Područje opštine Ruma obuhvata 43.943 hektara obradivih površina, što čini 74 odsto teritorije opštine. Zemlja je bogata i plodna, pa se poljoprivrednici uglavnom bave ratarstvom, povrtarstvom, voćarstvom i vinogradarstvom. Prema zvaničnim podacima popisa poljoprivrede iz 2012, na ovom području 5.425 gazdinstava koristi poljoprivredno zemljište, bilo kao oranice ili bašte, a 486 gazdinstava specijalizovano je za tov svinja.

Palika Fencaroš iz Platičeva punih   25 godina intenzivno se bavi svinjarstvom. Sve je počelo kad je ova porodica  kompenzacijom dobila 32  grla s hrtkovačke farme "Polet". Kako su životinje bile telesne mase od 70 kilograma, nisu mogli da ih prodaju pa su se odlučili za tov. Od tada su broj grla povećali na 52 krmače, jer nije bilo kapaciteta za više. Kada su 2004. napravili novi objekat, u njega su smestili dvostruko više, 100 krmača.

Palika obrađuje i 100 hektara zemlje. U njegovom vlasništvu je 55, a 45 hektara je u zakupu. Na toj površini gaji kukuruz, soju, ječam, pšenicu, a sve je nemenjeno za ishranu stoke. Zdravlju životinja se posvećuje posebna pažnja. Veterinarski tehničar ih obilazi svako jutro i sprovodi neophodne mere nege i preventive. 

Nov objekat ispunjava sve zahteve savremenog uzgoja. Čine ga prasilište,  prostor za odgoj, tovilište, čekalište, odnosno fizički razdvojeni prostori za sve faze proizvodnje. 

- U objektu bude i 1.000 svinja, jer se krmače prase po grupama. Program uzgoja obuhvata sedam grupa prasenja, kaže Palika Fencaroš.

U ovoj proizvodnji i količina i kvalitet vode su veoma značajni.   Za napajanje životinja i pranje objekata Palika koristi vodu iz vodovoda. Posle svakog zalučivanja krmača pere se cela prostorija, a kad se oprase, sve četiri prostorije se isprazne, operu i dezinfikuju. Preostale prostorije se peru na po tri  meseca tokom godine. Na podovima su rešetke, tako da izmet ide direktno u kade, pa u septičku jamu, odakle se izvlači cisternom.

Palika je pre osam godina preko konkursa koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede nabavio cisternu kapaciteta 10.000 litara. To mu mnogo znači, jer su njive udaljene, a i veći je učinak zato što odnosi veću količinu. Wive đubri periodično. Prvi put kad ovrše ječam na strnjiku pre ugarenja, potom posle skidanja pšenice, a zatim posle ubiranja soje. U proleće obavezno ostavlja jednu parcelu da je nađubri što kasnije kako bi kukuruz, umesto u aprilu, posejao u maju.

Ovakav ciklus ižđubravanja je neophodan, jer septička jama ima kapacitet 800 kubnih metara i mora periodično da se prazni.

Palika Fencaroš pokušao je da ovaj problem reši po uzoru na  evropske farmere. Namera je da na njivi napravi lagum, odnosno veliki bazen u koji bi izbacivao osoku, ostavljao da se ocedi i tako dobijao čvrsto đubrivo. To bi mu mnogo značilo, pogotvo u periodu kada su sve njive pod usevima. Tada bi đubrivo tu odstajalo sve dok se ne poskidaju usevi s oranica. Za sada, ovo je samo ideja, koja kod nas još nije zaživela.

Korišćenje vode iz vodovoda za potrebe farme je veoma skupo.  Zato Palika sve više razmišlja o tome da kopa sopstveni  bunar. Ubeđen je da bi to bilo ekonomski isplativije.

I Borislav Cvetinović iz Platičeva je prvenstveno stočar. Poljoprivredu je zavoleo još kao dečak, a i njegov sin Veljko đak je drugog razreda poljoprivredno-prehrambene škole u Rumi. Obrađuje 23 hektara  svoje zemlje, a pet uzima u zakup.  Gaji kukuruz, suncokret, soju, pšenicu i lucerku, obezbeđujući tako hranu  za goveda.

U štali ovog poljoprivrednika smešteno je 70 grla simentalske rase. Trenutno muze 24 krave, steonih junica je 11, a ima i telad. Za dalju reprodukciju ostavlja i mušku i žensku telad.

Na ovoj farmi se dnevno pomuze do 480 litara mleka, koje svaki drugi dan preuzima "Imlek".

Za napajnje goveda Cvetinović koristi vodu iz vodovoda. Preko pumpe voda stiže  do pojilica, tako da životinje stalno imaju na raspolaganju čistu vodu.

U štali postoji sistem za ižđubravanje. Prostirka je slama, koja se svaki dan čisti i menja. Odnosi se na njivu na određeno  mesto gde odstoji dok stajnjak ne sazri. U jesen Cvetinović stajnjak rastura po njivi. Sa ove farme godišnje se obezbedi 60-100 prikolica zgorelog stajnjaka.

Po razbacivanju, stajnjak se zaorava. Ove jeseni Cvetinović još uvek nije duboko zaorao njivu, jer je zemlja suva. Useve ne navodnjava zato što smatra da u ovom ataru to nije isplativo. Za sada neće povećavati kapacitet farme.  Sve više razmišlja o tome da iskopa bunar i tako reši vodosnabdevanje na farmi.

 

 

27. DECEMBAR 2019.