* Potrebno je razvijati prateće sisteme koji podstiču  internet prodaju, kao što su dostava i transport, specifična pakovanja i uslovi plaćanja, i reklamiranje
 
Krajem marta i početkom aprila prošle godine, u cilju sprečavanja širenja opakog virusa korona, pošasti koja je zahvatila ceo svet, Vlada Republike Srbije donela je niz mera među kojima su bile i  ograničavanje kretanja ljudi i zatvaranje zelenih pijaca, što je najviše pogodilo poljoprivredne proizvođače, posebno one male. Bio je to period godine kada je počelo da pristiže sveže povrće i rano voće, koje mali proizvođači uglavnom plasiraju na zelenim pijacama. Njihovim zatvaranjem praktično su ostali bez tržišta. 
Da bi im se donekle pomoglo, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je početkom aprila pokrenulo Platformu e-pijaca. Ideja je bila da omoguće pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje on-lajn prezentacije, kako bi predstavili svoje proizvode i da bi njihova ponuda bila lako dostupna za potrošače. Za vrlo kratko vreme registrovan je značajan broj poljoprivrednih gazdinstava koji su na prodaju nudili različite proizvode, počev od svežeg povrća i voća, preko  žive stoke do prerađevina. 
Osim Ministarstva poljoprivrede, slične platforme pokrenuli su pojedinci i mnoga udruženja sa zajedničkim ciljem da se omogući poljoprivrednim proizvođačima, kojima su praktično bili odsečeni svi dotadašnji kanali prodaje, da dođu do kupca.
Slobodan Milojević iz Kuzmina je na portalu e-pijace Ministarstva oglasio prodaju jagnjadi. Niko mu se, kaže, nije javio niti je ijedno grlo prodao na taj način. Ipak, kaže da je e-pijaca  dobro zamišljena, ali problem je što nema kupaca. 
– Tu i tamo pojavljuju se male pečenjare, a veliki otkupljivači,  industrijske klanice nisu zainteresovane za otkup stoke od poljoprivrednika, jer one imaju svoje farme, počev od priplodnog materijala do tova, objašnjava Milojević, koji se stočarstvom bavi oko 35 godina, pamti bolje i lošije periode, ali prošla godina je po njegovom iskustvu  za stočare bila pogubna.
 
Dostava putem pošte se ne isplati
 
Prodaja putem interneta nije strana Nikoli Gajiću iz Krupnja koji se bavi plasteničkom proizvodnjom cveća i rasadom povrća, proizvodi malč i gaji bukovače. On se takođe registrovao na portalu e-pijace Ministarstva, ali je svoje proizvode nudio i putem drugih sličnih sajtova. Prodaja na ovaj način, kako kaže,  veoma je mala, u njegovom slučaju svega pet odsto od ukupno ostvarene. Razloga za to ima više, pre svega zavisi od vrste proizvoda i načina distribucije. Gajić se opredelio za dostavu putem pošte i to se, kaže, nikako ne isplati zbog velikih poštanskih troškova, naročito kada je u pitanju malč. Za jednu vreću malča, koji košta oko 600 dinara, plaća se poštarina od 800 do 1.000 dinara, i to u startu odbija kupca. Putem pošte uglavnom dostavlja cveće stalnim kupcima, ali i to su male količine. Dobar deo proizvoda prodaje na kućnom pragu, ili na pijacama udaljenim najviše 40 km do 50 km od mesta stanovanja. 
Proizvođač jagoda u plasteniku i ispod tunela Milorad Tančić iz Badovinaca je takođe pokušao da ostvari prodaju svojih proizvoda putem e-pijace ali, kako kaže, osim nekoliko poziva potencijalnih kupaca nijedan posao nije realizovan. Problem je u količini robe koja se traži i vrsti proizvoda koji se nude.
– Plodovi jagode su veoma osetljivi i u vrlo kratkom vremenskom roku moraju da se isporuče. Ako ujutro naberem, na primer, 400 kilograma jagoda, moram da ih isporučim kupcima u roku od 10 sati. Ako kupci u proseku naručuju po 20 kilograma plodova, potrebno je da imam 20 kupaca i da na 20 adresa dopremim jagodu, što nije jednostavno. Osim toga, potrebno mi je adekvatno vozilo, neka vrsta hladnjače da bi se svežina plodova duže očuvala. Jagoda mora istog dana da se isporuči, ne sme da prenoći jer su gubici značajni. Na 300 kilograma svežih plodova kalo je 20 kilograma. Ako je cena jagode 300 dinara po kilogramu, gubi se 6.000 dinara, u 10 branja to je 60.000 dinara – čist gubitak, objašnjava Tančić, koji je, srećom, sav prošlogodišnji rod prodao dugogodišnjem kupcu.
A kada je u pitanju ren, veli da je trenutno mala potražnja, a s obzirom na količine koje nudi, ne može da bude konkurentan na tržištu. Ali kada bi se udružilo više proizvođača i ponudilo veće količine, sigurno bi lakše došli do kupca. 
 
