Negovanju tradicije Slovaka koji žive na području Grada Novog Sada umnogome doprinosi Društvo kisačkih žena. Zahvaljujući entuzijamu i volji da otrgnu od zaborava običaje, način života, oblačenja i kuhinju nacionalne zajednice kojoj pripadaju oformile su bogatu zbirku starih predmeta, različitog pribora, nošnji, ali i mnogobrojnih stranica na kojima su ispisani recepti, pesme, uspavanke, opisani običaji i druge pojedinosti. Ova zbirka čini izuzetno vredno kulturno nasleđe ne samo Slovaka, već i Grada Novog Sada, čija je jedna od važnijih odlika multikulturalnost.

Predsednica Društva kisačkih žena Ljudmila Beređiova Stupavska možda je i najzaslužnija što je ono aktivno i što funkcioniše. Profesor je slovačkog jezika i radi kao nastavnik u Osnovnoj školi "Ljudovit Štur" u Kisaču. Deo svoje kuće pretvorila je u etno-kutak, gde je smestila sve ono što je godinama sakupljala. U jednoj prostoriji nalaze se kredenac s posuđem i drugim kuhinjskim priborom, a u drugoj uredno namešteni kreveti s jastucima i jorganima, ormari puni peškira, platna koja su nekada tkale njene baka i mama, ženska i muška garderoba, stara kolevka, šetalica i hranilica za bebe, krpare, ćilimi i još mnogo toga.

Ljudmila kaže da je kolekcionar od malih nogu. U detinjstvu je sakupljala salvete, zatim poštanske markice, a kasnije i druge stvari. Za sve to su zaslužne njene majka i baka, koje su bile posvećene kulturnom nasleđu. Pevale su u crkvenom horu, a baba je pravila parte za neveste,  ukrasni cvet za mladoženju i plahte za kovčege.

- Imam mnogo arhivskog materijala. Više od 100 pesama je snimljeno u Radiju Novi Sad. Osim što sakupljam, ja i pišem pesme i uspavanke. Nastojim da animiram decu u školi tako što im dajem zadatak da tokom raspusta zapišu ono što čuju od svojih roditelja, baba i deda o nekim običajima, zanatima,  predmetima i alatima, njihovim nazivima i za šta su se koristili.  Da zabeleže stihove pesama, molitvi i svega što se stari sećaju, kaže naša sagovornica.

A kada je reč o Udruženju, ono vuče korene još iz 1921, kada je osnovano "Centralno udruženje čehoslovačkih žena", u kojem je Društvo kisačkih žena bilo među najmasovnijim i najaktivnijim. Devedesetih godina prošlog veka nije bilo aktivno, a svoj rad obnavlja 2003. godine. Na inicijativu ovog udruženja osnovana je i Asocijacija slovačkih udruženja žena Vojvodine.

Cilj Udruženja, kako kaže naša sagovornica, bio je da putem negovanja tradicije žene izađu iz kuće, da prikažu svoje umeće, svoju vrednost i sposobnost da na neki drugi način privredđuju, ne samo baveći se poljoprivredom, ali i da se obrazuju, da se bave humanitarnim radom, da mogu da pomognu i sebi i drugima.

- Počele smo da se pojavljujemo na različitim manifestacijama u zemlji, ali i u inostranstvu, pre svega u Slovačkoj i Rumuniji. Da konkurišemo na različite projekte, uspostavimo saradnju s državnim i nevladinim organizacijama. Dugačak je spisak svih onih s kojima sarađujemo, kao i manifestacija na kojima smo učestvovali, objašnjava Ljudmila.  

Naša sagovornica kaže da im je namera bila da odu i korak dalje, da osnuju etno-kuću, što, nažalost, nisu uspele da ostvare. Organizovale su različite susrete i manifestacije u selu od kojih je zaživeo Dan kisačke sarme. Održava se svake godine prve nedelje u septembru. Tada se okupi veliki broj gostiju, pretežno iz okolnih mesta i Novog Sada sa željom da probaju ovaj specijalitet kisačkih domaćica. 

- Udruženje je samoodrživo, a najviše sredstava za naše aktivnosti dobijamo od Kancelarije za Slovake koji žive u inostrastvu sa sedištem u Bratislavi, kaže Ljudmila napominjući da najviše koristi žene, članice Udruženja imaju od prodaje rzličitih jela, pre svega kolača na manifestacijama na kojima učestvuju, a traženi su i suveniri poput vrećica od starinskog platna napunjenih lavandom ili malih tašnica i slično.

Gastronomija je oblast u kojoj bi žene Kisača mogle da se iskažu i da to svoje umeće upotrebe i mnogo bolje valorizuju, na primer kroz seoski turizam. Za sada se još niko ne upušta u ove vode, jer su za to potrebna sredstva, ali i dobar marketing, pre svega na nivou lokalne zajednice. Ali za koju godinu, ko zna... 

 

 

 

 

 

 

18. OKTOBAR 2019.