* U selima čokanske opštine ne postoji kanalizacija                                                

* Mađarski privrednici pomažu izgradnju prečistača na fekalnoj kanalizaciji

* Rekultivacijom šikara do zelenih oaza

 

U istočnom delu Panonske nizije, između reka Tise, Moriša i Zlatice, na teritoriji od 321 kvadratnog kilometra, nalazi se Opština Čoka. Graniči se sa četiri opštine. Na severu s Novim Kneževcem, na istoku s Kikindom, a na zapadu sa Sentom i Adom. Jednim delom svoje teritorije graniči se sa susednom Rumunijom. Ovu banatsku lokalnu samoupravu, zajedno sa samim mestom Čoka, čini osam naselja. Prvi utisak koji putnik namernik stiče ulazeći u Čoku jeste da je reč o lepo uređenom naselju, prepunom drvoreda, cvetnih rondela i uredno pokošenih travnjaka. Pitomost severnog Banata daje dodatnu draž. Očigledno je da ljudi koji tu žive vode računa o svom okruženju. Tome doprinose i aktivnosti i planovi lokalne samouprave koja, iako raspolaže skromnim buxetom, nastoji da poboljša kvalitet života u svim naseljenim mestima.

 

Akcionim planom do prečistača otpadnih voda

 

U ovoj lokalnoj samoupravi kažu da nisu zadovoljni onim što je do sada učinjeno da se reše ključni problemi u oblasti zaštite životne sredine. Da bi se ovakva situacija prevazišla, prvi put je donet Program zaštite životne sredine u opštini Čoka. Nadležni nastoje da prilikom njegove izrade donose i akcione planove za narednih pet godina. Akcionim planom biće obuhvaćena i fazna izradnja prečistača za otpadne vode.

- Nakon sporazuma o saradnji između dve države koji su potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mađarski predsednik Viktor Orban, pozvali su nas iz Ambasade Republike Srbije u Budimpešti. Tada smo potpisali protokol o saradnji koji se odnosi na zaštitu životne sredine i ulaganja u rešavanje ekoloških problema. Grupa firmi koju predvodi preduzeće "Kristal" uradiće idejno rešenje za prečistače kanalizacionih voda za Čoku. Konkurisali smo kod Ministarstva privrede i odobren nam je Projekat za izgradnju prečistača i vakuumske kanalizacije za naseljeno mesto Ostojićevo. Prošle godine smo za ovaj projekat uradili studiju izvodljivosti, objasnila je Stana Đember, predsednica Opštine Čoka.

Geografski položaj čitave teritorije ove lokalne samouprave je takav da je vakuumska kanalizacija najpovoljniji tip odvođenja fekalnih voda. Realizacija ovih projekata je prilično daleko, ali intenzivno se radi na rešavanju ovog problema, počev od izrade studije izvodljivosti, konkurisanja, pa do realizacije prekogranične saradnje s Mađarskom. Naseljeno mesto Čoka ima kanalizaciju, ali nema prečistač. Sela na teritoriji ove opštine nemaju kanalizaciju i poslednjih decenija građani sve češće ispuštaju sadržaj septičkih jama u kanale, što nikako nije dobro, prevashodno zato što tuda prolaze i vodovodne cevi.

- Intenzivno radimo na izradi kvalitetnih projekata na osnovu kojih bismo privukli neophodna sredstva. Urađeno je dosta njih, međutim, i pored toga što su kvalitetni, ne možemo da ih upotrebimo. Imamo problem i s odlivom stanovništva, a poznato je da kada EU daje novac, ona gleda broj stanovnika pre ulaganja novca u izgradnju kanalizacije, naglašava Đemberova.

 

Akcioni plan za bezbedno uklanjanje otpada

 

Pri kraju je i izrada akcionog plana za rešavanje problema odlaganja komunalnog i poljoprivrednog otpada, koji će uskoro biti na javnom uvidu građanima. Trebalo bi da ga opštinska skupština usvoji do kraja godine. Planirano je i održavanje edukacija u školama i u svim seoskim naseljenim mestima o upravljanju komunalnim otpadom.

