* Salašarski turizam je sve popularniji, a osim smeštaja u autentičnom prostoru i tradicionalne, kvalitetne, vojvođanske hrane, gostima nudi i  brojne zabavne i kulturne sadržaje

 

Pojam salaša neraskidivo je vezan za Vojvodinu, beskrajna ravničarska prostranstva, jednostavan život pun topline i tradicionalnu kuhinju. U vreme sve veće urbanizacije salaši koji su uspeli da sačuvaju svoju autentičnost postaju primamljiviji sve većem broju turista. Najčešći gosti salaša su stanovnici naših gradova, ali neretko i iz inostranstva. Svima je zajednička potraga za mirom u prirodnom, autentičnom okruženju. Na teritoriji Grada Novog Sada postoji više salaša koji su svoja vrata otvorili za goste, a posebno prepoznatljivi su salaši na Čeneju, koji su već postali brend za sebe. Važno je istaći da su salaši čiji su se vlasnici opredelili za pružanje turističkih usluga osavremenili ponudu uglavnom tek toliko koliko je bilo neophodno da gostima ne manjka komfor. Takođe su uvrstili i brojne sadržaje, poput mini zoo-vrtova, adrenalin parkova, jahanja konja, vožnje fijakerom, izleta i svega drugog što gostima može da  upotpuni, ali i produži boravak. Treba naglasiti i to da većina njih u ponudi ima hranu koju delom sami proizvode, a delom nabavljaju od lokalnih poljoprivrednih proizvođača, čime ekonomski pomažu i njihovu delatnost. Na već pomenutom Čeneju nalazi se sedište Udruženja proizvođača organskih proizvoda "Organski sad Novi Sad", čiji su asortiman proizvoda pojedini salaši uvrstili u svoju ponudu. Time turistima nude potpuno jedinstven doživljaj, koji kombinuje unikatan ambijent sa hranom u kojoj dokazano nema ostataka pesticida.

– Turistička ponuda koju Turistička organizacija Novog Sada (TONS) promoviše kada je reč o salašima je doživljaj autentičnosti, tradicije, običaja. Salaši su atraktivni u svako godišnje doba, bilo da je reč o periodu kada danom dominiraju sunčevi zraci, pa se gosti mogu oprobati u nekim salašarskim i domaćinskim poslovima, ili zimi kada uz pucketanje iz kamina i zvuk tambure, uz čašu lokalnog vina, sa društvom posmatrate snegom okićene prozore, objašnjava Tihana Putin, analitičar za promociju turističke ponude u TONS-u.

Tihana Putin navodi poseban značaj dodatnih sadržaja u ponudi salaša koji, osim zabave, nude i mogućnost učestvovanja i učenja o redovnim salašarskim poslovima, poput pripreme hrane i zimnice, kao i upoznavanje sa tradicijom i istorijom.

– Navešću primer etno-kuće u Budisavi, koja je nastala velikim zalaganjem gospodina Tibora Milanovića. U kući i na okućnici, koju je nekada koristio crkvenjak sa porodicom, sakupljeni su predmeti iz svakodnevice. Ovi predmeti u potpunosti dočaravaju život stanovnika Budisave u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka. U kući se nalazi postavka koja pokazuje kako su bile opremljene kuće većine stanovnika Budisave u tom periodu. U dvorištu se može videti kolekcija poljoprivrednih alatki i oruđa koja su služila za obradu zemlje, stari bunar, ali i serija fotografija koja prikazuje društveni život stanovnika između dva svetska rata, priča naša sagovornica. 

Na sajtu Turističke organizacije Novog Sada mogu da se vide prezentacije: Salaša 137, Brkinog salaša, Cvejinog salaša, Etno-kuće "Budisava", Mitinog salaša, Pajinog salaša, Salaša 341, Edukativnog kampa Čenej ŠOSO "Milan Petrović", kao i Poljoprivrednog gazdinstva Save Graorca.

Tihana kaže da TONS ima dobru saradnju sa svima i pomaže im da se povežu sa što većim brojem posetilaca. Naglašava i da je na većini salaša, zbog specifičnosti ponude, potrebno prethodno najaviti posetu.

Jedan od salaša sa kojim TONS posebno dobro sarađuje je i najstariji  salaš na Čeneju – Salaš 137, gde se, u saradnji sa ovom organizacijom, održavaju i brojni foto i literarni konkursi. Nalazi se na svega desetak kilometara udaljenosti od Novog Sada, na putu koji vodi prema Sirigu.

– Naš salaš je prvi, još pre 25 godina, otvorio vrata za posetioce. Sve građevine na njemu su autentične, jedino su renovirane kako bi odgovorile potrebama savremenih turista. Jedini novi objekat je velika staklena bašta, namenjena za održavanje svadbi, proslava i drugih skupova. Imamo 15 soba koje su opremljene autentičnim "salašarskim" nameštajem, ali se komfor i higijena u njima mogu porediti sa vrhunskim hotelima, priča menadžer salaša Marko Brzak.

Ovaj salaš nudi brojne sadržaje i jedan je od retkih gde nije potrebna prethodna najava dolaska. Poseduje svoju ergelu koja broji 25 konja, sa kojima gosti mogu da se druže. Organizuje se jahanje i vožnja fijakerom. Tu je i avantura park za decu, te brojni sportski tereni. Redovno se organizuju takmičenja u kuvanju kotlića, pasulja, spremanju zimnice, kao i brojne manifestacije. Salaš je otvoren za posete svim danima, sem ponedeljkom.

