govori. Najvažnije joj je da sačuva duh ove bašte iz koje se uvek čuje muzika i dečija graja, a posao će se, sigurna je, razvijati. Uz ljubav koju ulaže u njega, po svemu sudeći, i biljke bolje rastu.
A. Milić
 
Projekat "Mladi bračni parovi na selu – doprinos ukupnom prosperitetu ruralnih sredina u AP Vojvodini" sufinansiran je sredstvima iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
3. SEPTEMBAR 2021.