* Nisu vlasnice nekretnina, uglavnom rade neplaćene poslove, udaljene su od lekara, nemaju mogućnost obrazovanja...
* Sve oblike diskriminacije treba prijaviti Povereniku za zaštitu ravnopravnosti
 
U odnosu na muškarce, žene su diskriminisane po raznim osnovama. Međutim, i među samim ženama postoji razlika, pa se s pravom kaže da su žene koje žive na selu dvostruko diskriminisane. One najčešće nisu vlasnice nekretnina, žive u patrijarhalnoj sredini, udaljene su od lekara, izvora obrazovanja i drugih pogodnosti koje su ženama u gradu ipak bliže.
Na tematskom skupu "Položaj žena na selu i kako ga poboljšati", koji je nedavno organizovao "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, viša savetnica Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Tijana Milošević istakla je da postoje i rasprostranjeni su brojni stereotipi koji utiču na kreiranje muških i ženskih rodnih uloga.
- Stereotipi predstavljaju svojevrstan alibi za praksu neravnopravnosti između muškaraca i žena, pogotovo na selu. Neki od najrasprostranjenijih su da ženama ne treba da se plaća rad u porodičnoj sferi, da one imaju podrazumevanu ulogu negovateljice dece i starih, da retko imaju imovinu na svom imenu, u službenoj komunikaciji su jezički nevidljive, a u svakodnevnoj komunikaciji se izražava loš odnos prema ženi upotrebom seksističkog žargona, rekla je Tijana Milošević.
Posebno je istakla da se nepokretna imovina najčešće prijavljuje na ime muškarca, kao i da, iako je zakonom regulisano da roditelji imaju pravo da sporazumno donesu odluke koje se tiču čuvanja, negovanja, vaspitavanja i obrazovanja dece, o tome uglavnom brinu žene.
- Žene, po pravilu, obavljaju veći deo kućnih poslova, brinu se o deci, kuvaju, peru, čiste... Takav položaj svakako ne doprinosi njihovoj ekonomskoj nezavisnosti i otežava sagledavanje njihovog realnog doprinosa u stvaranju zajedničke imovine supružnika, odnosno vanbračnih partnera, rekla je Tijana Milošević.
Kada je reč o ženama na selu, kako je istakla, njihov položaj je posebno potcenjen i marginalizovan.
- Malo je žena vlasnica poljoprivrednih gazdinstava. One su deo neravnopravne podele rada u kojoj, u odnosu na muškarce, obavljaju najveći deo neplaćenog kućnog rada. Za žene na selu je karakteristično da imaju ograničen pristup finansijama, retko su zaposlene, a ako i jesu, to je najčešće na poljoprivrednim poslovima. U odnosu na njih, muškarci su mnogo češće zaposleni van kuće na poslovima koji nisu u vezi s agrarom, ocenila je Miloševićeva.
Opšte je poznato da je na selu prisutan trend depopulacije, ali se nedovoljno govori o tome da ovaj trend pokazuje rodne razlike. Žene su, naime, te koje češće napušteju selo, što je delom posledica već navedenih razloga. One u odnosu na muškarce selo napuštaju u mlađoj starosnoj dobi i češće trajno migriraju. Činjenica je i da u gradovima postoji više mogućnosti za zapošljavanje žena na poslovima koji ne zahtevaju visok nivo obrazovanja.
Unapređenje položaja žena u ruralnim sredinama sa aspekta ravnopravnije podele dohotka i njihovog pravednijeg položaja, kako je istakla Tijana Milošević, važno je ne samo za žene nego i za održiv razvoj seoskih sredina. Ona je pozvala sve žene koje žive na selu a izložene su diskriminaciji da se obrate pritužbom Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Postupak koji se u ovom slučaju pokreće je besplatan i traje kratko, do 90 dana. To bi mogao da bude jedan od prvih koraka u borbi protiv diskriminacije žena u ruralnim sredinama.
Aleksandra Milić
 
20. jul 2018.
 
 
Projekat "Žene na selu, njihov položaj i kako ga poboljšati" sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije-Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.