* Savetodavci su putem telefona, vajbera, elektronske pošte, fejsbuka i drugih dostupnih digitalnih alata pomagali poljoprivrednicima da reše konkretne probleme, razreše dileme i nedoumice
 
Kada je početkom prošle godine postalo jasno da se ceo svet suočava sa pandemijom Covid-19, opakim virusom o kojem se malo znalo, sve države su počele da sprovode stroge mere zaštite, ne bi li se ova pošast zaustavila. Veoma oštre mere preduzela je i Srbija u martu i aprilu, koje su, osim obaveznog nošenja maski, držanja propisane distance, zabrane okupljanja većih grupa ljudi, obuhvatale i ograničavanje kretanja u pojedinim delovima dana i vikendom. Sve se to odrazilo na rad i poslovanje u svim oblastima privrede, naravno i poljoprivrede čija je sezona bila na samom početku. Nije bilo vremena da se čeka, moralo se ići u susret problemu i rešavati ga na najbolji mogući način. To je i učinjeno uz veliku podršku digitalnih tehnologija.
U Institutu za primenu nauke u poljoprivredi (IPN), pod čijim okriljem su PSSS Srbije i koji je, između ostalog, zadužen za obuku i usavršavanje savetodavaca, doneli su odluku da u skladu sa savremenim tehnologijama pokrenu učenje na daljinu.
– Uspeli smo da, koristeći digitalne platforme i Jutjub kanal realizujemo različite edukativne programe, omogućimo da predavanja budu interaktivna, odnosno da se uspostavi direktna komunikacija između predavača i polaznika, kaže dr Nataša Tolimir, rukovodilac programa edukacije savetodavaca u Institutu za primenu nauke u poljoprivredi, i  ističe da su procedure obaveznog testiranja učesnika takođe bile realizovane preko on-lajn platforme. 
Dr Tolimir kaže da je od 16 modula i dve radionice, koliko je ukupno održano u 2020, čak 14 edukacija realizovano on-lajn. Sve što je urađeno  postavljeno je na portal PSSS Srbije i ti programi su dostupni kako savetodavcima tako i poljoprivrednim proizvođačima. Takođe i svi linkovi preko Jutjub kanala su i dalje aktivni.
Osim redovnog programa IPN je organizovao i dve dodatne edukacije koje su se odnosile na poslovanje i funkcionisanje savetodavnog rada u uslovima pandemije. To su "Način, uslovi i organizacija rada u sektoru proizvodnje hrane u nametnutim okolnostima usled pojave virusa Covid-19", koji je realizovan s Američkom agencijom za međunarodni razvoj i "Efektivna razmena znanja: ključ jačanja preduzetništva u sektoru poljoprivrede", u saradnji s Kraljevinom Holandijom.
I PSSS su u svom radu koristile digitalne alate. Savetodavci su putem telefona, vajbera, fejsbuka pomagali poljoprivrednicima da reše konkretne probleme, razreše dileme i nedoumice. Goran Pavlović, direktor PSSS "Smedrevo", službe koja prednjači po rezultatima rada ostvarenim u uslovima pandemije, kaže da su ovakvi načini komunikacije primenjivani i ranije, ali da je Covid-19 samo pospešio i ubrzao korišćenje digitalnih alata. 
