* Za zaštitu životne sredine u Vrbasu se godišnje izdvaja 60.000.000 dinara
* Saniranje Velikog bačkog kanala jedna je od najvećih investicija u Srbiji
 
Kada se pomene zaštita životne sredine u opštini Vrbas, najpre se pomisli na zagađenost Velikog bačkog kanala. Ovaj višedecinijski problem konačno se rešava na kvalitetan način, ali sanacija kanala nije jedina ekološka aktivnost koju ova lokalna samouprava sprovodi. Oko 1,8 milijardi dinara godišnji je budžet opštine Vrbas, a od ove sume za zaštitu životne sredine izdvaja se 60.000.000. Utvrđen je progam zaštite i unapređenja životne sredine kojim su planirani prihodi i namena korišćenja sredstava koja se prikupljaju u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Uredbom o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađenje životne sredine i obveznicima, visinom i načinom obračunavanja i plaćanja naknade i opštinskom odlukom o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine. 
Programskim aktivnostima obuhvaćeno je praćenje kvaliteta elemenata životne sredine, poput merenja nivoa buke, kvaliteta vazduha, razvoja i zaštite zaštićenih prirodnih dobara poput ahreološkog lokaliteta "Čarnok", Parka prirode "Jegrička" i Prirodnog spomenika "Bela topola u Savinom Selu". Ovome treba dodati i sufinansiranje učešća na različitim konkursima i projektima korišćenja obnovljivih izvora energije, sistematsko suzbijanje ambrozije, komaraca i krpelja na teritoriji opštine. Finansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagađivanja životne sredine, finansiranje ekoloških programa, projekata i aktivnosti nevladinih organizacija, revizija Lokalnog ekološkog akcionog plana, planiranje uređenja i ozelenjavanja i održavanja prirodnih, kulturnih i ambijentalnih dobara, sportskih i rekreativnih prostora, uređenje i održavanje javnih zelenih površina, pošumljavanje, podizanje vetrozaštitnih pojaseva i slične aktivnosti takođe spadaju u oblast zaštite životne sredine ove opštine.
 
Do kraja godine završetak centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda
 
Najveći problem koji ova lokalna samouprava ima je vodotok Velikog bačkog kanala, koji je projektovan za meliorativne i potrebe saobraćaja. Ali, zbog dugogodišnjeg ispuštanja otpadnih voda i odlaganja otpada u kanal, on je pretrpeo velike negativne promene kvaliteta vode, dubine i sastava korita. Zbog toga danas predstavlja najzagađeniji vodotok u Evropi. 
- Želim da istaknem da je u opštini Vrbas izuzetno podignut nivo ekološke svesti građana. Veliki i gorući problem, ne samo opštine Vrbas već i AP Vojvodine i Republike Srbije, pa i Evrope, jeste Veliki bački kanal. Wegovo zagađivanje počinje 80-ih godina prošloga veka, kada je došlo do ekspanzije industrije. Vrbas je tada bio drugi industrijski centar u SFRJ s veoma razvijemom prehrambenom industrijom. Tada je zagađenje ovog kanala bilo daleko veće nego što je danas. Jednostavno je došlo do njegovog prezasićenja, kaže Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas. 
U prethodnom periodu bio je samo jedan pokušaj saniranja Velikog bačkog kanala. Nažalost, bezuspešno. Sadašnji pristup rešavanju ovog problema je drugačiji. Pošlo se od velikog centralnog prečistača, kažu u Vrbasu. Sada imaju centralno postrojenje za preradu otpadnih voda u kojem linija mulja treba da bude završena do kraja godine. To će biti prvo preduzeće ove vrste u Srbiji. Ono je zajedničko za Vrbas i Kulu. Sva otpadna voda iz Vrbasa, Kule i Crvenke slivaće se u centralno postrojenje za preradu otpadnih voda. Prerađena voda, određenog kvaliteta, ispuštaće se u Veliki bački kanal. 
 
