* Rekultivisane tri deponije                                                                                          

* Prvi put organizovano odnošenje ambalaže zaštitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi

 

Sa svojih 17.500 stanovnika, opština Titel se ubraja u manje opštine. Čini je šest naseljenih mesta: Titel, Lok, Gardinovci, Vilovo, Mošorin i Šajkaš. Dva naseljena mesta imaju veći broj stanovnika. To su  Titel sa 6.500 i Šajkaš sa 5.000 žitelja. Mošorin broji 2.500, a ostala naseljena mesta tek nešto više od 1.000 meštana. Reč je o pretežno agrarnoj opštini koja po razvijenosti pripada trećoj kategoriji, iako se nalazi u blizini Beograda, Zrenjanina i Novog Sada. Možda se zbog blizine velikih centara previše oslanjala na komšije, a nije dovoljno razvijala vlastite kapacitete. Prerađivačka industrija je nekada činila okosnicu razvoja u ovoj lokalnoj samoupravi, a Titel je bio poznat i po proizvodnji metalske galanterije. Dve velike firme su loše privatizovane, a zatim su ušle u stečajni postupak. U njima je bilo zaposleno 3.500 ljudi, ali njihov broj je pao na svega 200. Kada u jednoj opštini ne postoji privreda, ni drugi segmenti društva ne mogu biti uređeni.

 

Uređenje seoskih i uklanjanje divljih deponija

 

U domenu zaštite životne sredine postoji niz problema. Jedan od njih je i adekvatno odlaganje komunalnog i građevinskog otpada. Započet je zajednički projekat izgradnje regionalne deponije sa spalionicom velikog kapaciteta za pet opština, čije sedište bi bilo u Zrenjaninu. Planirano je da sredstva budu obezbeđena iz međunarodnih fondova. Međutim, pre dve godine došlo je do zastoja u realizaciji ovog projekta. I Titel, kao i mnoge druge opštine, ima sabiralište komunalnog otpada koje se ne može nazvati deponijom. Svako selo ima svoje smetlište, a nesavesni građani ih pale kako bi izvukli sekundarne sirovine.

- Upravo radimo na izmeštanju deponije iz Šajkaša u deo atara koji se ne koristi zbog slatinaste zemlje. U toku je uređenje atarskog puta do tog mesta, nakon čega ćemo, uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, koji svake godine raspiše konkurse za rekultivaciju starih deponija, izmestiti smetlište. To isto smo uradili i u Gardinovcima. Deponija koja je bila pored samog puta izmeštena je, a lokacija rekultivisana. Delegacija iz Austrije je pre nekoliko dana posetila Titel s namerom da na ovom zemljištu izgradi fabriku za proizvodnju biohumusa, objašnjava Dragan Božić, predsednik opštine Titel.

Do smetlišta u Mošorinu, koje je van naselja, teško je doći, tako da ljudi otpad odlažu gde stignu. Završena je javna nabavka za izgradnju novog atarskog puta do deponije, tako da će ona biti u funkciji. Do sada je na području ove lokalne samouprave urađena rekultivacija tri deponije. Jedna je pretvorena u sportsko igralište, druga u pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskom rejonu i tako je nastala industrijska zona u Gardinovcima. Rekultivisana je i jedna deponija u Titelu.

 

Uklanjanje animalnog otpada je rešeno, ostaje problem odlaganja osoke

 

Veliko ekološko zagađenje nastaje i usled neadekvatnog odlaganja osoke. Naime, u Mošorinu ima više od 10.000 grla krupne stoke, tako da se javlja dodatni problem s odlaganjem osoke. Ona može biti pozitivno iskorišćena za đubrenje poljoprivrednog zemljišta, a sada se, nažalost, istače po kanalima. To je posebno opasno, jer kroz zemljište stiže i do podzemnih voda. U toku je zajednička akcija opštinske poljočuvarske službe, MUP-a i opštinske komunalne inspekcije, koja za cilj ima sprečavanje ovakve pojave. Osim u Mošorinu, i u Titelu i Šajkašu postoji veliki problem odlaganja animalnog otpada. I tu do izražaja dolazi komunalna nekultura meštana, jer uginule životinje bacaju pored puteva i u ataru.

- Sklopili smo ugovor s firmom koja se bavi uklanjanjem životinjskih leševa i za te namene izdvaja se 10.000.000 dinara godišnje. Za meštane je ova usluga besplatna, dovoljno je samo da mesnoj zajednici ili komunalnoj inspekciji prijave da imaju uginulu životinju. Opštinski komunalni inspektor obaveštava firmu koja je na tenderu dobila ovaj posao. Ni ovo rešenje još uvek ne daje očekivane rezultate i i dalje imamo odlaganje animalnog otpada po javnim površinama. Dok nadležne inspekcije otkriju gde je leš bačen, prođe po nekoliko dana, što može dovesti i do širenja zaraze, kaže Božić.