– Najčešće su nam se obraćali putem telefona, a najviše pitanja se odnosilo na to kako da dođu do dozvole za kretanje u vreme policijskog časa. Tu smo im maksimalno izlazili u susret i umesto njih podnosili zahteve. Vajber je uglavnom korišćen za slanje fotografija, a fejsbuk grupu, koju smo pokrenuli na lokalnom nivou u cilju povezivanja proizvođača i lakšeg plasmana proizvoda, prvenstveno su koristili povrtari, a delimično i voćari, objašnjava Goran Pavlović, uz napomenu da su i svi ostali poslovi koji su u delokrugu rada  PSSS obavljeni na vreme i kvalitetno, a to se odnosi na uzimanje uzoraka zemljišta za ispitivanje kvaliteta plodnosti, organizovanje takozvanih zimskih škola za proizvođače i drugo.
Slično se radilo i u PSSS "Beograd". Milica Janković, direktor ove službe, kaže da je najvažnije bilo sačuvati zdravlje zaposlenih i poljoprivrednika, a pri tom im ne uskratiti potrebnu pomoć. Taj balans postignut je, između ostalog,  korišćenjem  IT tehnologije i raspoloživih uređaja, kao i društvenih mreža.
– Najviše zahteva za pomoć odnosilo se na prikupljanje potrebne dokumentacije za podnošenje zahteva za ostavrivanje prava na podsticaje i subvencije, kao i učestvovanje na konkursima. Naravno mi smo im u tome svesrdno pomagali, kaže Milica Janković, uz isticanje da je zadatak savetodavaca da prenesu znanje, a poljoprivrednika da omoguće da se to znanje praktično primeni, uz uzajamno poštovanje, podršku i saradnju.
PSS Vojvodine su takođe svoj rad prilagodile novonastaloj situaciji. Održano je više radionica koje su okupljale manji broj polaznika nego velikih tematskih skupova s velikim brojem učesnika.  
– Savetodavci su koristili različite načine da dopru do poljoprivrednika, da im izađu u susret i pomognu svojim savetima. Osim imejla, mobilnih telefona, vajbera, vocapa, društvenih mreža preporuke su objavljivane i na našem zvaničnom portalu, objašnjava Julkica Simić, šef Odseka za PSS AP Vojvodine i najavljuje da će se u narednom periodu organizovati radionice o tome kako se ponašati u kriznim situacijama, da se pripreme brošure o tim temama, kratki klipovi koji će biti objavljeni na sajtu ili Jutjub kanalu, kao i na edukaciji poljoprivrednika da koriste prednosti digitalnih alata.
Vladimir Sabadoš, direktor PSS "Sombor", službe koja je možda najviše odmakla u korišćenju digitalne tehnologije na području Vojvodine, ima i svoj sajt, kaže da se ne sme zaboraviti da veliki broj poljoprivrednika ne barata digitalnim alatima. Zato su u ovoj službi sva predavanja koja su održana u prva tri meseca 2020. postavljena na sajt, ali i odštampana, kao i rezultati ogleda i fizički dostavljeni poljoprivrednim gazdinstvima. Direktor Sabadoš napominje da će se i dalje raditi na razvoju digitalnih platformi, ali da neposredni kontakt savetodavca i poljoprivrednog proizvođača ne može u potpunosti da zameni nijedna digitalna platforma.
Sa ovom ocenom slaže se i proizvođač Radomir Ranković iz Malog Orašja kod Smedereva, koji se bavi voćarstvom, gajenjem trešnje, breskve i šljive. On je i ranije, kaže, koristio vajber u komunikaciji sa savetodavcima, tako što je slikao voćnjak i na osnovu fotografije tražio savet koji se uglavnom odnosi na zaštitu voćaka i prihranu. Ipak, kako kaže, fotografija ne može u potpunosti da zameni izlazak savetodavca na teren, čije oštro oko vidi i ono što ne prikazuje detalj na fotografiji.
Julkica Crnobarac  
 