Bez kanalizacione mreže nema revitalizacije Velikog bačkog kanala
 
Da bi došlo do revitalizacije Velikog bačkog kanala, potrebno je izgraditi i kanalizacionu mrežu u svim naseljenim mestima na teritoriji ove lokalne samouprave. Vrbas je gotovo u potpunosti pokriven fekalnom kanalizacijom, međutim, problem se javlja u naseljenim mestima koja pripadaju ovoj opštini. U njima je kanalizacija delimično urađena, a za završetak ovih radova potrebno je oko pet miliona evra. Velika podrška stiže od Vlade AP Vojvodine i Republičke vlade, jer se Vrbas ubraja u opštine koje najviše participiraju za sredstva iz različitih fondova. Radovi na izgradnji kanalizacione mreže započeti su u svim naseljenim mestima. Kako se koja faza završi, opština će aplicirati za nova sredstva. Kada ovaj posao bude završen, moći će se započeti apsolutna revitalizacija Velikog bačkog kanala. 
- Mi izrađujemo projektno-tehničku dokumentaciju, apliciramo na konkurse i javne pozive, dobijamo sredstva i na taj način sukcesivno gradimo mrežu. Time se opština Vrbas delom bavi kada pričamo o zaštiti životne sredine, a revitalizacija Velikog bačkog kanala je kao tema više puta bila aktuelna. Sada smo u timu u kojem su zastupljeni predstavnici opština Vrbas, Kula i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, kao i nadležna ministarstva i tim ekspertske organizacije PPF. Ova ekspertska organizacija je veoma bitna, jer ona radi strategiju i pripremu za projektno-tehničku dokumentaciju, objašnjava Glušac.
 
Investicija vredna 20.000.000 evra
 
Prema rečima Milana Glušca, već je održan niz sastanaka na kojima je izneto više različitih predloga kada je reč o čišćenju ovog kanala. Opštine, učesnice u ovom projektu, odlučiće se za jedan od njih. Postoje nadanja da će stići i podrška od Evropske delegacije, bez koje je nemoguće realizovati ovako veliki projekat. Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda jedna je od najvećih investicija Evropske delegacije na teritoriji Srbije. Reč je o 20.000.000 evra, što je posle Žeželjevog mosta najveće ulaganje u zemlji. Ovo postrojenje će, po navodima Evropske delegacije, biti završeno do kraja godine. Formiran je tim koji treba da ga prihvati. Oformljeno je preduzeće, uz pomoć Pokrajinske vlade urađen je pristupni put, a urađena je i gasifikacija ka centralnom postrojenju.
- To znači da je sve obaveze naša lokalna samouprava ispunila. Naš deo posla je završen i sada čekamo da nam se postrojenje po sistemu "ključ u ruke" i preda. Reč je o najsavremenijem postrojenju velikog kapaciteta, tako da može da prihvati svu otpadnu vodu iz objekata i postrojenja fizičkih i pravnih lica. Ovo je posebno važno, jer u Vrbasu i dalje funkcionišu giganti, koji su bili okosnica prehrambene industrije. S njima se pregovara o načinu na koji će se priključiti na kolektor, a zatim i na centralno postrojenje za preradu otpadnih voda. Kada ovaj posao bude završen, moći će da se govori o revitalizaciji Velikog bačkog kanala, naglašava naš sagovornik.
To će biti treća, ujedno i poslednja faza za koju je potrebno najviše vremena i novca. Problematična je deonica koja prolazi pored samog Vrbasa dužine šest kilometara. Zbog toga je lokalna samouprava kroz studiju i pripremu projektno-tehničke dokumentacije želela da izabere najbolje moguće rešenje kako se zagađenje iz samog kanala ne bi širilo. Postoje odlični predlozi, a najbolji će biti i realizovan. 
 