 

Svake godine jedan-dva nova bunara za vodosnabdevanje

 

U kakvom je stanju bila privreda na teritoriji opštine takva je situacija bila i u komunalnom smislu. Vodovod je završen u svim naseljenim mestima i za njega postoje upotrebne dozvole. Šajkaš, Mošorin i Vilovo imaju svoje bunare, a Gardinovci, Lok i Titel su povezani na zajedničke bunare u Titelu. Projekat je, slobodno se može reći, nespretno urađen, pa Gardinovci tokom letnjih meseci imaju problem s vodosnabdevanjem. Svake godine kopa se jedan ili dva bunara, jer se postojeći urušavaju i rade smanjenim kapacitetom. Rezervoar za vodu, napravljen šezdesetih godina prošlog veka, ove godine treba da se izmeni i osposobi da se do gornjeg dela Titela, koji se nalazi na 80 do 100 metara nadmorske visine, pomoću buster pumpi normalizuje vodosnabdevanje u ovom delu mesta. Još uvek se koriste azbestne vodovodne cevi i toku je raspisivanje konkursa za njihovu zamenu u jednom delu. Za ove namene izdvojeno je 270.000.000 dinara. Sredstva su obezbedili opština Titel i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Aktuelni su i konkursi na osnovu kojih se mogu obezbediti sredstva za izgradnju novih bunara u Titelu. Ovo bi građanima donelo i kvalitetniju vodu i sigurnije vodosnabdevanje u delovima mesta koji su na većoj nadmorskoj visini.

 

Projektima do potrebnog novca za izgradnju kanalizacije

 

Teško je ispraviti ono što je loše urađeno. Najlakše je uraditi nešto što je novo, kao što je to slučaj s kanalizacionom  mrežom u Šajkašu.

- Tamo je urađen dobar projekat, izdata je građevinska dozvola, konkurisali smo za sredstva i u toku je izgradnja prve faze kanalizacije vredna 70.000.000 dinara. Za ovu fazu novac je obezbeđen uz učešće Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Uprave za kapitalne investicije opštine Titel. Na ovakav način smo solventni da učestvujemo na bilo kojem konkursu. Izgradnja kompletne kanalizacije u ovom mestu košta oko 600.000.000 dinara. Rešeni su i problemi prečistača otpadnih voda, zemljište na kojem treba ovo postrojenje da bude, kao i građevinska dozvola, priča naš sagovornik.

Istovremeno je urađen kompletan projekat za izgradnju kanalizacione mreže u Mošorinu, izdata je građevinska dozvola, u toku je izrada projekta kanalizacione mreže u Gardinovcima, za koji su sredstva dobijena od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku. U planu je da u toku naredna dva meseca budu urađeni projekti za Lok i Vilovo, kako bi na kraju kalendarske godine postojala kompletna projektna dokumentacija, uključujući i građevinske dozvole za sva naseljena mesta. Sve se radi u skladu sa sredstvima kojima opština raspolaže i onima koja je uspela da obezbedi iz republičke i pokrajinske kase.

Predsednik Božin kaže da je to jedini način za opštinu manjeg kapaciteta kao što je Titel. Jasno je sve kada se zna da kanalizacija za Šajkaš, koji ima 5.000 stanovnika, košta oko 500.000.000 dinara, a da je ukupan buxet opštine Titel oko 600.000.000. Od te sume, svega 100.000.000 dinara predviđeno je za investicije.

U samom Titelu bila je započeta izgradnja fekalne kanalizacije, ali veoma nesretno. Za 50.000.000 dinara kupljen je prečistač. Predviđeno je da centralna trasa ide glavnom ulicom, ali JP "Srbijaput" to nije dozvolio. Još uvek se rade izmene projekta i legalizacija kanalizacione mreže.

- U protekle dve godine ostvarili smo izuzetnu saradnju s Vladom AP Vojvodine, odnosno sa svim sekretarijatima. Zahvaljujući tome, obezbedili smo oko 250.000.000 dinara. Do nekih sredstava smo došli i preko ambasada. To su metode koje koristimo da ovo malo novca kojim raspolažemo što bolje iskoristimo. Osim novca, veoma je teško pronaći stručan kadar, osposobljen da piše kvalitetne projekte. Razlog su velike migracije stanovnika ka većim centrima. Naša kancelarija za lokalno-ekonomski razvoj dosta dobro radi ovaj posao, naglasio je Dragan Božić.