E-pijaca svojevrsni marketing za proizvođače
 
Poljoprivredno gazdinstvo Đorđević iz Zaječara, čiji je glavni proizvod višnja koju prodaju u svežem stanju, oglasilo je na portalu e-pijace prodaju rakije od dunje i šljive. Cilj im je prevashodno bio da za njihovo gazdinstvo i rakiju saznaju i potrošači van Zaječara, gde imaju stalne kupce.  
– Naša proizvodnja nije velika, do 150 litara dunje i oko 200 litara šljivove rakije. Nemamo registrovanu destileriju, pa ne očekujemo ni veće kupce. Zato nam je uvek značajno da se pojavi novi kupac koji želi da proba našu rakiju, uzme od dva do pet litara, pa ako mu se dopadne, postaće stalna mušterija, objašnjava Dalibor Đorđević, i napominje da je e-pijaca  svojevrsni marketing za proizvođače, pa je veoma važno kako će se oni predstaviti na portalu da bi privukli pažnju i zainteresovali potencijalne kupce da ih potraže.
 
Organska hrana najviše tražena
 
Proizvođači organske hrane su, čini se, najdalje odmakli kada se radi o internet prodaji. Nada Letić, organski proizvođač iz Čeneja i predsednica Udruženja "Organski sad – Novi Sad", kaže da njihovi članovi za promociju i prodaju svojih proizvoda, osim e-pijace Ministarstva, koriste i dva slična portala. Osim toga, Udruženje je pokrenulo i svoj sajt pri kojem će biti i e-prodaja.
– Svih 20 članova Udruženja imaće svoj nalog kojeg će samostalno ažurirati. Tako će moći da menjaju listu proizvoda u zavisnosti od sezone, odnosno od toga šta imaju u ponudi, kao i cene, objašnjava Nada Letić. 
Kod internet prodaje veoma je važan i način dostave. Robu može distribuirati sam proizvođač na adresu kupca, ili na lokalitet u blizini mesta stanovanja više kupaca, putem pošte, a ima i onih koji dolaze na kućni prag proizvođača. Svaki od ovih načina ima svoje prednosti i mane i pre svega zavisi od zahteva kupaca. Ono što je bitno za ovaj način prodaje jeste da proizvođač ima više proizvoda u ponudi i da  korpa, odnosno iznos robe koju kupac naruči bude od 1.000 do 1.500 dinara.
– Ne može se očekivati da kupac, na primer, želi samo dve veze rotkvica i zahteva da mu se dostave na kućnu adresu, kaže Letić, ističući da u nekim zemljama postoji utvrđen minimalni iznos koji kupac mora da plati da bi dobio proizvode, a sadržaj korpe zavisi od sezone i proizvoda s kojim gazdinstvo raspolaže.
Naravno, mi smo još uvek daleko od toga i naši kupci, bez obzira na to da li se radi o organskoj ili konvencionalnoj proizvodnji, žele da uživo, na tezgi, vide proizvod i da imaju mogućnost da biraju.
Ipak, koliko god se činilo da je sporo, internet i različite digitalne platforme postaju mesto trgovanja poljoprivrednim proizvodima s poljoprivrednih gazdinstava. Istina,  još mnogo toga treba da se uradi, ne samo u tehničkom pogledu, nego i na edukaciji proizvođača, pa i potrošača, kao i sticanju međusobnog poverenja kako bi ovaj način prodaje zaživeo, jer e-pijace su budućnost.
Julkica  Crnobarac
 
STVARA SE INTERNET TRŽNICA SRBIJE
 
Ministarstvo poljoprivrede radi na unapređenju portala e-pijace i na stvaranju "interaktivne tržnice Srbije", u okviru koje će ponuda svih registrovanih proizvođača biti predstavljena na još bolji i napredniji način, sa slikama, količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću. Postojaće, kako je rečeno u izjavi za Tanjug, i mogućnost "osvežavanja" ponude, organizovanja popusta i specijalnih ponuda, a sve u cilju podsticanja veće tražnje i trgovine u internet prostoru.
Kako navode u Ministarstvu, u planu je i razvijanje posebne mogućnosti pretrage i pregleda za male distributivne lance, koji su najveći kupci i distributivni kanal za plasman poljoprivrednih proizvoda malih gazdinstava i proizvođača. Na taj način bi se, na primer, objašnjavaju, jednom lancu prodavnica iz Kragujevca omogućilo da sagleda kompletnu ponudu određene vrste voća ili povrća ili nekog drugog proizvoda na prostoru Leskovca, ili nekog drugog grada. To znači da bi jednostavnom pretragom dobili informaciju koliko u selima u okolini Leskovca ima proizvođača krastavaca ili paradajza, ili pečuraka, kao i mogućnost da nabave određene količine.
 
Projekat "COVID-19 – nova iskustva u poljoprivredi" je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
5. FEBRUAR 2021.