PRVI DIGITALNI SAJAM POLJOPRIVREDE
 
Tradicionalni Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu je prošle godine prvi put održan u on-lajn izdanju. Sajam je trajao od 14. do 23. decembra, a okupio je više od 200 izlagača iz osam država. Održano je 48 konferencija, promocija i prezentacija, 312 B2B sastanaka. Bilo je 73.000 posetilaca, zabeleženo više od 370.000 pregleda stranica. Po završetku sajma platforma Expoonline za promociju i prezentaciju agrara otvorena je do 14. marta. 
Među učesnicima ovog sajma je i Vladimir Pavlović iz Lapova koji je sajamskoj publici predstavio svoja grla ovaca rase virtemberg.
Ovo mu je, kaže, prvo pojavljivanje na Novosadskom sajmu, pa ne može da uporedi sa ranijim izložbama, koje su bile organizovane uživo. Prvih desetak dana od otvaranja Sajma javljali su mu se ljudi koji su pogledali njegovu izložbu, ali nije bilo pravih kupaca. Ipak, kako kaže, zadovoljan je što se pojavio na ovoj prestižnoj manifestaciji, jer je to za njega dobar marketing, s obzirom na to da je svoja grla do sada izlagao samo na Šumadijskom sajmu u Kragujevcu.
Bogdan Crnojački iz kompanije "Kite" DOO, koja je u nagradnoj igri sajma darovala John Deere traktorsku kosilicu, kaže da su se svojski potrudili da se na ovom prvom on-lajn novosadskom sajmu  predstave u najboljem svetlu iako je tehnika koju nude dobro poznata poljoprivrednicima u Srbiji. Prikazali su celokupan prodajni program, a bilo je i više desetina akcijskih ponuda. Rezultati koje su ostvarili su zadovoljavajući, ali ipak, kako ocenjuje Crnojački, virtuelni sajmovi su samo svojevrsna podrška klasičnim sajamskim manifestacijama koje su još uvek neprevaziđene.
 
I NADMETANjE ZA ZAKUP POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA ELEKTRONSKI
 
Kako bi se pojednostavio proces zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i ujedno ispoštovale sve epidemiološke mere propisane zbog pandemije virusa Covid-19, Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je internet aplikaciju "Digitalno javno nadmetanje". Ova aplikacija je potpuno besplatna i dostupna svima. Može se koristiti kako na računarima tako i pametnim mobilnim telefonima. Izradom veb-aplikacije za učestvovanje u nadmetanju za zakup zemljišta u državnoj svojini i njenim korišćenjem stvorili su se uslovi da učesnici na licitacijama svu potrebnu dokumentaciju mogu da dostave elektronski, a takođe izbegnuta je mogućnost stvaranja sukoba između učesnika u procesu nadmetanja, što je u mnogim mestima ranije, nažalost, bila učestala pojava. 
Korišćenje aplikacije je jednostavno. Da bi korisnik učestvovao na nadmetanju za zakup, nakon registracije potrebno je da prilikom prve prijave popuni obrazac sa ličnim podacima: ime, prezime, matični broj, broj poljoprivrednog gazdinstva, adresa i mesto prebivališta i broj telefona. Treba popuniti sve tražene podatke. Nakon prijave korisnik može videti sve aktuelne oglase za davanje u zakup zemljišta u državnoj svojini, kao i podatke o rokovima prijave, krugu nadmetanja i datumu objave rezultata nadmetanja, odnosno objavljivanja rang-liste. U slučaju da prilikom prijavljivanja na nadmetanje nastane greška odnosno ako korisnik ponudi nižu cenu od početne ili ne priloži svu potrebnu dokumentaciju, dobija upozorenje i njegova prijava neće biti poslata dok ne ispravi ove nepravilnosti. U svakom trenutku u odeljku Rang-liste u aplikaciji može da pogleda ishod nadmetanja za koje je zainteresovan. 
Iako su za korišćenje ove veb-aplikacije data detaljna uputstva na sajtu Uprave za zemljište Ministarstva poljoprivrede, koja su vrlo jasna, među poljoprivrednicima – korisnicima postoji bojazan da neće svi moći da se snađu. 
– Sada su prijave za nadmetanje elektronske i nema više "klasičnih" licitacija. Svi dokumenti koji su se ranije nosili za prijavu na nadmetanje sada se šalju elektronski. Iako je to jednostavnije, plašim se da neće moći svi poljoprivrednici, posebno starija domaćinstva da isprate elektronsko nadmetanje. Ipak, po informacijama iz Uprave, odziv korisnika aplikacije je bio fantastičan, kaže predsednik Upravnog odbora Kluba 100P plus Vojislav Malešev i dodaje da među onima koji se nadmeću postoji i  sumnjičavost u popuno fer nadmetanje, jer neko može ranije, pre isteka roka za prijavu, da otvori dotad dostavljene ponude. 
M. A.
 
Пројекат "COVID-19 – нова искуства у пољопривреди" је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органак који је доделио средства.
 
19. ФЕБРУАР 2021.