 

Budžet se puni zapošljavanjem

 

U ovoj južnobačkoj lokalnoj samoupravi intenzivno rade na otvaranju novih radnih mesta, jer povećanje broja zaposlenih, što je u određenoj meri i postignuto, popravlja i priliv sredstava u opštinsku kasu. A to znači i obezbeđenje više novca za uređenje naseljenih mesta. Zbog toga opština Titel učestvuje i u projektu koji se odnosi na poboljšanje naplate poreza kod privatnih lica. Projekat je raspisala švajcarska vlada, a Titel je jedna od opština u Srbiji koje učestvuju u njemu. Lokalna vlast kaže da se beleže i prvi pokazatelji koji ukazuju na veći priliv novca u opštinsku kasu. Ova sredstva biće vraćena građanima putem uređenja seoskih centara, atmosferske i fekalne kanalizacije i svega ostalog.

Republička strategija zaštite životne sredine spuštena je na lokalni nivo i podrazumeva da deca od zabavišta i dalje kroz školovanje uče zbog čega je to potrebno čuvati prirodu i na koji način se to postiže. Najmlađi najlakše usvajaju pozitivne navike, pa im je lakše objasniti koliko vremena je potrebno da se pojedini materijali razgrade i zbog čega je neophodno da se oni odlažu na odgovarajući način. Nemoguće je ekološku kulturu steći preko noći, potreban je dug period da ona zaživi. A u ovoj lokalnoj samoupravi smatraju da edukaciju mora da prati i odgovarajuća kaznena politika koja će se odnositi na nesavesne građane.

 

Entuzijazam pojedinaca čuva prirodu

 

Ekološko društvo "Forland" iz Loka postoji 15 godina. Osnovali su ga meštani ovog sela koji su se međusobno družili i tokom tih druženja pričali o problemima koje su primetili. Kako bi mogli da ih rešavaju i participiraju za potrebna sredstva, formirali su Društvo. Njegovi članovi nastoje da se ono neprekidno razvija, te sada ima 36 aktivnih članova starosti od 13 do 77 godina. Tokom realizacije većih akcija pridruži im se još meštana. "Forland" se bavi rešavanjem problema zaštite životne sredine na lokalnom nivou, kako u Loku, tako i u drugim delovima opštine. Uglavnom je reč o različitim akcijama, a u društvu su entuzijasti koji se bave volonterskim radom. Na svakoj godišnjoj skupštini usvoji se plan i program aktivnosti za narednu godinu.

- Početak godine uvek obeleži sakupljanje smeća. Deonicu puta od Vilova do Titela dužine četiri kilometra očistimo od razbacanog smeća i spakujemo ga u xakove. JKP "Komunalac" te xakove odnese. Određene aktivnosti sami organizujemo. Tako smo obnovili drvored na ulazu u selo Lok. U starim mapama iz 1880. godine on je ucrtan. Reč je o jablanima. Sa postojećih stabala smo uzeli izdanke, ožiljavali ih i sadili. Već treću godinu ponovo sadimo na mestima na kojima ljudi uništavaju sadnice, priča Robert Sabo, predsednik Ekološkog društva "Forland" iz Loka.

Ponekad se ovim entuzijastima učini da vode borbu s vetrenjačama. To je slučaj s postavljanjem ograde oko izvorišta vode za piće koje se nalazi nedaleko od sela.

- Postavili smo ogradu oko starog izvorišta koje je ozidano ciglom, a voda se filtrira prolazeći kroz kvarcni pesak i otiče kroz cev. Najveći problem je to što izvorištu prilazi stoka i zagađuje ga. Da bi se to sprečilo, podignuta je ograda. Međutim, pastiri o tome ne vode računa. Mi izvorište ograđujemo, stoka lomi ogradu i tako unedogled. Izvorište se nalazi na površini Rezervata prirode, tako da je zbog izostanka interesovanja za njegovo očuvanje intervenisala i policija, kaže Sabo.

Ovo udruženje već 14 godina na dan seoske slave, 2. avgusta, organizuje manifestaciju "Pečurkijada". Na livadi ispred sela posle velikih kiša izbijaju pečurke, sunčanice i vrbovače. Nekada su ih meštani Loka prikupljali. Rukovođeni iskustvom predaka, napravili su manifestaciju. Od ovih gljiva u tridesetak kotlića kuvaju gulaše.