Svi javni objekti imaju energetske pasoše
 
Ova lokalna samouprava radi i na što većoj upotrebi obnovljivih izvora energije. Svrstava se u red jedne od najboljih kancelarija za energetiku u Srbiji. Na tom planu realizovano je mnogo toga. Od švajcarske vlade dobili su 1,6 miliona švajcarskih franaka za optimizaciju objekata školske i predškolske ustanove. Svi javni objekti u ovoj opštini imaju energetske pasoše. To je preduslov da se započne druga faza energetske efikasnosti. 
Zamena i rekonstrukcija javne rasvete sprovedena je putem javno-privatnog partnerstva. Javna rasveta u ovoj opštini je zastarela i neefikasna. Pravilnikom o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od ovih proizvoda propisano je da električna i elektronska oprema od 1. jula 2011. ne može da sadrži olovo, živu, kadmijum, šestovalentni hrom, polibromovane bifenile. 
- To znači da su živine sijalice, koje se sada koriste za rasvetu, deklarisane kao opasne za životnu sredinu i odgovarajućim tehnološkim postupcima i opremom mora se obaviti njihova reciklaža. Opština Vrbas opredelila se da postojeću javnu rasvetu zameni LED sijalicama. Njihove ekološke prednosti odnose se na mnogo veću energetsku efikasnost i smanjenje emisije GHG gasova, racionalno upravljanje prirodnim resursima, kojima se štedi potrošnja fosilnih izvora, obezbeđuje lakše upravljanje otpadnim tokovima, te smanjuje svetlosno zagađenje, objašnjava Milan Glušac.
 
Čišćenje divljih i sređivanje gradske deponije
 
Naš sagovornik kaže da se velika sredstva iz opštinske kase izdvajaju i za čišćenje divljih deponija. Reč je o gorućem problemu, ne samo u Vrbasu već i u drugim opštinama. Ljudi nisu svesni da stvaranjem divljih deponija ugrožavaju biljni i životinjski svet, vodotoke... Kada dođe do samozapaljenja, čitav ekosistem je ugrožen. Borba protiv ove pojave podrazumeva i izdvajanje značajnih sredstava za edukaciju najmlađih. 
Upravljanje komunalnim otpadom neizostavna je tema za razgovor u svakoj lokalnoj samoupravi, pa tako i u Vrbasu. Prosečna dnevna količina komunalnog otpada u rastresitom stanju, generisana na teritoriji opštine Vrbas, iznosi oko 40 tona na dan. Reč je o čvrstom komunalnom otpadu. Trenutno, on se bez ikakvog tretmana odlaže na gradsku deponiju koja se nalazi istočno od Vrbasa i svega 400 metara je udaljena od poslednjeg naseljenog objekta. Ne treba zaboraviti da se u svih pet seoskih mesnih zajednica koje pripadaju ovoj opštini nalazi veliki broj smetlišta. Nadležni kažu da je ovakvo stanje neodrživo. U očekivanju rešavanja problema regionalne deponije u Novom Sadu odlučili su da preduzmu aktivnosti neophodne za izgradnju transfer-stanice. 
- Kada uzmemo u obzir činjenicu da je procenjena količina biorazgradivog otpada u ukupnoj količini komunalnog otpada oko 53 odsto, jasno je da rešavanjem problema komunalnog otpada treba obuhvatiti i kompostište. Njegovom izgradnjom znatno bi se smanjila količina otpada za transport na regionalnu deponiju. Na ovaj način postigao bi se i određeni finansijski efekat, kaže Glušac. 
Zbog toga se ova lokalna samouprava maksimalno angažovala u pronalaženju lokacije za izgradnju kompleksa transfer-stanice i kompostišta. Oni će obezbediti kapacitete za pretovar mešanog komunalnog otpada i primarno selektovanog otpada iz komunalnih vozila u pres-kontejnere. U njima će se otpad sabijati stacionarnom hidrauličkom presom do većih gustina. Cilj je smanjenje zapremine otpada za transport, a samim tim i smanjenje broja vozila koja će odvoziti otpad na lokaciju regionalne sanitarne deponije u Novom Sadu. Površina planiranog kompleksa oslanja se na postojeću deponiju u ataru naseljenog mesta Vrbas. Celokupan prostor biće dovoljan za prihvat, pretovar i transfer dnevne količine mešanog komunalnog otpada s teritorije opštine, kao i minimum nedeljne potrebe prihvata primarno selektovanog otpada. 
 