- Radna grupa koja se bavi problemom bezbednog uklanjanja otpada nema informacije o tome koliko otpada, izuzimajući komunalni, ima, na primer, škola, kako prikuplja papir, šta radi s njim itd. Isto važi i za odlaganje bele tehnike u naseljenim mestima, ali i medicinskog otpada iz ambulanti i apoteka. Ova grupa će praviti ankete kako bi došla do potrebnih podataka na osnovu kojih će se uraditi akcioni plan u kojem će biti određeno koje mere treba preduzeti. I mi kao lokalna samouprava imamo dosta upita iz resornog ministarstva. Moramo da identifikujemo probleme i predložimo adekvatna rešenja za njihovo saniranje, kaže Eva Ševenjhazi, načelnica Odeljenja za privredu, poljoprivredu, razvoj, urbanizam, građevinarstvo i komunalne delatnosti.

Potrebno je rešiti i problem seoskih smetlišta. Sada svako naseljeno mesto ima svoje smetlište. Neke mesne zajednice više vode računa o njima, te postavljaju ograde. S meštanima imaju dogovor da se sav komunalni otpad koji ne može da se stavi u kante za smeće, a koji odvozi JKP "Čoka" odlaže na za to predviđeno mesto.

- Postoji zakonska obaveza uništavanja, sanacije i rekultivacije smetlišta. Za sada seoska smetlišta ne možemo da ugasimo. Zbog toga postoji radna grupa koja radi izmenu i dopunu plana uklanjanja otpada. Cilj je da se ovaj problem reši po modernim standardima, odnosno da se naprave deponije. Ni one neće biti sanitarne, ali otpad se neće razbacivati po atarima i kanalima. Ovaj plan je za narednih 10 godina, dodaje Ševenjhazijeva.

Rešenje problema otpada Opština Čoka vidi u izgradnji regionalne deponije u Subotici. Radovi se privode kraju, a u Čoki je postavljeno reciklažno dvorište. Predviđeno je da JKP "Čoka" prikuplja smeće i kamionima ga odvozi do transfer-stanice u Senti.

- Problem iznošenja i uklanjanja komunalnog otpada rešava se od 2005. godine. U tri naseljena mesta - Vrbica, Crna bara i Jazovo, naše javno-komunalno preduzeće ne odnosi komunalni otpad. Potrudili smo se da kabasti otpad i kućno smeće bude smešteno na deponijama koje mi kasnije saniramo. Nadamo se da ćemo tokom ove godine uspeti da organizujemo odnošenje smeća i iz ova tri naseljena mesta, objašnjava predsednica Opštine Čoka.

Formiranjem regionalne deponije rešiće se veliki problem otpada i njegove reciklaže. Čim ona profunkcioniše domaćinstvima će biti omogućeno da razdvajaju otpad.

Planovi za bezbedno uklanjanje komunalnog i drugog otpada ovde se ne završavaju. Pre toga treba rešiti veoma važnu stvar - katastar. Naime, Čoka nema jasno definisanu industrijsku zonu, jer postoje problemi s tačnim premeravanjem zemljišta. U ovoj opštini, katastar je još iz vremena Austrougarske, a svaki posao započinje od katastra. Zbog toga se u čokanskim atarima radi komasacija. Kada industrijska zona bude jasno definisana, lokalna vlast namerava da napravi mini-fabriku za pretvaranje žetvenih ostataka u energente. Ovaj pogon će biti jedan od prioriteta u Čoki, ali zbog velikog odliva ljudi javlja se problem nedostatka radne snage, te njegov kapacitet ne može biti velik.

Tokom prethodne dve godine najviše se radilo na uklanjanju divljih deponija, uključujući i one na poljoprivrednom zemljištu.

 

Ozelenjavanje je obaveza za buduće naraštaje

 

Banat, generalno, slovi za jednu od najnepošumljenijih oblasti u regionu, i to je jedan od problema Opštine Čoka. Rešavanje koči nedostatak novca, ali i adekvatnog upravljanja novim šumskim zasadima. U tom smislu ostvarena je saradnja s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, tako da postoje uverenja da će sadašnja situacija polako biti prevaziđena.