Ova livada je zbog mnogo čega značajna i prepoznatljiva. Po konkursu Ministarstva za zaštitu životne sredine, a u saradnji s opštinom Titel, na njoj je napravljena ćuprija koja se koristi za prelaz stoke. Na taj način se sprečava degradacija pašnjaka.

Članovi Ekološkog društva "Forland" uredili su i ofarbali tri stara đerma, po kojima je ovaj kraj i prepoznatljiv. Njihovi planovi zavise od toga koliko će uspešni biti na konkursima koje redovno prate. 

 

Titelski breg - dragulj prirode

 

Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2012. Titelski breg proglašen je za specijalni rezervat prirode prvog stepena zaštite. Reč je o lesnom ostrvu na krajnjem jugoistoku Bačke, smeštenom u međurečju Dunava i Tise. Usled erozivnog dejstva voda dveju reka, poprimio je elipsasti oblik i izdiže se 50 metara iz njihovih aluvijalnih ravni. Sa svih strana jasno je omeđen strmim padinama i odsecima koji se izdižu i do 55 metara. Prosečna nadmorska visina Titelskog brega je 120 metara, a površina ovog lesnog platoa je 79,5 kvadratnih kilometara.

Babaluška, patuljasta perunika, gorocvet, valdštajnov luk, najznačajnije su stepske vrste flore Titelskog brega. Kritični ugroženi taksoni su tamnoljubičasti luk, bobovnjasta trnopodka i prutasti osak. Posebno treba istaći da je Titelski breg poslednje zabeleženo stanište u Srbiji i Panonskoj niziji iščezle vrste lanolist. Na Crvenoj listi flore Srbije nalaze se i biljke sa Titelskog brega: gorocvet, karanfil banatski, patuljasta perunika, bademić, patuljasta višnja, livadska sasa i babaluška.

Reč je o jednom od retko očuvanih delova prirode Vojvodine, što, osim flore, potvrđuje i bogatstvo faune koju predstavljaju insekti, ptice, sisari, vodozemci i gmizavci. Na padinama Titelskog brega utvrđeno je prisustvo 25 retkih i ugroženih insekata iz familija osolikih muva i mrava. Posebno su značajna staništa larvi tiskog cveta, izuzetno retke i kritično ugrožene vrste južne i centralne Evrope.

Ornitološka vrednost Titelskog brega ogleda se u prisustvu 137 vrsta ptica. I jedan par orlova belorepana ovde je svio svoje gnezdo. 

Kulturno-istorijsko nasleđe Titelskog brega datira iz 1700. godine p. n. e. Naime, arheolozi su utvrdili da ostaci naselja potiču od te godine pa do 4. veka p. n. e., iz perioda bronzanog i starijeg gvozdenog doba. Pronađeni arheološki materijal iz bronzanog doba pripada tzv. Vatinskoj kulturi. Otkriveno je šest lokaliteta koja svedoče o strateškom značaju Titelskog brega. Tokom praistorije on je predstavljao "ostrvo" usred razlivene Tise, te je bio pogodno utočište čoveku. Njegov plato je imao povoljne uslove za gajenje žitarica, padine za stočarstvo, a Tisa je uvek nudila bogat ulov ribe.

Upravljanje i očuvanje zatečenog stanja pre donošenja uredbe delatnost je JP Specijalni rezervat prirode "Titelski breg". U prethodnih šest godina, aktivnosti ovog preduzeća bile su usmerene na to da sve pristupačne tačke Rezervata budu obogaćene, odnosno uređene. 

- Naša centralna aktivnost je edukacija dece nižih razreda osnovne škole. Posećujemo sve osnovne škole i decu, zajedno s učiteljima, edukujemo o različitim temama. Jedna od njih je bila i zagađenje vazduha. Zajedno s Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode prezentovali im film u kojem je prikazano kako se zagađuje vazduh. Prošle godine smo u saradnji s Ministarstvom za zaštitu životne sredine organizovali radionicu za 50 mališana iz titelske osnovne škole na kojoj smo govorili o načinima zaštite ptica stanarica tokom zimskog perioda. Pokazali smo im kako se prave kućice za ptice, a oni su ih farbali i ukrašavali i takve odneli svojim kućama, kaže Bogoljub Marković v.d. direktora SRP "Titelski breg".

Prošle godine odštampan je i prvi priručnik pod nazivom "Dobro došli u Specijalni rezervat prirode Titelski breg". Njegov cilj je da mališani saznaju šta je priroda, šta sve mogu videti u Rezervatu, koje su vrste zaštićene i zbog čega.

