*  Da bi se poljoprivredna proizvodnja nesmetano odvijala, poljoprivrednici su  primorani da kopaju  bunare kako bi usevima i stoci obezbedili vodu
 
Područje opštine Ada obuhvata 22.000 hektara, a poljoprivredna proizvodnja se odvija na oko 19.000 hektara ili 80 odsto površina. Prema zvaničnim podacima iz popisa poljoprivrede iz 2012, na ovom području  1.525 gazdinstava  koristi poljoprivredno zemljište  kao oranice ili za bašte. Da bi se poljoprivredna proizvodnja nesmetano odvijala, poljoprivrednici su  primorani da kopaju  bunare kako bi usevima i stoci obezbedili vodu. 
Adanko Geze je uspešni poljoprivrednik. Sa suprugom Veronom i sinom Gezom živi na salašu koji se nalazi na glavnom putu od Ade prema Utrinama. Salaš je autentičan, s lepo uređenim  enterijerom, smešten na uzvišenju do koga vodi asfaltni put, okružen borovima, pa na prvi pogled izgleda kao  objekat namenjen turizmu. Ali kada se zakorači u dvorište, tu počinje salašarsko carstvo.
Ova porodica bavi se uzgojem podolskih goveda, autohtone rase koja je nekada u Vojvodini bila  veoma rasprostranjena. U prošlosti je vo podolske rase korišćen na njivi kao radna snaga za vuču i obradu zemlje. S vremenom,  kako je proizvodnja postajala savremenija, polako su potiskivani, iako su opstajali i u najekstenzivnijim uslovima, a izuzetno su bili prilagođeni uslovima Panonske ravnice.
Velika ljubav prema životinjama usmerila  je Gezu i Veronu  još pre dve i po decenije da uzgajaju ovu rasu.  Danas imaju 28 grla podolskih goveda, koja su u ograđenom prostoru.  Podolac, kako se popularno naziva, ne ubraja se ni u mesnate ni u mlečne rase. Proizvodnja mleka je vrlo mala, tek tolika da se obezbedi ishrana teleta.  Ipak, Adanko Geza i Verona ih gaje jer  vole ove dobrodušne životinje,  u kojima  uživaju, a poslednjih godina u okviru mera države za podsticanje genetičkih resursa za njihov uzgoj dobijaju subvencije.
Pre pet godina počeli su ozbiljnije da se bave i ovčarstvom. Imaju 50 grla rase il de frans. Ova proizvodnja im nije strana, jer ovce su gajili i ranije,  prestali,  pa ponovo počeli. 
Svu hranu za stoku obezbeđuju u okviru gazdinstva. Obrađuju 200 hektara svoje i još toliko oranica uzimaju u zakup. Najzastupljeniji je kukuruz, ali gaje i pšenicu, suncokret, ječam, soju, sve u sistemu  suvog ratarenja.
Adanko Geza vodu za napajanje stoke obezbeđuje iz sopstvenog bunara dubine 98 metara, koji je iskopan kada je zidan salaš. Kapacitet bunara zadovoljava potrebe ove farme. Preko pumpe voda stiže do automatskih pojilica, tako da životinje stalno na raspolaganju imaju čistu vodu za piće. Regulisan je i sistem za ižđubravanje. Prostirka je slama, koja se redovno dodaje, a kada se iznese van objekta, posle sazrevanja se dobije 30-50 vagona stajnjaka, koji rasturaju  na njive i popravljaju kvalitet zemljišta, obogaćujući ga organskom materijom. Posla na salašu ima puno i od velike pomoći im je i sin Geza, koji je završio srednju poljoprivrednu školu u Kanjiži. Verona se dugo nosila mišlju  da salaš otvori i za posetioce, prvenstveno decu, jer, osim krupne stoke, imaju i patke, guske, kokoške. Deca bi imala šta da vide, a i da nauče o starim rasama koje se na ovom salašu čuvaju od zaborava.
Vladislav Smiljanski je  poljoprivredu zavoleo kao dete i veran joj je već šest decenija. Stočarstvom se intenzivnije bavi poslednjih 15  godina.  Salaš Smiljanskih nalazi se u ataru Sterijinog sela i do njega se stiže tvrdim putem.
Zajedno sa sinom Ivanom, Vladislav obrađuje 30 hektara svojih i 100 hektara oranica koje uzima u zakup. Na toj površini gaji  kukuruz, suncokret, pšenicu, uljanu repicu, odnosno sve ono što može da se koristi za stočnu hranu.
U štali koja je podignuta pre pet godina smešteno je 160 grla goveda. Dominira holštajn-frizijska rasa, ali ima i simentalskih grla. Smiljanski  ostavlja podmladak u stadu. Junad hrani i kada ih utovi, prodaje ih. Trenutno muze  65 krava, a dnevna proivodnja na farmi  iznosi 1.200-1.300 litara mleka. Sve mleko otkupljuje  "Imlek".
I na ovom salašu, baš kao i na drugima s ovog područja, bunar je glavni izvor za snabdevanje vodom. Iskopan je pre 15 godina, a sa dubine od 85 metara  crpi se voda  koja se preko pumpe i cevovoda razvodi po celom salašu.  Životinje se napajaju iz pojilica koje su automatske, pa im je stalno na raspolaganju sveža voda za piće. Voda je neophodna i za održavanje higijene, za pranje izmuzišta,  laktofriza i zato je, kako kaže Vladislav Smiljanski, važno da bude i zdravstveno ispravna.
U štali postoji sistem za ižđubravanje. Prostirka je slama koja se na nekoliko dana unosi i kada dostigne visinu 30 centimetara, iznosi se napolje na prethodno određeno mesto. Kada stajnjak sazri, koristi ga za đubrenje njiva. Na ovoj farmi, kako kaže Smiljanski, godišnje se obezbedi 80-100 prikolica stajnjaka.
Ovaj kapacitet farme i način funkcionisanja se ustalio, tako da Smiljanski neće uvoditi nikakve novine. Ono što je sigurno  i dalje će se truditi da radi onako kako treba,  ne remeteći okolinu i ne narušavajući   životnu sredinu.
Tamara Gnip
 
Projekat "Značaj vode za kvalitet života u lokalnoj samoupravi opštine Ada" sufinansiran je iz budžeta opštine Ada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
29. NOVEMBAR 2019.