Sistem "zagađivač plaća"
 
Kada se govori o otpadu, ne treba zanemariti ni bezbedno uklanjanje ambalaže hemijskih zaštitnih sredstava koja se koriste u poljoprivredi, posebno kada se ima u vidu činjenica da je reč o opštini u kojoj se veliki broj stanovnika bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom.
- Mi želimo da povežemo proizvođače ovih hemijskih sredstava sa korisnicima, odnosno s našim poljoprivrednicima. Oni bi trebalo da se dogovore o načinu odnošenja ove ambalaže. Reč je o primenljivoj metodi da zagađivač, u ovom slučaju proizvođači zaštitnih sredstava plaćaju. To podrazumeva upravljanje ambalažnim otpadom u celini, od planiranja i organizovanja aktivnosti koje se odnose na sakupljanje, transport, skladištenje i odlaganje ove vrste otpada. Posebno ako se zna da je otpad sirovina za reciklažu, a kasnije i dalju preradu, kaže Smiljana Tomašević, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine.
 
Animalni otpad u spalionicu
 
Veliki broj poljoprivrednika na teritoriji ove opštine bavi se stočarstvom, tako da je, u slučaju uginuća stoke, bezbedno uklanjanje animalnog otpada veoma važno. 
- Na teritoriji naše opštine postoji preduzeće čija je osnovna delatnost sakupljanje i tretman bezopasnog animalnog otpada. U sklopu njega postoji spalionica, te se leševi uginulih životinja spaljuju. Prema izveštajima nadležnih organa i organizacija koji regulišu ovu oblast, ova metoda uklanjanja animalnog otpada pokazala se kao najbezbednija za životnu sredinu. Uz to, ispunjava sve standarde EU. U okviru monitoringa nivoa zagađujuće materije i emisije, našoj opštini je dostavljen izveštaj o merenju. On potvrđuje da tretman bezopasnog animalnog otpada spaljivanjem nema negativan uticaj na vodu, vazduh i zemljište, te da ne predstavlja opasnost za život i zdravlje ljudi, objašnjava Tomaševićeva.
 
Jegrička raj za meštane i turiste
 
Kada se govori o ekologiji, nedovoljna pošumljenost zajednička je karakteristika svih vojvođanskih opština. Sve one se protiv ove pojave bore na različite načine. U opštini Vrbas je planskim dokumentom planirano formiranje zaštitnih zelenih pojaseva oko samog Vrbasa i seoskih naselja u opštini. Na taj način, pomoću zelenih prodora duž saobraćajnica međumesnih i poljskih puteva, duž vodotoka i sl., obezbedilo bi se povezivanje zelenih površina. Formiranjem zaštitnih zelenih pojaseva oko naselja odvojiće se urbana sredina od one koja ima druge namene. Ujedno, postići će se zaštita poljoprivrednog zemljišta od nekontrolisanje gradnje, što doprinosi unapređenju agrara na ovim prostorima.
- U budžetu naše opštine postoje opredeljena sredstva za uređenje i unapređenje šumskog fonda, ozelenjavanje šumskih i vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji naše lokalne samouprave. Planirano je i smanjenje degradiranosti postojećih površina, zatim sprovođenje biološko-meliorativnih mera, pošumljavanje slobodnih površina na kojima nije organizovana proizvodnja, kao i pošumljavanje površina koje se ne mogu privesti poljoprivrednoj proizvodnji, naznačila je naša sagovornica. 
Na ovu priču nadovezuju se i planovi koji se odnose na razvoj turističke ponude opštine Vrbas. 
- Imamo Jegričku, koja je prirodno stanište ptica. Zbog toga je ova reka izuzetno zanimljiva i od nje pokušavamo da napravimo turističku atrakciju. Deca dolaze da bi se bavila sportskim ribolovom, ali dolaze i odrasli. Reka je čista i pravi je raj za ljubitelje prirode. To je preduslov da u njenim čarima ne uživaju samo naši sugrađani već i gosti sa strane. Uz određenu projektnu dokumentaciju i saglasnost JVP "Vode Vojvodine", pokušavamo da napravimo što primamljiviji turistički ambijent, priča Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas.
Vizija da se od najzagađenije opštine napravi stecište za sve ljubitelje prirode možda bi pre dve ili tri decenije bila nerealna. Međutim, danas se čini da to nije tako, jer potencijala za realizaciju ovih ideja ima. 
Jasna Bajšanski
 
 
26. oktobar 2018.

 
 
Projekat "Briga o zaštitim životne sredine lokalne samouprave Vrbas za zdraviji i bezbedniji život građana" sufinansiran je sredstvima iz budžeta OpštineVrbas. Stavovi izneti u podržanom mediskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.