Selo Utrine nalazi se nedaleko od Ade i naseljeno je mađarskim stanovništvom. Za selo je karakteristično to što je nastalo tako što su se salašarske porodice s obližnjih salaša preselile i formirale naselje. Oni su sa sobom, pored mađarskog jezika i običaja, doneli i dah i običaje salašarskog života, koji su do dan danas sačuvani. Meštani Utrina ponose se svojim nošnjama, pesmama, igrama, kuhinjom i običajima koji prate sve važne datume u životu sela i pojedinaca. Bogatu baštinu  čuvaju tri udruženja u selu, koja aktivno rade i okupljaju sve stanovnike, od najmlađih do najstarijih. Očuvanjem kulturnog nasleđa bavi se Društvo "Neven", tradiciju ručnog rada čuva Društvo žena "Dan i noć", a u svim aktivnostima u selu redovno učestvuju ili ih iniciraju članovi Udurženja penzionera "Poljska ševa".

KD "Neven" osnovano je 2001. godine s idejom da se meštani, bez obzira na godine, okupe i druže, kao i da stari mlađima prenesu znanja i veštine povezane s tradicijom.

- Imamo dečji hor, koji okuplja decu od prvog razreda osnovne do prvog razreda srednje škole, pevačku grupu u kojoj su devojčice i mešoviti hor.  Svi oni neguju tradicionalnu muziku i najčešće akapela pevanje starih vojvođanskih pesama. U okviru Društva radi i dečje pozorište, koje u svojim predstavama obrađuje priče i motive iz života predaka, kaže Roža Nađ, predsednica Udruženja "Neven", i napominje da, osim što održavaju priredbe u svom prostoru, koji je velik i lepo opremljen, često gostuju i u drugim vojvođanskim mestima, ali i u Mađarsskoj.

Članovi "Nevena" nastupaju obučeni u tradicionalne nošnje. Obeležje nošnje za žene, koja se sastoji od podsuknji, kojih ima nekoliko, kecelje, košulje i marame, jeste da su svi njeni delovi sličnog kolorita. Devojke nose nošnju življih boja, bez marame, dok udate žene imaju tamnije odevne predmete i obavezno maramu na glavi.

Nošnje za članice Udruženja šije Klementina Kalmar, unuka aktivne članice Eržebet Jaramazov. Ova mlada žena se nakon udaje odselila iz Utrina u obližnje Bačko Petrovo Selo, ali je sačuvala ljubav prema folkloru  i Udruženju, čiji je član nekada bila i sama. Sada dva puta sedmično dolazi da kao koreograf obučava decu tradicionalnim pesmama i igrama.

Članice Društva "Dan i noć" uglavnom se bave ručnim radom i trude se da onome što znaju nauče mlade.

- Uglavnom radimo vez s tradicionalnim šarama. Čest motiv je cveće - lale, ljubičice, suncokret, jorgovan, dan i noć... Nas nekoliko ima i tkačke razboje, pa tkamo kod kuće, ali mladi, nažalost, nisu baš zainteresovani za ovaj posao, kaže Roža Gere, predsednica Udruženja "Dan i noć", i napominje da su članovi ovog društva učestvovali na etno-kampu u Bajši. 

"Poljska ševa" okuplja penzionere iz Utrina. Glavne aktivnosti su organizovanje putovanja, učestvovanje u aktivnostima Doma za stare u Molu, organizovanje proslava za državne i verske praznike i slično. Članovi žele i da u svojim prostorijama organizuju neku proizvodnju.

- Želimo da zajednički spremamo ajvar i pekmez. Pekmez ćemo praviti od šljiva na tradicionalan način, kuvanjem na dvorištu. Planiramo da u ovaj posao uključimo i decu iz 7. i 8. razreda osnovne škole. Oni će učestvovati u svim segmentima posla, od branja šljiva, pranja i čišćenja plodova, cepanja pa do kuvanja  i pakovanja, priča Imre Bala, predsednik Udruženja, koji smatra da će deca tako usvojiti osnove tradicionalnog kulinarstva.

