*  U planu izgradnja trajnog prečistača ili fabrike vode
 
Opština Ada pripada Severnobanatskom okrugu, a geografski je smeštena u središnjem delu istočne Bačke, na desnoj obali reke Tise. Osim gradskog naselja Ada, u njenom sastavu su i naselja Mol, Utrine, Obornjača i Sterijino.
Građanima opštine Ada JKP "Standard" pruža sve vrste komunalnih usluga. Milan Popov, direktor ovog preduzeća, kaže da to obuhvata ne samo snabdevanje vodom za piće i odvođenje kanalizacionih voda već i održavanje čistoće na površinama javne namene, zatim održavanje zelenila, puteva, ulica i pijaca, kao i javno snabdevanje i distribuciju gasa.
 
Nova mreža
 
Do devedesetih godina prošlog veka, kada je uspostavljen centralni vodovod, u Adi je vodosnabdevanje bilo po principu mikrovodovoda. Nekoliko ulica, kuća ili deo naselja bili su povezani na jedan bunar, koji su žitelji izbušili samoinicijativno, napravili svoju mrežu i tako se snabdevali vodom. S formiranjem JKP za žitelje Ade i Mola počinje nov način snabdevanja vodom. Izgrađen je deo nove mreže, izbušeni su novi bunari, a preuzet je  i deo mreže od mikrovodovoda tamo gde su žitelji želeli da se priključe.
Milan Popov kaže da je za dobro snabdevanje važna količina vode, a izbušeni bunari su bili dovoljnog kapaciteta. Van funkcije su stavljeni bunari koji su se nalazili  u naseljenim mestima, a nisu mogli da zadovolje minimalne zone sanitarne zaštite. Za naseljena mesta Ada  i Mol, gde živi 90 odsto stanovništva opštine,  aktivna su tri bunara, koja predstavljaju jedno vodozahvatno polje između ovih naseljenih mesta s dovoljnim kapacitetom za snabdevanje i stanovništva i industrije. 
 Mesta koja su manje naseljena, a to su Utrina, Obornjača i Sterijino, koja se nalaze u zapadnom delu opštine,  imaju zasebne bunare i vodovodnu mrežu. Od 1. decembra 2018. JKP "Standard" preuzima upravljanje na tim vodovodima od mesnih zajednica.
 - U opštini Ada, kao i u većini opština u Vojvodini, problem predstavlja kvalitet vode. Taj problem je već duže prisutan, ali nije nastao delovanjem ljudskog faktora, niti je posledica industrijskog zagađenja, kao ni nekog drugog sekundarnog i fekalnog zagađenja. U pitanju je sediment iz koga se crpi voda. Praktično je reč o sirovoj vodi, koja po svojim fizičko-hemijskim osobinama ne zadovoljava  norme propisane Pravilnikom o pijaćoj vodi, kaže Milan Popov.
Pravilnikom su  definisane maksimalne dozvoljene vrednosti za mikrobiološke, fizičke, fizičko-hemijske, hemijske i radiološke osobine  vode za piće. Problem  predstavlja prisustvo arsena, čije vrednosti su i do dva-tri puta veće od propisanih na području naseljenih mesta Ada i Mol, dok Utrine, Obornjača i Sterijino nemaju taj problem.
 - Ovaj problem može da se reši izgradnjom centralnog prečistača ili fabrike vode. U izradi je projekat, a procenjuje se da bi njegova vrednost iznosila između 1,5 i dva miliona evra, kaže Milan Popov.
 Opština, nažalost, nema dovoljno sredstava da izdvoji za finansiranje ovog projekta, kao ni JKP, s obzirom na to da je cena vode 40 dinara po kubnom metru. Da bi se ovaj projekat realizovao, neophodna im je finansijska pomoć i podrška državnih organa. Očekuje se da će projekat biti završen do kraja godine, ali će biti potrebno najmanje još dve godine da se ovaj problem reši na teritoriji opštine.
 