Zbog toga je u planu nabavke za 2018. godinu i ukrasno zimzeleno ozelenjavanje same Čoke. Uređenje njenog centra zimzelenim biljkama biće korisno, a neće iziskivati mnogo novca za održavanje.

 

Obavezno održavanje zone sanitarne zaštite izvorišta

 

Na teritoriji Opštine Čoka živi 15.000 stanovnika. Vodom za piće i delom za potrebe industrije snabdeva se zahvatanjem podzemnih voda iz osnovnog vodonosnog kompleksa na dubini. Zahvatni objekti su isključivo bušeni vertikalni bunari. Aktivnih bunara na izvorištima za javno snabdevanje vodom ima 20, od toga je sedam u samoj Čoki. Svako izvorište mora imati svoju zonu sanitarne zaštite. To je prostor oko vodozahvatnog objekta, na kome se prate izgradnja i druge aktivnosti koje mogu da izazovu promenu prirodnog sastava vode unošenjem patogenih mikroorganizama i/ili promenu fizičkih i hemijskih svojstava vodnog tela.

Površina i prostorno pružanje zona sanitarne zaštite izvorišta prikazuju se u Elaboratu o zonama sanitarne zaštite izvorišta.

U trećoj zoni ne mogu se graditi ili upotrebljavati objekti i postrojenja, nije moguće koristiti zemljište ili vršiti druge delatnosti ako to ugrožava zdravstvenu ispravnost vode na izvorištu. Tu se misli na trajno podzemno i nadzemno skladištenje opasnih materija i materija koje se ne smeju direktno ili indirektno unositi u vode, proizvodnju, prevoz i manipulisanje opasnim materijama i materijama koje se ne smeju direktno ili indirektno unositi u vode, komercijalno skladištenje nafte i naftnih derivata, ispuštanje otpadne vode i vode koja je služila za rashlađivanje industrijskih postrojenja, izgradnju saobraćajnica bez kanala za odvod atmosferskih voda, eksploataciju nafte, gasa, radioaktivnih materija, uglja i mineralnih sirovina, nekontrolisano deponovanje komunalnog otpada, havarisanih vozila, starih guma i drugih materija i materijala iz kojih se mogu osloboditi zagađujuće materije ispiranjem ili curenjem, nekontrolisano krčenje šuma, izgradnju i korišćenje vazdušne luke, površinske i potpovršinske radove, miniranje tla, prodor u sloj koji zastire podzemnu vodu i odstranjivanje sloja koji zastire vodonosni sloj, osim ako ti radovi nisu u funkciji vodosnabdevanja i održavanja auto i moto-trka.

U drugoj zoni zabranjena je izgradnja ili upotreba objekata i postrojenja, korišćenje zemljišta ili vršenje druge delatnosti iz člana 27 ovog pravilnika, stambena izgradnja, upotreba hemijskog đubriva, tečnog i čvrstog stajnjaka, upotreba pesticida, herbicida i insekticida, uzgajanje, kretanje i ispaša stoke, kampovanje, vašari i druga okupljanja ljudi, izgradnja i korišćenje sportskih objekata, izgradnja i korišćenje ugostiteljskih i drugih objekata za smeštaj gostiju, produbljivanje korita i vađenje šljunka i peska i formiranje novih grobalja i proširenje kapaciteta postojećih.

U prvoj zoni ne mogu se graditi ili upotrebljavati objekti i postrojenja, nije moguće koristiti zemljište ili vršiti druge delatnosti ako to ugrožava zdravstvenu ispravnost vode na izvorištu. Tu se misli na izgradnju ili upotrebu objekata i postrojenja, korišćenje zemljišta ili vršenje druge delatnosti iz člana 28 pravilnika, postavljanje uređaja, skladištenje opreme i obavljanje delatnosti koji nisu u funkciji vodosnabdevanja, kretanje vozila koja su u funkciji vodosnabdevanja van za to pripremljenih saobraćajnica, prilaz vozilima na motorni pogon koja nisu u funkciji vodosnabdevanja, korišćenje plovila na motorni pogon, održavanje sportova na vodi i kupanje ljudi i životinja, napajanje stoke i uzgajanje ribe radi komercijalnog izlovljavanja.

