* I proizvođači s područja Utrina kopaju bunare
 
Na području opštine Ada, poljoprivredna proizvodnja se odvija na oko 19. 000 hektara ili na 80 odsto površina. Do vode koja je neophodna za opstanak ove proizvodnje teško se dolazi. Poljoprivrednici su uglavnom primorani da kopaju bunare kako bi usevima i stoci obezbedili neophodnu vodu. 
Tibor Berze iz Utrina, odgajviač goveda tovne rase šarole, imao je sreću kada je kupio salaš 2000. godine, koji se nalazi na Subotičkom putu između Ade i Bačke Topole, što je tu već bio bunar star 35 godina, dubine 85 metara. To mu je umnogome olakšalo bavljenje stočarstvom. Za sada ovaj bunar zadovoljava sve potrebe domaćinstva Berze.
Po dolasku na salaš, Tibor je počeo da se bavi poljoporivredom. Zasnovao je biljnu proizvodnju na sopstvenih šest hektara. Danas, osim svojih, obrađuju još i 100 hektara zemlje, koju je uzeo u zakup. Kukuruz je najzastupljeniji, ali gaji i suncokret, silažni kukuruz, lucerku, pšenicu, raž. Sve ovo je u službi stočarstva, kako bi obezbedio hranu za goveda.
U novim štalskim objektima smešteno je više od 100 grla rase šarole, od kojih su 62 steone junice i 45 krava.
Sve je počelo 2017, kada je uvezao 12 grla ove rase, koja do tada kod nas nije bila zastupljena. Odlučio se za njihov tov zato što je to mesnata rasa, vrlo tražena u svetu, a poreklom je iz Francuske. Prednost ove rase je što bikovi mogu da se utove do 800 kilograma, a mogu da dostignu telesnu masu i preko 1.000 kilograma. Šarole se ubraja u rase koje imaju najveći procenat čistog mesa.
 Među odgajivačima goveda polako raste interesovanje za ovu rasu. Oformljeno je i Udruženje odgajivača goveda tovnih rasa "Kasum" u Utrinama, čiji je glavni cilj promovisanje uzgoja mesnatih goveda. Ovo udruženje, čiji je predsednik Skupštine Tibor Berze, okuplja 50 članova s teritorije Vojvodine. Godišnje uvezu oko 1.200 grla.
Voda iz bunara se koristi prvenstveno za napajanje goveda. Pomoću električne pumpe distribuira se do pojilica, a u slučaju da nema struje, pumpa se pokreće na ručni pogon. 
U štali je po podu rasturena slama, koja se koristi za prostirku. Posle tri meseca, slama se menja i iznosi iz štale na za to određeno mesto. Tamo se ostavi da sazri kako bi se dobio najkvalitetniji stajnjak, koji se rastura po njivi i popravlja sastav i kvalitet zemljištlja. Tibor planira da u blizini farme napravi dva pašnjaka. Wegova goveda su vezana u štali, ali u Mađarskoj i Francuskoj, gde se ova rasa više gaji, životinje se drže na paši. To je i njegova želja da grla budu u slobodnom sistemu uzgoja. 
Hrani ih jednom dnevno, a prednost je što efikasno iskorišćavaju hranu. Junad u tovu, kako kaže Tibor, mogu da ostvare prirast preko dva kilograma dnevno. Uzgaja ih u sistemu "krava-tele". Utovljene životinje prodaje kad dostignu telesnu masu između 300 i 400 kilograma, a cena je 3,3 kilograma  po evru, jer to su grla s pedigreom.
S obzirom na to da je ovo mesnata rasa, za nju postoji interesovanje među proizvođačima. Planira da počne i izvoz ovih goveda.
Na salašu koji je u potpunosti prilagođen potrebama ovakvog uzgoja postoji i malo jezero, koji je pravi dragulj usred vojvođanske ravnice. Za sada ono samo ulepšava salašarski ambijent.
T. Gnip
 
Projekat "Značaj vode za kvalitet života u lokalnoj samoupravi opštine Ada" sufinansiran je iz budžeta opštine Ada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
13. DECEMBAR 2019.