Kuhinja je vojvođanska, a svetska. Jela su tradicionalna, kako kaže Brzak, a jelovnik se koriguje u skladu sa sazonom. Za dane posta u ponudi je poseban jelovnik, a u opciji su i vegetarijanska i veganska jela koja gosti sve više traže.

Vlasnik ovog salaša Aleksandar Samardžija, poznatiji kao Splića,  koji je ujedno i najzaslužniji za njegovu popularnost i izgled, napominje da se na jelovniku nalaze i poznata jela iz svetske kuhinje, namenjena da zadovolje ukuse svakog gosta. A oni na ovaj salaš dolaze iz čitave Srbije i inostranstva, najčešće po preporuci. Neki dođu na dan, neki da provedu vikend, a pojedini ostanu i nekoliko sedmica. To su, po rečima vlasnika, često gosti sa primorja. Onako kako se mi uželimo mora, i oni požele da se nakratko presele u drugačiji ambijent. 

Samardžija naglašava da, iako su salaši već brend, njihov status nije adekvatno pravno regulisan. Potrebna je, smatra, posebna kategorizacija za ovakvu vrstu turističkih objekata, a ne bi bilo loše i da se sam brend nekako zaštiti.

Na istom putu, od Novog Sada prema Sirigu, a nedaleko od Salaša 137, nalazi se još jedan autentičan vojvođanski salaš – Brkin. Ovaj salaš je u vlasništvu porodice Matić, koja ga je nasledila od vlasnika čije je "špic name" bilo Brka, pa otud i ime. Matići su vlasnici od 2005, a kako su objekte na salašu zatekli u veoma lošem stanju, trebalo im je pune tri godine da ga renoviraju. Za turiste je otvoren od 2008. godine. Čitava porodica Matić – supružnici sa troje dece – živi i radi na salašu. Kada dođe puno gostiju, posebno vikendom, u pomoć im priskaču i članovi šire porodice.

– Mislim da je prava stvar kada živite i radite na salašu. Goste primamo isključivo uz prethodnu najavu, a nudimo im domaću kuhinju i smeštaj u sobama sa autentičnim vojvođanskim nameštajem, priča vlasnica Nataša Matić.

Posetioci ovog salaša, između ostalog, mogu da probaju tradicionalno vojvođansko jelo nasuvo s krompirom, štrudle, krofne, domaće supe. Matići sami proizvode živinu – kokoške i morke koje su na jelovniku salaša, a prave i domaće sokove od ruže, nane i zove. Sarađuju sa Udruženjem organskih proizvođača, od kojih nabavljaju deo potrebnih namirnica, a meso i još neke proizvode uzimaju lokalno od malih, proverenih proizvođača.

– Imamo četiri sobe za smeštaj gostiju, koje su opremljene tradicionalnim nameštajem, ali nude komfor prilagođen savremenom gostu. Oni koji se odluče da prenoće kod nas oduševe se kad vide da su jastuci i jorgani perjani, priča Nataša i kaže da gosti iz inostranstva najčešće ostaju da noće, dok domaći uglavnom na salašu organizuju proslave i druženja.

I na ovom salašu postoji takozvani adrenalin park i mini zoo-vrt na kojem posetioci mogu da vide ponije, zečeve, živinu, pse, mačke, papagaje. Odnedavno ovde je i jedno lane koje će, kako kaže Nataša, tu i ostati.

Koliko god bili vezani za prošlost i tradiciju, salaši  moraju da drže korak i sa modernim tehnologijama, pre svega kada je oglašavanje u pitanju. Nekada se reklama prenosila od usta do usta, što je i danas moćan marketinški alat. Međutim, internet je postao nezamenljiv za reklamiranje. Tako većina salaša ima svoju internet prezentaciju, naloge na društvenim mrežama i sajtovima koji se bave turističkom ponudom. Salašarska ponuda, koja obuhvata boravak u zdravom, tradicionalnom okruženju i lokalno proizvedenu hranu, upravo je ono što savremen gost sve više traži. Dodatni plus je ako hrana ima organski predznak.

Izvesno je da salašarski turizam  na teritoriji Novog Sada dobija sve veći značaj. Sve više salaša otvara vrata za goste, mada, i to se mora reći, neki od njih sem imena salaš i lokacije imaju malo toga zajedničkog sa ovim nazivom. Reč je o modernim, luksuznim građevinama namenjenim određenom tipu gostiju. Vlasnici salaša su složni u oceni da je dobro da ih bude više i da jedni drugima nisu konkurencija. Od razvoja ovakvog vida turizma koristi imaju i lokalni poljoprivredni proizvođači, ali i sami gosti. Novosađani, na primer, imaju običaj da slobodno vreme porodično provode na nekom od salaša. Time čine dobro zdravlju svojih najmilijih, ali i dobijaju vreme koje kvalitetno provode upućeni jedni na druge. A toga je u gradu sve manje.

 

Tekst i foto: Aleksandra Milić

 

Projekat "Značaj salašarskog turizma za razvoj turističke ponude Novog Sada" sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je  dodelio sredstva.

 

15. OKTOBAR 2021.