Granica prve i druge zone na terenu obeležava se vidljivim oznakama.

- Zakonska obaveza lokalne samouprave je njihovo održavanje. Moramo imati elaborate o sanitarnim zonama na osnovu kojih postavljamo table. One moraju biti ograđene i obezbeđene. Za naseljeno mesto Čoka ovo smo uradili kao i za deo sela Padej. Do kraja godine planiramo da postavljamo table i biće raspisana javna nabavka za ostala naseljena mesta, jer je rok da se ovaj posao uradi do 2020. godine, pojasnila je Eva Ševenjhazi.

 

Prvi pasoš za energetsku efikasnost

 

Zahvaljujući Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima pri Vladi Republike Srbije, Opština Čoka je dobila novac za rekonstrukciju dečjeg i ginekološkog odeljenja Doma zdravlja.

- Najveća pažnja poklonjena je poštovanju principa energetske efikasnosti. Zbog toga su promenjeni prozori, ulazna vrata, sve od poda do krovne konstrukcije. Naša obaveza prema pomenutoj kancelariji bila je da dostavimo energetski pasoš, koji je i prvi u našoj opštini. Od ove kancelarije imamo obezbeđena i sredstva za renoviranje još dve škole, u toku je renoviranje mesne kancelarije u Ostojićevu, najavila je Ševenjhazijeva.

 

Termalne vode i specijalni rezervat prirode

 

Kod crpne stanice u Padeju, između reka Zlatica i Tisa, nalazi se izvorište termalne vode. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice je pre nepunih 10 godina tu oblast stavio pod zaštitu kako ne bi došlo do zlouporebe ovih voda. To znači da bez saglasnosti Zavoda, ove termalne vode ne mogu biti eksploatisane.

Termalne vode nisu jedino prirodno dobro koje se nalazi na teritoriji Opštine Čoka. Na 6.774 hektara, od kojih deo pripada i Gradu Kikindi, nalazi se Specijalni rezervat prirode "Pašnjaci velike droplje". Kategorisan je kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, što je prva kategorija. Rezervat se nalazi na prostranoj aluvijalnoj ravni reke Zlatice. Sastavljen je od tri odvojene celine. Najveća je Jaroš i nalazi se na tromeđi sela Mokrin, Jazovo i Sajan. Druga po veličini je Siget i nalazi se pored Banatskog Aranđelova. Najmanji je Kočovat, kraj sela Vrbica.

Suština i najveći značaj ovog rezervata je u tome što se u njemu nalazi poslednja populacija velike droplje u Srbiji. Ova vrsta se nalazi na "Crvenoj listi" ugroženih vrsta. Ona je strogo zaštićena u našoj zemlji. Početkom prošlog veka u Vojvodini je živelo više od 1.000 jedinki velike droplje. Sada ima nekoliko desetina jedinki. Ovaj rezervat je očuvani panonski predeo s velikim brojem zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta.

Osnovni faktori ugrožavanja velike droplje su poljoprivredni radovi, gubitak staništa, uznemiravanje i prisustvo predatora. Kako bi "Pašnjaci velike droplje", zajedno sa svojom florom i faunom, ostali očuvani, 1997. godine preduzete su mere zaštite ovog područja koje je proglašeno Specijalnim rezervatom prirode. U njegovom krugu postavljen je vizitorski centar sa osmatračnicom. Obeležena je i edukativna staza za prilaz centru. Lovačko udruženje "Perjanica" iz Mokrina zvanični je staralac Rezervata.

Jasna Bajšanski

 

Odluka o načinu čuvanja i isterivanja stoke na području opštine Čoka

 

Opština Čoka je sa svojim naseljenim mestima urbano-ruralna sredina i nije nimalo lak zadatak prevazići probleme koji nastaju između vlasnika stoke i građana koji je nemaju. Više decenija se postavljalo pitanje da li prednost treba dati građanima koji imaju stoku, a one koji je nemaju staviti u status građana drugog reda. To, naravno, nije dopustivo.