U planu je i postavljanje biciklističke staze. Sa JP "Rezervati prirode" iz Zrenjanina dogovoreno je da se to i realizuje. Značaj ove staze ogleda se u tome što bi posetioci, osim vidikovca, mogli da vide i bogatstvo flore i faune Rezervata.

Jasna Bajšanski

 

 

NAJVIŠE ŽALBI ZBOG PASA LUTALICA I AMBROZIJE

 

Šta je posao komunalnog, a šta inspektora zaštite životne sredine? Ovo je pitanje koje najviše muči građane opštine Titel. Zbog toga na teren izlaze obe inspekcije. Građani se najčešće žale na probleme s prvim komšijama. Za njihovo rešavanje su zaduženi sudovi. Inspekcijske službe ipak izlaze na teren, u ovim slučajevima to je prevntivno, kako bi pomogle svojim sugrađanima da dođu do zajedničkog rešenja. Inače, inspekcije rade redovno po planu na koji imaju saglasnost nadležnog ministarstva.

- Trenutni problem predstavljaju psi lutalice. Zbog toga je lokalna samouprava sklopila ugovor s jednom firmom koja u Titel i okolna sela dolazi jednom mesečno i odvozi ove životinje. O akciji su uvek blagovremeno obavešteni građani i kancelarije mesnih zajednica. Građani se žale i na prisustvo ambrozije, čije košenje je u toku. Meštani javne površine ispred svojih kuća održavaju sami. Sada idemo na teren i u atarima po prijavi ili sami tražimo zaparložene parcele na kojima se nalazi ambrozija. Nakon toga podnosimo prijavu i poljoprivredniku koji je vlasnik zaparložene parcele naložimo da je očisti mehaničkim ili hemijskim putem. Ukoliko to ne uradi za sedam dana, prijavu šaljemo fitosanitarnom inspektoru. Do toga još nijednom nije došlo. U jesen, žalbe pristižu uglavnom zbog paljenja lišca ispred kuća, kaže Ivana Milinov, inspektorka zaštite životne sredine.

Opština Titel je ove godine prvi put, zajedno s Udruženjem SEKPA, imala akciju prikupljanja ambalažnog otpada hemijskih sredstava koja se koriste u poljoprivredi. Planirano je da u septembru započne edukacija građana o ovoj temi. 

- Odnećemo im žu kojima će moći da čuvaju ovaj otpad, a jednom godišnje on će biti sakupljan. Plan je i da se poljoprivredne apoteke obavežu da preuzimaju ambalažu pesticida. Ljudi su prepoznali da se neko angažuje na zaštiti životne sredine i da će se u ovaj posao ulagati sve više. Svest građana o neophodnosti čuvanja životne sredine podignuta je na viši nivo, što potkrepljuje i činjenica da se oni sve više raspituju o aktivnostim na ovu temu. Počeli su i da prijavljuju nesavesno odlaganje raznih vrsta otpada i stvaranje divljih deponija, napominje Milinov.

 

 

KAD MOGU JAPANCI, ZAŠTO NE BISMO MOGLI I MI

 

JP SRP "Titelski breg", zajedno s Mladim izviđačima Srbije, organizuje i međunarodne volonterske kampove. Ove godine održaće se četvrti po redu, uz podršku Ministarstva sporta i omladine i opštine Titel. Volonteri dolaze iz celog sveta. U prethodnim kampovima učesnici su bili iz Japana, Španije, Ruske Federacije i Turske.

- Naša obaveza je da im damo radne zadatke za narednih 10 do 15 dana, koliko borave u Titelu. Oni nam pomažu pri uređenju samog Rezervata. Osim Rezervata i njegove okoline, čistimo i priobalje Tise. Prošle godine postavljali smo table o zabrani bacanja smeća i paljenja. Takođe, za volontere se organizuju radionice. Prošle godine učili su da prave kuće za pčele. U Srbiji se održavaju 32 kampa ovog tipa i ovo je bila glavna tema. Takođe, na vidikovcu je postavljano 300 kućica za ptice, objašnjava Bogoljub Marković v.d. direktora SRP "Titelski breg".

Učesnicima kampa prezentuju se specifičnosti Rezervata, aktivnosti staralaca Rezervata i zbog čega je on važan za stanovnike opštine Titel. Cilj kampa je da Titeljani i meštani okolnih sela vide kako se treba odnositi prema prirodi. Jer, kada omladina iz Japana može da dođe i čisti smeće, to može i svaki naš stanovnik.

 

 

17. avgust 2018.