*  Gazdinstva se snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara
 
Grad Sombor raspolaže sa 100.000 hektara obradivih površina namenjenih prvenstveno za poljoprivrednu proizvodnju. Navodnjavanje useva, koje je faktor visoke i stabilne proizvodnje, još nije dovoljno zastupljeno na ovom području. Retki su primeri imanja na kojima je uspešno rešeno vodosnabdevanje i racionalno korišćenje otpadnih voda. Među njima prednjači kompanija "Agro plus"  iz Svetozara Miletića,  koja je 2006. uspešno privatizovala nekadašnje  poljoprivredno preduzeće "Klas", koje je bilo u stečaju. 
Miloš Komazec, vlasnik kompanije "Agro plus", kaže da, zahvaljujući dobrom planiranju i domaćinskom odnosu,  danas  gazduju sa 600 hektara svojih oranica  i 150 hektara uzetih u zakup, na kojima dominira kukuruz. Navodnjava se 400 hektara, a u  planu je da se povećaju površine pod zalivnim sistemom kako bi imali dve žetve godišnje i obezbedili dovoljno hrane za brojna grla stoke. Stočni fond čini 456 muznih krava,  100 tovnih junadi  i  stado od 60 ovaca.  
Imanje i farme se vodom snabdevaju  iz sopstvenih bunara, kojih ima ukupno osam.  Iskopani su pre tri godine na dubinu 70 metara, protočnosti 15 litara vode u sekundi, koji zadovoljavaju potrebe farme. Ispravnost vode redovno kontroliše somborski Higijenski zavod.
Unapređenje biljne i stočarske proizvodnje i poboljšanje kvaliteta proizvoda opredeljenje je poslenika ove kompanije. Sagrađen je silos kapaciteta 15.000 tona,  investira se  i u nove mašine i opremu. U cilju racionalizacije i postizanja ekonomičnije proizvodnje, kao i zaštite životne sredine pored farme je  sagrađeno  energetsko postrojenje na biogas kako bi se iskoristili resursi  kojima raspolažu,  stajnjak i silaža od cele biljke kukuruza. 
Da bi elektrana radila punim kapacitetom,  potrebno je 800 tona stajnjaka, a te količine obezbeđene su povećanjem stočnog fonda. Od pre pola godine počeli su s tovom junadi. U bioenergani se proizvodi električna  i toplotna energija koja se koristi za sušaru, a u planu je da se na farmi podigne i staklenik, kako bi se maksimalno iskoristili potencijali kojima raspolažu. Otpadna voda se filtrira i koristi u zalivnom sistemu za folijarnu prihranu. 
 - Ovo je jedina farma koja ima prečišćač otpadne vode. Voda se prečišćava u skladu s važećim propisima, a rešeno je  i pitanje kanalizacije, istakao je Miloš Komazec.
Planovi su da se povećaju površine pod zalivnim sistemom za još 150 hektara, a konkurisali su u Pokrajini za dodelu sredstava za zalivne sisteme.
 I porodica Rončević vodi računa o zaštiti životne sredine. Pre šest godina uzela je u zakup objekte nekadašnje živinarske farme PP "Stanišić" u Stanišiću. Rončevići obrađuju 600 hektara oranica. Zastupljene su sve ratarske kulture, ali dominira kukuruz. 
- Za živinarsku farmu smo se opredelili zbog  dobijanja stajnjaka, kako bismo poboljšali kvalitet zemljišta i ostvarili pravo prečeg zakupa državnog zemljišta. Nažalost, u poslednje dve godine živinarstvo više nije prioritet, rekao je Pavle Rončević, suvlasnik poljoprivrednog gazdinstva  "Dušan Rončević". 
Farma ima dva objekta na sprat od po 2.000 kvadratnih metara. Kapacitet farme je 30.000 pilića, a  Rončevići u jednom turnusu tove 25.000 brojlera. Voda i hrana su veoma važni za rast i razvoj pilića.
- Od nekadašnja tri bunara, na ovoj farmi je ostao samo jedan, kaže Momir Milivojević, nekadašnji upravnik stare farme, a danas tehnolog proizvodnje.
 Bunar koji su Rončevići zatekli kada su zakupili farmu nije bio u funkciji, pa su iskopali novi. Ispravnost vode redovno kontroliše Higijenski zavod u Somboru. Voda iz bunara razvodi se preko vodovodne mreže, a živina se napaja preko nipl pojilica. Voda u sistemu za napajanje je pod blagim pritiskom od 0,5 bara. Kada živina kljunom pipne pojilicu, voda počne da  kaplje. Visina sistema, kako objašnjava Rončević,  podešava se spram uzrasta pilića i kako oni rastu, tako se i on podiže.
 Rončevići tove 2.500 pilića u jednom turnusu, a godišnje ih je četiri. Posle isporuke svakog turnusa, objekat  se čisti. Izbaci se slama i  prostorija se dobro opere mlazom vode pod pritiskom. Potom sledi dezinfekcija plamenom, a zatim hemijskim sredstvima. Jednom godišnje obavlja se i dezinfekcija protiv insekata. Sprovodi se, takođe, bakteriološka, virusološka i mikološka dezinfekcija, a obavlja se i dezinfekcija  sistema za napajanje.
- Problem otpadnih voda  rešen je još osamdesetih godina prošlog veka, kada je farma napravljena. Iza svakog objekta postoje osočne jame u koje se posle ižđubravanja sliva voda, kaže  Momir Milivojević.
Pileći izmet se po iznošenju iz objekta stavlja u prizme van proizvodnog dela, kako nalažu  propisi. Sakuplja se na jednom mestu i odatle se u jesen rastura po njivi. Količina stajnjaka koja se dobija na ovaj način ne zadovoljava potrebe gazdinstva Rončevića, te moraju još  da ga dokupljuju.
Na ovoj farmi se poštuju zakonski propisi, a zdravstveno stanje pilića redovno kontroliše  veterinarska inspekcija.  Kupci su izuzetno zadovoljni kvalitetom i svi pilići se  prodaju na farmi. Ipak, Rončevići nisu sigurni koliko će se još dugo baviti ovim poslom. Nedostaju im podsticaji kako bi daleko više  proizvodili, jer za to imaju mogućnosti, a ispunjavaju i sve potrebne standarde.
Tamara Gnip
 
U tekstu "Voda za piće uskoro u svim naseljima", objavljenom u "Poljoprivredniku" broj 2676 na strani 5 načinjena je greška. Umesto Dušanka Golubović, gradonačelnica Grada Sombora, kako je pravilno, piše predsednik opštine Sombor. Takođe, i naziv projekta nije pravilno napisan. Izvinjavamo se gradonačelnici i čitaocima, a grešku u nazivu projekta  ispravljamo u ovom broju.
 
Projekat "Značaj vode za kvalitet života u selima lokalne samouprave grada Sombora" sufinansiran je iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
 
18. OKTOBAR 2019.