Eko-česme
 
Tehnologija prečišćavanja je za sada u praksi testirana izgradnjom dve eko-česme u naseljenim mestima Ada i Mol, koje su u funkciji i sa njih se stanovništvo besplatno snabdeva vodom za piće. Kvalitet vode sa tih česmi je proveren i na tom principu može da se izgradi i veće postrojenje koje bi zadovoljilo potrebe celog ovog područja.
Osim redovnog vodosnabdevanja, postavlja se pitanje kako je rešeno odvođenje otpadnih i atmosferskih voda na teritoriji opštine.
-  Nažalost, ovde je još uvek mešoviti sistem za odvod otpadnih i atmosferskih voda. Deo atmosferskih voda koji se prikuplja u centrima dva najveća naseljena mesta u Molu i Adi direktno se uliva u kanalizaciju. S druge strane, prisutan je problem u funkcionisanju prečistača, kao i kanalizacionoh sistema, jer je on kaskadni, a to znači  da ne ide direktnim padom, već preko  šest crpnih stanica na teritoriji Ade i Mola. Problem je, takođe, i prečistač koji radi po SBR tehnologiji, odnosno zatvorenom sistemu u kome bakterije prečišćavaju otpadne fekalne vode. Plan je da se u budućnosti uradi rekonstrukcija tog sistema  i odvoji atmosferska od fekalnih voda, što bi pomoglo funkcionisanju prečistača, objašnjava naš sagovornik.
Prečišćena fekalna kanalizacija uliva se u Tisu. Prečistač je važan  i za autohtonu rečicu Buxak,  koja izvire između Utrina i Obornjače, a uliva se u Tisu u Adi, kako bi se sačuvala njena autohtona flora.
Na ovom području,  koje obuhvata 22.000 hektara, poljoprivredna proizvodnja se odvija na oko 19.000 hektara ili 80 odsto površina. Da bi se usevi zalivali ili napajala stoka, kopa se dosta bunara, uz dozvolu ovlašćenih institucija.
- JKP, međutim,  nema informacije o tim bunarima, kao ni o količini vode koja se iz njih crpi. Takva neusaglašenost  može da predstavlja potencijalni problem ukoliko  se obavlja kaptiranje onih vodonosnih slojeva iz koji JKP crpi vodu za piće. Kako nema kontrole na koji način se ta voda eksploatiše, prisutna je bojazan da može doći do zagađenja. Pretpostavlja se da  poljoprivrednici baš ne vode dovoljno računa o tome da li se ta voda koristi za navodnjavanje ili za punjenje cisterni koje se koriste u zaštiti bilja, upozorava Milan Popov.
S obzirom na to da je vodovodna mreže dosta stara, i po godinama i po materijalu koji je korišćen, svake godine se rekonstruiše određena dužina. U poslednjih pet-šest godina zamenjena je većina glavnih vodova. Plan je i da se obnove bunari i da se automatizuju, odnosno da se elektronski povežu, kako bi se njima upravljalo iz jednog centra. Ovaj projekat   finansira  JKP iz svojih sredstava.
Milan Popov ističe da je želja da se smanje gubici na mreži. U toku je priprema projekta koji će se realizovati sledeće godine, a odnosi se na podelu mreže na zone na teritoriji naseljenih mesta Ada  i Mol. Odvajaju se manje celine i na njima se prati potrošnja kako bi se preko kompjuterskog modeliranja lakše došlo do podataka o tome gde se javljaju gubici i gde treba reagovati.
Za svaku pohvalu je to što JKP "Standarad" već godinama uspeva da posluje bez bilo kakvih subvencija, ali da bi opstalo i razvijalo se, neophodno je politiku naplate potraživanja dovesti do nivoa koji obezbeđuje održivost preduzeća. 
Tamara Gnip
 
Projekat "Značaj vode za kvalitet života u lokalnoj samoupravi opštine Ada" sufinansiran je iz budžeta opštine Ada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
15. NOVEMBAR 2019.