Osiguranje poljoprivrede je u mnogim državama, a možemo reći i u Srbiji, iako ima veliku društvenu važnost, još uvek u nižoj fazi razvoja, zbog brojnih otvorenih pitanja, kaže u razgovoru za "Poljoprivrednik" prof. dr Nebojša Žarković, dobar poznavalac teorije i prakse u oblasti osiguranja kod nas i u svetu.

l Kao iskusan stručnjak u oblasti osiguranja, kako našim čitaocima možete objasniti značaj osiguranja poljoprivrede i objasniti često korišćenu sintagmu da "osiguranje nije trošak, već investicija"?

Ovi zimski meseci predstavljaju pravo vreme da se govori o važnosti poljoprivrednog osiguranja. Brojni autori su u svojim stručnim, odnosno naučnim istraživanjima isticali potrebu i značaj osiguranja poljoprivrede. Osiguranje se nikako ne može smatrati troškom, premda su takva razmišljanja neretko prisutna među poljoprivrednicima. Ono predstavlja ulaganje u održivost, odnosno razvoj sopstvene proizvodnje. Da bi se takvi stavovi promenili, biće, svakako, neophodno da svi mi koji se na ovaj ili onaj način bavimo osiguranjem još više uložimo trud u porast svesti o neophodnosti osiguranja u privredi, ali i u svakodnevnom životu pojedinaca. Podsetimo, pre Drugog svetskog rata u nas je postojalo obavezno osiguranje biljne proizvodnje od opasnosti grada, što bi i danas moglo služiti kao uzor, kaže prof. dr Žarković.

l Ove godine su uslovi za poljoprivrednu proizvodnju bili prilično nepovoljni. Samo u periodu maj-avgust smenjivale su se prekomerne padavine, olujni vetar i grad, a jesen je bila sušna. Recite nam kako su ovi rizici pokriveni uslovima osiguranja osiguravajućih kuća, odnosno kako ocenjujete ponudu na tržištu osiguranja poljoprivrede u Srbiji sa aspekta osiguranja biljne proizvodnje? 

Zbog klimatskih promena, nepovoljni uslovi za poljoprivrednu proizvodnju u našoj zemlji su sve češći. Uz nepogode koje ste pomenuli, podsetimo se i velikih šteta usled razornih poplava u maju 2014. i u martu 2016. godine, kada su iz državnog buxeta izdvojeni znatni iznosi novca kao pomoć poljoprivredi. Kad je reč o rizicima koji ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju kao što su grad, požar ili udar groma, oni se obuhvataju osiguranjem već desetinama, pa i stotinama godina. S druge strane, postoje rizici koji se mogu smatrati srazmerno novim, a deo njih je već u ponudi domaćih osiguravajućih društava. Tako naši osiguravači već desetak godina obuhvataju opasnost od suše, zapravo od nedovoljne količine padavina u poređenju s višegodišnjim prosekom, budući da na pojavu suše utiče više od 30 činilaca. Ipak, bez obzira na postojanje dosta prostora za poboljšanje i unapređenje, ocenjujem da je ponuda osiguravajućih usluga na tržištu zadovoljavajuća, te da je na osiguravačima od odrede visinu premije koja bi bila prihvatljiva zemljoradnicima. S druge strane, smatram da tražnja za poljoprivrednim polisama sprečava širenje ovih osiguranja u potrebnom obimu, kaže naš sagovornik.

l Kako ocenjujete tržišnu ponudu sa aspekta osiguranja stočarstva, odnosno osiguranja životinja u Srbiji? 

Ponuda za osiguranje životinja naših osiguravača je dobra i ona postoji već niz godina unazad. U pitanju je jedna od najstarijih grana osiguranja kojom se prvenstveno osigurava stoka, ali i neke druge domaće i divlje životinje. Opasnosti koje ih ugrožavaju mogu se svrstati u dve skupine - bolesti i nesrećne slučajeve. Zbog osetnog smanjivanja stočnog fonda, koje traje već nekoliko decenija, osiguravajućim kućama se smanjuje polje osiguranja, odnosno mogućnosti za zaključenje posla. Iz godine u godinu govorimo kako je nedovoljna premija osiguranja biljne proizvodnje. Međutim, ona je prošle godine bila više nego dvostruko veća od premije osiguranja životinja, što samo po sebi dosta govori o stanju u kome je osiguranje životinja u Srbiji, objašnjava prof. dr Nebojša Žarković.

l Poljoprivrednici se često žale na loša iskustva s procenom šteta. Šta je po Vama tu najkorisnije da se uradi kako bi se prevazišlo nepoverenje koje realno postoji?

Od izuzetne je važnosti da u osiguravajućim društvima postoje ujednačena pravila o načinu procene šteta, kako bi i visina isplaćenih naknada bila ujednačena. Procena šteta na usevima i plodovima je vrlo složen i odgovoran postupak. Od procenitelja se traže posebna znanja o botanici, fiziologiji biljaka, biohemijskim i mikrobiološkim procesima, ali i o zaštiti bilja, jer se nekada mehanička oštećenja ne razlikuju od šteta usled bolesti, štetočina ili nestručne primene zaštitnih hemijskih sredstava. Sa stanovišta poverenja osiguranika, blagovremena i pravična nadoknada predstavlja svakako ključni preduslov za uspešno odvijanje posla. Da bi bila nepristrasna, procenu je nužno napraviti u najkraćem mogućem roku. Tačno je da su poljoprivrednici neretko nezadovoljni visinom naknade, što delom može biti pripisano nerazumevanju uslova osiguranja po kojima su zaključili zaštitu. Na prodavcu osiguranja je da te uslove u celini pojasni osiguraniku. Jedno od mogućih rešenja, koje bi pojačalo uzajamno poverenje, jeste primena stranih iskustava po kojima se za procene šteta ne koriste samo usluge procenitelja iz društava za osiguranje već usluge stručnih, nezavisnih preduzeća kojima je procena šteta jedini posao, smatra naš sagovornik.

l Šta je po Vama ključno za razvoj osiguranja poljoprivrede u Srbiji? 

Po mom mišljenju, u ovom trenutku su dva činioca ključna za dalji razvitak poljoprivrednih osiguranja. Prvi je saradnja osiguravača i države. Budući da je jedan od najvažnijih zadataka države obezbeđenje potrebne količine hrane za stanovništvo, njena uloga je nezaobilazna. Uz pomoć za deo premije osiguranja, bilo bi uputno, takođe, razmisliti o nekom od oblika uvođenja obaveznog osiguranja poljoprivrede, za šta već postoje utemeljeni predlozi. Na to nas dodatno upućuju iskustva drugih evropskih zemalja kao što su Grčka ili Kipar. Drugi nezaobilazan činilac koji utiče na razvoj svih grana osiguranja, pa i poljoprivrednih jeste popravljanje opštih privrednih pokazatelja kao što su visina ukupnog domaćeg proizvoda i životni standard stanovništva. Istraživanja su odavno pokazala povezanost njihovog rasta s uvećanjem privrednog značaja osiguranja, zaključuje svoje izlaganje prof. dr Nebojša Žarković.

 

 

 

 

 

27. DECEMBAR 2019.