Salašarski duh mesta ogleda se najviše u hrani, koju čine jednostavna tradiconalna jela, poput sarme, parikaša, domaćih lepinja s kajmakom ili mašću, koja se posipa mlevenom sušenom paprikom. Paprikaš se tradicionalno pravi od petla, a supa, koja je obavezna za nedeljni ručak, najčešće je kokošija ili morčija. Knedle za supu prave se od xigerice. Glavno jelo za nedeljni ručak pravi se od mesa iz supe koje se uvalja u brašno i jaja i peče na masti.

 U ovom selu su dosta zastupljena i jela od pataka, morki i gusaka, koje još uvek gaji dosta porodica u selu. Nekada je na trpezi obavezno bila i golubija supa, ali se golubovi više ne gaje, pa je ovo jelo potisnuto s jelovnika.

Različiti običaji povezani su  s važnim događajima u životu meštana. Iako su mnogi već prevaziđeni zbog modernijeg načina života, stanovnici ovog sela se trude da ih sačuvaju kao svojevrsno svedočanstvo života kakav je nekada bio. Jedan od najstarijih očuvanih običaja odnosi se na kosidbu hlebnog žita, koje se nekada ručno skidalo sa polja, a zatim se na vršalici zrno odvajalo od slame. Organizuje se poslednje sedmice u julu,  kada se u čast novog hleba prave kruna od pšenice i pogača. Kruna i pogača se nalaze na čelu kolone koja prolazi selom, a u kojoj su mlade devojke u nošnji. Novi hleb se odnosi u crkvu gde se osveti. Nakon službe u crkvi, nastupa veselje uz narodne pesme i igre. Tog dana se za ručak na otvorenom kuva kokošiji paprikaš. Kuvari zauzimaju svoje pozicije još u 9 časova izjutra, a lane je, na primer, čak 46 ekipa kuvalo ovaj specijalitet kako bi nahranili brojne goste koji su za ovu prilku  došli u selo.

Berba kukuruza je, takođe, zauzimala važno mesto u životu žitelja, pa se organizuje i proslava u čast ovog važnog posla. Berba kukuruza na tradicionalan način organizuje se poslednje nedelje u septembru. Ekipe se najpre okupljaju na zajedničkom doručku na kojem se jede hleb namazan mašću, posut paprikom i luk. Okupljanje je propraćeno kulturnim programom.

Nakon toga počinje berba, koja je simbolična i odvija se na manjoj parceli. Učesnici ove manifestacije najpre ručno beru klipove i ubacuju u kola, zatim seku kukuruzovinu i vezuju je u snopove od kojih prave kupe. Ubrane klipove  nakon toga ubacuju u čardak u dvorištu domaćina na čijoj njivi je organizovana berba.

 U okviru ove manifestacije organizuje se i takmičenje u ubacivanju klipova kukuruza u korpu, a sve se završava ručkom,  koji se obavezno sastoji od pasulja s kobasicom,  ovčijeg paprikaša i bundevare. 

Čuvaju se i običaji povezani sa veseljem. Tako, na primer, kada se organizuje svadba, obavezno se pravi svadbeni kolač koji ima rupu u sredini, u koju se umeće flaša s vinom. Ovaj kolač se lomi i zajedno s vinom ispred crkve daje ljudima koji su došli na venčanje.

Ono što je posebno važno jeste zainteresovanost najmlađih da učestvuju i nauče sve običaje predaka. Oni, kako kažu meštani, zajedno sa svojim roditeljima, bakama i dedama učestvuju u branju kukuruza,  žetvenim svečanostima, radu pozorišnih, pevačkih i folklornih sekcija. To daje nadu da će običaje meštana Utrine čuvati i generacije koje dolaze.

 

 

 

 

 

15. NOVEMBAR 2019.