- Suočavajući se s ovim problemom, morala se iznedriti Odluka o načinu čuvanja i isterivanja stoke. Prvobitna odluka je bila fleksibilna i podrazumevala je dogovor. Međutim, kako se ovo ponuđeno rešenje nije dobro pokazalo u praksi, morali smo doneti novu, mnogo precizniju odluku. U njoj stoji da ovce na pašu mogu da se isteraju 1. marta, a s pašnjaka se vraćaju 30. oktobra. Uzimajući u obzir klimatske promene koje se dešavaju, u jednom članu Odluke stoji da se ovi datumi mogu pomerati. Vlasnici ovaca s veterinarskim uverenjem da je prisutna bolest ili da je zbog utvrđivanja bolesti neophodno vađenje krvi mogu u svako doba obolela grla vratiti kući i kada ih izleče, ponovo poslati na ispašu, objašnjava Stana Đember, predsednica Opštine Čoka.

Pojavile su se i spekulacije o ovoj odluci, posebno kada je reč o isterivanju krava na pašu. Tako su počele da kruže priče da lokalna samouprava radi na gašenju stočnog fonda. Ovo je suprotno od aktivnosti opštine koja svojim godišnjim planom o izdavanju državne zemlje u zakup određuje prioritete po kojima imaoci stoke na osnovu prava prečeg zakupa dobijaju zemlju za uzgoj ratarskih useva za ishranu životinja.

- Suština je da vlasnici krava svakodnevno mogu da isteruju grla na pašnjake, ali moraju to da rade organizovano, da vode računa o imovini i životima građana, kao i o higijeni naseljenog mesta. To znači da kada stado krava prođe kroz selo, za njim se mora sve počistiti. Smatramo da je ova odluka veoma važna, jer donosi pomirenje između ruralnog i urbanog, a životnu sredinu čini čistom i uređenom, zaključuje Stana Đember.

 

 

Rekultivacija divljih deponija

 

Rekultivacija je jedan vid borbe za povećanje površina pod šumom, smanjenje zagađenja i zaštitu životne sredine u opštini Čoka. U naseljenom mestu Padej urađene su dve rekultivacije. Jedna šikara je pošumljena, a pre nekoliko dana završena je javna nabavka za izvođenje radova rekultivacije šikare u Sanadu.

- Smatramo da je to dobar vid uređenja nekategorisanog zemljišta, koje može da bude laka meta za stvaranje divljih deponija, prvenstveno zbog nedovoljno razvijene svesti građana o neophodnosti zaštite životne sredine. Ovakvo zemljište može da se pretvori u šume ili oranice. Prošle godine smo konkurisali kod Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine za rekultivaciju u Padeju. Imamo i dosta pašnjaka koji se ne koriste, tako da ćemo u naredniom periodu izraditi elaborat za celu opštinu, koji će se odnositi na upravljanje pašnjacima, kaže predsednica Opštine Čoka.

 

Žene najbolji čuvari životne sredine

 

Udruženje žena "Sunce" iz Padeja formirano je 2006. godine i od ostalih udruženja ove vrste razlikuje se po tome što u svom statutu ima deo koji se odnosi na uređenje i zaštitu životne sredine. Padej je uvek bio napredan i meštani su vodili računa o svojoj životnoj sredini. Sledeći primere iz ovog sela, i ostala naseljena mesta se sve više bave dobrovoljnim radom na prikupljanju otpada i uređenjem sela. U neku ruku, vraća se vreme radnih akcija i društvene odgovornosti. U Padeju se ove akcije organizuju više puta godišnje, takođe, uklanjaju se divlje deponije, u centru sela sadi se cveće. I najmlađi meštani slede primer svojih roditelja i baka i deka. Dan planete Zemlje je 22. april i tog datuma se u svim osnovnim školama na području Opštine Čoka organizuje edukacija dece o značaju sakupljanja otpada i nerazbacivanju smeća. Od Udruženja žena "Sunce" potekla je inicijativa da ostala udruženja u svoje statute unesu zaštitu životne sredine kao jednu od aktivnosti.

 

20. jul 2018.